Šolc upozorio Trampa zbog Grenlanda: Princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da „princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju... bez obzira da li je veoma mala ili veoma moćna“, piše BBC.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je da "očigledno nema sumnje da bi Evropska unija dozvolila drugim nacijama sveta da napadnu njene suverene granice".

Donald Tramp je u utorak ponovio svoju želju za preuzimanjem Grenlanda, rekavši da je arktičko ostrvo "kritično" za nacionalnu i ekonomsku bezbednost SAD.

On je više puta izražavao interesovanje za kupovinu Grenlanda. Tu je ideju izneo prvi put 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata.

Danska, dugogodišnji saveznik SAD, jasno je stavila do znanja da Grenland nije na prodaju i da pripada njenim stanovnicima.

Premijer Grenlanda Mute Egede zalaže se za nezavisnost od Danske, ali je i on jasno stavio do znanja da teritorija nije na prodaju.

On je bio u poseti Kopenhagenu u sredu.
Nemački kancelar Šolc je rekao da postoji "izvesno nerazumevanje" u vezi sa izjavama dolazeće američke administracije.

"Princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju, bez obzira da li je na istoku ili na zapadu", kazao je Šolc.

Danska je članica NATO alijanse koju predvode SAD, kao i Nemačka i Francuska.

Šolc je naglasio da je "NATO najvažniji instrument za našu odbranu i centralno mesto u transatlantskim odnosima".

Novi šef francuske diplomatije Žan Noel Baro rekao je u sredu za Frans Inter radio:

"Ako me pitate da li mislim da će Sjedinjene Države napasti Grenland, moj odgovor je ne. Da li smo ušli u eru u kojoj se vraća opstanak najjačih? Onda je odgovor - da. Dakle, da li treba da dozvolimo da nas zastraši i obuzme briga - očigledno da ne. Moramo se probuditi, izgraditi snagu.

Nemačka i Francuska su dve vodeće članice EU, koje se često opisuju kao njena glavna pokretačka snaga, podseća BBC.

Međutim, teško je zamisliti kako bi EU mogla da spreči bilo kakav potencijalni napad. Ona nema sopstvene odbrambene sposobnosti i većina od njenih 27 država članica je deo NATO-a, navodi BBC.

Tramp je ovu svoju želju ponovio na  konferenciji za novinare na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi, manje od dve nedelje pre nego što će 20. januara položiti zakletvu za drugi predsednički mandat.

Upitan da li bi isključio upotrebu vojne ili ekonomske sile kako bi zauzeo Grenland ili Panamski kanal, Tramp je rekao:

"Ne, ne mogu da isključim ni jedno od ta dva. Ali mogu da kažem ovo, potrebni su nam za ekonomsku bezbednost", kazao je.
Grenland je bio dom američke radarske baze još od Hladnog rata i dugo je bio strateški važan za Vašington.

Tramp je sugerisao da je ostrvo ključno za američke vojne napore da prate kineske i ruske brodove, za koje je rekao da su "posvuda".

"Govorim o zaštiti slobodnog sveta“, rekao je on novinarima.

Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je u utorak danskoj televiziji da „Grenland pripada Grenlanđanima“ i da samo lokalno stanovništvo može da odredi njegovu budućnost.

Međutim, ona je naglasila da je Danskoj potrebna bliska saradnja sa SAD.

Poslanik Grenlanda Kuno Fenker rekao je za BBC da se stanovništvo pripremalo za „neke smele izjave” Trampa, ali da se o „suverenitetu i samoopredeljenju ostrva ne može pregovarati”.

Fenker, čija je partija deo vladajuće koalicije Grenlanda, rekao je da bi lokalne vlasti pozdravile "konstruktivan dijalog i obostrano korisno partnerstvo sa Sjedinjenim Državama i drugim nacijama".

On nije isključio slobodnu asocijaciju koja uključuje i Dansku i SAD, ali je rekao da je "ovo odluka koju narod Grenlanda mora da donese, a ne jedan političar".

Grenland ima samo 57.000 stanovnika i široku autonomiju, iako njegova ekonomija u velikoj meri zavisi od subvencija iz Kopenhagena i ostaje deo kraljevine Danske.

Takođe ima neka od najvećih nalazišta retkih minerala, koji su ključni u proizvodnji baterija i visokotehnoloških uređaja.

Viši međunarodni dopisnik Danske radiodifuzne korporacije Štefen Krec, koji je izveštavao u prestonici Grenlanda, Nuuku, rekao je da je većina ljudi sa kojima je razgovarao „šokirana“ Trampovim odbijanjem da isključi upotrebu vojne sile za preuzimanje kontrole nad teritorijom.

Dok se većina ljudi na Grenlandu nada nezavisnosti u budućnosti, takođe su svesni da im je potreban partner koji bi mogao da pruži javne usluge, odbranu i ekonomsku osnovu, kao što sada to čini Danska.

"Još nisam sreo osobu na Grenlandu koja sanja o tome da ostrvo postane kolonija druge spoljne sile poput SAD", kazao je.

Krec je za BBC rekao da iako je danska vlada nastojala da „umanji značaj” bilo kakvog sukoba sa Trampom, „iza kulisa osećam svest da ovaj sukob ima potencijal da bude najveća međunarodna kriza za Dansku u modernoj istoriji”.

Sin novoizabranog predsednika, Donald Tramp Mlađi, posetio je u utorak nakratko Grenlandu i to opisao kao "lični jednodnevni izlet" da bi razgovarao sa ljudima.

Zatim je objavio fotografiju sa grupom Grenlanđana u baru koji nose Trampove kape.