„Mislila sam da ću umreti i ostaviti dete bez majke“: Žene iz sirijske alavitske manjine govore o otmicama i silovanju

Tri naoružana muškarca su izašla, rekavši da su pripadnici državnih bezbednosnih snaga, i odvukla je u vozilo, ispričala je tinejdžerka, čije je ime promenjeno zbog njene bezbednosti i zaštite identiteta, piše BBC World Service.

Muškarci su je tukli, rekla je, udarajući je jače kada je počela da plače i vrišti.

„Jedan od njih me je pitao da li sam sunitske ili alavitske veroispovesti. Kada sam rekla da sam alavitkinja, počeli su da vređaju moju veru“, dodala je.

Ramija je jedna od desetina žena za koje je prijavljeno da su otete u Siriji od pada diktature Bašara al-Asada u decembru 2024. godine.

Sirijski feministički lobi (SFL), organizacija koja se bori za prava žena, zabeležila je prijave – od porodica, medija i drugih izvora – o više od 80 žena koje su nestale. Kažu da su 26 tih slučajeva potvrđene kao otmice.

Gotovo sve prijavljene nestale osobe su pripadnice alavitske sekte, ogranka šiitskog islama koji čini oko 10 odsto stanovništva Sirije i kojoj pripada svrgnuti predsednik.

Sektaško nasilje

Dve alavitske žene i porodice još tri osobe podelile su sa BBC detalje o otmici i napadu. Sva njihova imena su promenjena iz razloga privatnosti i bezbednosti.

Sve su navele da Opšta bezbednosna služba prelazne vlade, zadužena za policijske poslove, nije sprovela temeljne istrage. Jedna od njih tvrdi da su joj se službenici podsmevali kada je prijavila šta joj se dogodilo.

Portparol ministarstva unutrašnjih poslova rekao je u novembru da je ispitano 42 slučaja navodnih otmica i da su, osim jedne, sve bile „lažne“.

Kada ih je BBC kontaktirao, Ministarstvo je saopštilo da nema dodatnih komentara. Međutim, bezbednosni izvor rekao je BBC-ju da je bilo otmica, uključujući i neke u kojima su učestvovali pripadnici bezbednosnih službi, za koje tvrdi da su otpušteni.

Otmice i nestanci koje je zabeležio SFL obuhvataju period od februara 2025. do početka decembra. To je i pre i posle marta, kada je više od 1.400 ljudi, uglavnom alavitskih civila, ubijeno u nasilju nad manjinama u zapadnim obalnim regionima. Snage lojalne vladi koju predvode sunitski islamisti optužene su za talas osvetničkih ubistava nakon smrtonosne zasede pristalica Asada.

Mnogi pripadnici elite Asadovog režima bili su alaviti, ali su i drugi pripadnici te sekte trpeli represiju jer su se protivili bivšem predsedniku.

„Pokušaji samoubistva“

Ramija je tiho govorila dok je opisivala kako je bila primorana da nosi nikab – veo koji ostavlja otkriven samo deo oko očiju. Rekla je da je bila zaključana u podzemnoj prostoriji sa krevetom i komodom, na kojoj su se nalazile toaletne potrepštine i kondom.

Držana je dva dana, pokušala je jednom da pobegne i dva puta da izvrši samoubistvo, rekla je.

Njen otmičar nije tečno govorio arapski i imao je „azijske crte lica“, navela je, dodajući da joj je skinuo nikab i fotografisao je.

Žena koja je živela u istoj zgradi, a koja je rekla da je supruga otmičara, objasnila joj je da je fotografija „radi određivanja cene za prodaju“, ispričala je Ramija.

Rekla je da joj je ta žena kazala da su „mnoge“ druge bile otete pre nje, te da su neke silovane i puštene, dok su druge „prodate“.

BBC nije mogao da potvrdi nijedan slučaj razmene novca za otete žene, ali aktivisti su prijavili slučajeve u kojima su žrtve rekle da im je prećeno prodajom ili prisilnim brakom.

„Silovana više puta“

Nesma, majka u tridesetim godinama, rekla je BBC-ju da je odvedena iz svog sela, takođe u provinciji Latakija, i odvezena kombijem sa zavesama na prozorima.

Glas joj je podrhtavao dok je telefonom opisivala kako je sedam dana bila držana u sobi sa visokim prozorima, za koju je delovalo da se nalazi u industrijskom objektu, i ispitivana od strane trojice muškaraca o stanovnicima njenog sela i eventualnim vezama sa bivšim režimom.

Rekla je da su svi otmičari nosili maske i govorili sirijskim arapskim dijalektom. Tvrdi da su joj rekli da su „alavitske žene stvorene da budu sabaje“ – arhaični arapski izraz koji znači „zarobljene žene“ i koji neki islamistički ekstremisti koriste za žene tretirane kao seksualne robinje.

Rekla je da su je otmičari silovali više puta:

„Sve o čemu sam mogla da mislim bila je smrt – da ću umreti i ostaviti svoje dete bez majke.“

Lin, još jedna tinejdžerka, pretrpela je batine, pretnje vatrenim oružjem i svakodnevno seksualno zlostavljanje, rekla je njena majka Hasna za BBC.

Njen otmičar je pokrivao svoje lice, loše je govorio arapski i hvalio se učešćem u ubistvima alavita tokom martovskog nasilja, navela je Hasna.

„Nazivao je naše devojke sabajama, jer ‘ne veruju u Boga’“, kaže Hasna – neki sunitski ekstremisti smatraju alavite jereticima.

BBC je razgovarao i sa Alijem, koji je rekao da je njegova supruga Nur bila oteta i držana nekoliko nedelja, kao i sa majkom Somajom, koja tvrdi da je njena tinejdžerka bila seksualno zlostavljana „10 uzastopnih dana“.

„Pretnje telefonom“

Nesma je rekla BBC-ju da su se bezbednosni službenici prema njoj ophodili „podsmešljivo i s nepoštovanjem“ kada je otišla da prijavi otmicu:

„Rekli su mi: ‘trebalo bi da kažeš da si bila na pikniku’.“

Ramija je rekla da su službenici u početku delovali zainteresovano za njen slučaj, ali su prestali da odgovaraju na njene pozive kada su identifikovali njenog otmičara. Porodica je primala telefonske pretnje da će „platiti cenu ako budu govorili“, rekla je. Odlučili su da napuste zemlju.

Ali je rekao BBC-ju:

„Uhapsili su otmičara, ali ne znamo šta se dalje dogodilo.“

Naveo je da se plaši da bi otmičar mogao biti pušten i da će „krenuti na nas“.

Linina majka je rekla da su njenu ćerku bezbednosni službenici više puta ispitivali „sa interesovanjem i saosećanjem“, ali da rezultati istrage nisu podeljeni, ni posle više meseci. Somaja kaže da je prijavila slučaj, ali da nije dobila nikakve novosti.

U novembru je sirijsko ministarstvo unutrašnjih poslova, koje nadgleda Opštu bezbednosnu službu, održalo konferenciju za novinare o nalazima u vezi sa 42 prijavljene otmice.

Portparol Nur al-Din al-Baba rekao je da je samo jedan slučaj bio „stvarna otmica“. Naveo je da su ostali objašnjeni kao „dobrovoljno bekstvo sa partnerom“, „boravak kod rodbine ili prijatelja“, „bekstvo od porodičnog nasilja“, „lažne tvrdnje na društvenim mrežama“ ili „uključenost u prostituciju i iznudu“, dok su četiri bila „krivična dela zbog kojih su izvršena hapšenja“.

Naglasio je da se ministarstvo takvim prijavama bavi „sa najvećom ozbiljnošću i odgovornošću“.

Kasnije u novembru, BBC je kontaktirao ministarstvo radi odgovora na prikupljena svedočenja. Odgovoreno je da nema dodatnih komentara.

Bezbednosni izvor iz obalnog područja, koji je govorio za BBC pod uslovom anonimnosti, tvrdio je:

„Pojedini elementi sprovode privremene otmice radi finansijske iznude, zbog nepromišljenosti ili ličnih motiva nasleđenih iz vremena prethodnog režima.“

Rekao je da to uključuje i pripadnike Opšte bezbednosne službe.

„Neki službenici usvajaju ideju otmice kao sredstva osvete. Neki slučajevi su otkriveni, a umešani službenici su odmah otpušteni", naveo je.

Četiri žene i porodice koje su govorile za BBC rekle su da ne znaju ko su otmičari. Jedna zna i tvrdi da to nije bio neko iz bezbednosnih službi.

Dve su rekle da su puštene nakon javnog pritiska, dok ostale ne znaju zašto su oslobođene.

„Klima nekažnjivosti“

U julu je Amnesty International saopštio da je primio verodostojne izveštaje o otmicama najmanje 36 alavitskih žena i devojčica, uzrasta od tri do 40 godina, i da je detaljno dokumentovao osam slučajeva.

U „gotovo svim“ dokumentovanim slučajevima, porodice „nisu dobile nikakve smislene vesti, niti verodostojan osećaj napretka u istragama“, rekla je zamenica regionalnog direktora Kristine Bekarle za BBC.

Jamen Husein, sirijski aktivista za ljudska prava i pisac sa sedištem u Nemačkoj, koji prati ovu temu, rekao je da svedočenja preživelih ukazuju na to da otmice imaju ideološku osnovu „zasnovanu na ideji ponižavanja poražene strane“, s ciljem da se „raširi strah među alavitskim ženama“.

Međutim, dodao je da je „opšta klima nekažnjivosti“ takođe ohrabrila grupe bez ideoloških motiva da sprovode otmice.

Prema podacima Sirijskog feminističkog lobija, prijavljen je i manji broj otmica Druškinja i sunitskih žena, ali su one kasnije oslobođene. Organizacija navodi da je 16 žena – sve alavitkinje – i dalje nestalo.

Za porodice koje su govorile za BBC, strah i dalje traje – i od odmazde zbog javnog istupanja i od društvene stigme povezane sa seksualnim nasiljem.

Lin živi u stalnoj anksioznosti, plašeći se svakog kucanja na vrata, rekla je njena majka. Nesmin brak se raspao.

„Vrištala bih u snu“, kaže Ramija.

Navodi da ide na terapiju, ali se i dalje bori sa nesanicom i „ne može da pronađe mir“.

Ali je rekao BBC-ju da su on i Nur previše uplašeni da traže pravdu, dok Somaja kaže da se njena ćerka vratila u školu, ali „niko oko mene ne zna ništa o tome šta se dogodilo“.

„Ne treba da poričemo ono što nam se dogodilo, ali isto tako ne treba da se izlažemo opasnosti“, rekla je.