Skromni farmer godinama tajno plaćao račune za lekove siromašnima

Svet 23. jan 202308:0211 komentara
Dolar
Izvor: Shutterstock

Hodi Čajldres bio je farmer koji je živeo od skromne penzijske ušteđevine u gradiću Džeraldin u američkoj saveznoj državi Alabama.

Pre oko 10 godina, ušetao je u lokalnu apoteku i odvukao na stranu vlasnicu Bruk Voker, upitavši je ima li porodica u gradu koje ne mogu sebi da priušte lekove, piše Vašington post.

„Rekla sam mu da se nažalost često dešava da neko nema za lekove. I on mi je dao novčanicu od 100 dolara, svu ispresavijanu“, priseća se 38-godišnja Bruk Voker.

Kazao joj je da taj novac koristi za svakoga ko ne može da priušti lekove.

„Rekao je ‘nemoj da kažeš živoj duši odakle ti novac, ako pitaju, samo im reci da je to blagoslov od Boga“, priča Bruk.

Sledećeg meseca, Čajldres se vratio da bi Vokerovoj dao još jednu ispresavijanu novčanicu od 100 dolara. I to je radio svakog meseca godinama, dok nije krajem prošle godine postao preslab da bi dolazio zbog hronične opstruktivne bolesti pluća.

Kada je Čajldres umro 31. decembra u 80. godini, Voker je rekla da je odlučila da njegovoj porodici kaže za donacije koje su pomogle nekoliko stotina ljudi u toj farmerskoj zajednici, koja se nalazi oko 100 kilometara od Hantsvila.

Kako su godine prolazile, Čajldresovih sto dolara dostiglo je hiljade dolara, kazala je, napominjući da je ona mogla da pomogne obično dvoje ljudi mesečno koji nisu imali osiguranje ili im nije pokrivalo lekove.

U isto vreme dok je Voker razmišljala da pozove porodicu Hodija Čajldresa, njegova ćerka Tanja Niks se spremala da obelodani velikodušnost svog oca na njegovoj sahrani 5. januara.

On joj je pred smrt kazao za donacije, navela je.

„Rekao mi je da je nosio novčanicu od 100 dolara apotekarki u Džeraldinu prvog u mesecu, i da nije želeo da zna kome je pomogla tim novcem, samo je želeo da blagoslovi ljude tim novcem“, ispričala je Niks (58).

Dodala je da je njen otac bio skroman čovek koji je živeo od male penzije, ali nikad nije oklevao da pomogne onima kojima je to trebalo.

„Prosto je bio takav, to mu je bilo u srcu“, kazala je Niks, koja radi kao frizerka.

Navela je i da nije trošio mnogo novca tokom života, ali je uvek davao koliko je mogao.

„Ako bi vas odveo u restoran da jedete, morali biste brzo da zgrabite račun, inače bi on platio“, ispričala je Tanja.

Niko u porodici, uključujući i maćehu Tanje Niks Martu Džo Čajldres, nije znao o njegovim odlascima u apoteku u Džeraldinu, kazala je Tanja.

„Bili smo zadivljeni, ali smo znali da je pun dobrote“, dodala je.

Njen otac je bio vazduhoplovni veteran, kome život nije bio lak, rekla je Tanja, dodajući da su njen brat i deca poginuli tokom tornada 1973. godine.

„To mu je jako teško palo, ali se nikada nije žalio. Nikada nije izgubio optimizam“, kazala je Tanja.

Nakon što je njenoj majci dijagnostifikovana multipla skleroza i naposletku nije više mogla da hoda, njen otac ju je godinama brinuo o njoj i vodio je na mesta na koja je želela da ide.

„Svi u gradu se sećaju kako ju je moj tata nosio do prvog reda tribina da gleda utakmice petkom uveče u srednjoj školi. Nastavio je to da radi sve do operacije srca 1998, posle čega nije više mogao da je podigne“, seća se i Tanja.

Nakon što je Pegi Čajldres umrla 1999, njen otac je mir našao na farmi, rekla je Tanja Niks, dodajući da je ponovo našao ljubav i oženio se drugi put oko godinu dana kasnije.

„Nisam sigurna šta ga je tačno inspirisalo da počne da daje sto dolara apoteci, ali znam da kada je moja mama bila bolesna, njeni lekovi su bili skupi. Tako da to možda ima neke veze sa tim“, veruje Niks.

Vlasnica apoteke Bruk Voker kaže da je počašćena što joj je Čajldres verovao da će njegovih 100 dolara doći u prave ruke.

„Njegova ljubaznost me je motivisala da postanem saosećajnija osoba. On je bio dobar stari čovek koji je želeo da blagoslovi svoju zajednicu, i svakako je to učinio. Uspostavio je nasleđe dobrote“, kazala je Bruk.

Dodala je da ljudi u Džeraldinu koji se nadaju da će se to nasleđe očuvati svraćaju u njenu apoteku, donoseći vlastite donacije.

„Zovemo to Fondom Hodija Čajdresa, i nastavićemo sa tim sve dok zajednica i Hodijeva porodica budu to držali u životu“, poručila je.

Što se Niks tiče, to je u redu.

„Ako ono što je radio može da dotakne bar jednu osobu i uveri je da još ima dobrote na svetu, vredi. To bi moj tata želeo“, rekla je Tanja Niks.

Komentari

Vaš komentar