Nakon 24 godine režim sirijskog predsednika Bašara al Asada svrgnut je sa vlasti. Predvođeni organizacijom Hajat tahrir al Šam (HTS), pobunjenicima je bilo potrebno samo desetak dana da iz Idliba munjevitom brzinom stignu do Damaska i zauzmu ga. Uprkos slavlju građana na ulicama i nadi Sirijaca da ih čeka svetla budućnost, poznavaoci prilika u Siriji izražavaju bojazan da će se do pozitivnog scenarija lako doći ističući da zemlju čeka period nestabilnosti i neizvesnosti.
Rušenje s vlasti predsednika Sirije Bašara al Asada, kao cilj postavio je Abu Muhamed al-Džolani, vođa grupacije Hajat tahrir al Šam (HTS), koja je najmoćnija frakcija među pobunjenicima. Uz HTS koji je u prvom planu, tu su i Sirijska nacionalna armija, koju finansira i podržava Turska, grupacija Sirijske demokratske snage koje finansira i podržava Amerika, a čiju osnovu čine Kurdi, kao i druge manje grupe.
Upravo raznolikost organizacija koje su se ujedinile u borbi protiv Asadovog režima, razlog su za strah za budućnost zemlje i uspešnost tranzicije.
Povezanost HTS-a sa Islamskom državom u Iraku, iako su se u međuvremenu rebrendirali, odbacujući džihadistički izgled i diskurs, postajući umereni islamisti, za mnoge je izvor nepoverenja, smatra profesor međunarodnih odnosa Mirko Dautović.
„Etnoreligijske manjine koje su propatile pod Islamskom državom su vrlo skeptične. Jazidi, šiiti, aleviti, hrišćani, te Kurdi, sa pažnjom gledaju svaki korak koji HTS poduzima. Za sada su ti koraci ohrabrujući, jer HTS sve vreme poručuje da su oni za toleranciju i suživot. Prave videe za Tiktoku gde intervjuišu nepokrivene žene i hrišćane pored božićnih jelki ne bi li pokazali da ničije slobode neće biti ugrožene. Ostaje da se vidi da li će održati taj kurs. Predstoji Božić, a i razgovori raznolikih frakcija o budućnosti Sirije – koja može biti federacija ili rat“, kaže Dautović.
Nekadašnji savetnik izaslanika UN za Siriju Karsten Viland za N1 kaže da se Sirijci nadaju svetloj budućnosti, ali da treba da se vidi da li će doći do stabilne tranzicije uz učešće UN-a u mirovnom procesu koji bi možda vodio do slobodnih izbora. To bi bio, kako smatra Viland, jedan pozitivan scenario.
„I naravno manje pozitivan scenario bi bio borba među grupama, haos i pad u građanski rat“, upozorava on.
Darko Tanasković, islamolog, filolog orijentalista, književnik, prevodilac, diplomata i akademik za N1 kaže da je mišljenja da će u slučaju Sirije biti učinjeno sve da se bar stvori neki privid trenutnog uspostavljanja vlasti. Dodaje da to odgovara svim pobunjenim frakcijama i da će se truditi da obrazuju neku provizornu vladu.
„Koliko će, međutim, trajati i da li će ta unutrašnja napetost uspeti da se smiri kroz formiranje vlade, to je veoma teško očekivati, jer ima nekoliko bitnih činilaca. Postoje pobunjenici koji su iznutra heterogeni, iako u vojnom smislu očigledno je da kroz poslednjih nekoliko godina ovako prilično u senci je ojačala vojska HTS, a ja tvrdim i da ona sada ima sigurno glavnu reč. Tu je pored ostalog i ostatak Islamske države, a postoje ove snage koje su, da tako kažem, u većoj meri laičke, mada niko nije potpuno tu laički opredeljen, koje bi bile neke demokratske snage u Siriji, mada je sve to veoma relativno kada upotrebljavamo takve kvalifikacije. Zatim tu su Kurdi koji imaju naravno svoje interese, a koji su sada u veoma teškom položaju, s obzirom na to da će Turska iskoristiti situaciju da se s njima obračunava. Najzad, postoje šiiti u jednom delu zemlje koji su podržavali Asada. Sve u svemu, neće se oni lako dogovoriti“, objašnjava on.
Kao jedan od izuzetno značajnih faktora u Siriji, Tanasković ističe i sukob između sunita i šiita.
„Jedna od vrlo značajnih i nezaboravljenih epizoda, pogotovo sa sunitske strane, bio je strašan masakr i pokolj koji je pre praktično 40 godina otac predsednika Bašara Al-Asada Hafiz Al-Asad izvršio nad Muslimanskom braćom, odnosno sunitima u gradu Hami. Naime, tada je prema nekim izveštajima, korišćenjem svih sredstava uključujući i aviaciju, Hafiz Al-Asad ubio 20 do 30 hiljada ljudi. To nije zaboravljeno i zapravo razne sunitske grupe i suniti u celini su čekali ovaj trenutak za osvetu i to je proces koji se uklapa u šiitsko-sunitski sukob za koji je izgledalo pre možda godinu ili dve dana da se nekako pozitivno razvija u korist šiita jer obrazovan je šiitski pojas koji ide od Jemena preko Sirije pa onda Iraka sve do Irana sa Libanom i Hezbolahom u središtu i Šiiti su bili relativno dobro organizovani. Izgledalo je da će, iako su oni manjina, uspeti da realizuju neke svoje ciljeve za koje sada izgleda da imaju mnogo manje šansi, posle svega što se dogodilo tokom poslednje dve, tri godine. Dakle, to je jedan element sukoba koji ne treba nikada zaboraviti, jer postoji veoma jak antagonizam“, kaže Tanasković.
Uprkos svemu, mišljenja je da će, bar u prvom trenutku, doći do dogovora i izvesne prividne stabilizacije i pokušaja formiranja neke operativne vlasti.
„Biće unutrašnjih obračuna i to teških, upravo zbog ovog refanšizma koji postoji, ali manje nego u Libiji, razlika je u tome što su i na unutrašnjem planu, a i spolja, snage više organizovane, jasnije profilisane nego u Libiji gde zapravo nisu ni postojale nikakve, sem Gadafijeve armije koja se raspala, bilo kakve formacije koje bi mogle da uspostave mir koji bi bio trajnijeg karaktera. Teško je govoriti, iako ne mislim da će u potpunosti sudbina Sirije biti kao sudbina Libije sa potpunim haosom, ali će u svakom slučaju, kroz određeni period, situacija biti veoma fluidna i veoma nestabilna“, ističe sagovornik portala N1.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare