Speleoterapija i klinika za lečenje astme, smeštena 250 metara duboko u jermenskom rudniku soli

„Isprobao sam svaki mogući tretman i ovo je jedino što je delovalo. Mislio sam da je to potpuna besmislica pre nego što sam probao, ali sada istinski verujem u to. Spaslo me je“, rekao je za Gardijan Mikajel Torosijan, pacijent koji boluje od astme i koji posećuje kliniku.

Od kada je otvoren 1987. godine, pacijenti dolaze u rudnik soli iz sovjetskog doba na alternativni tretman poznat kao speleoterapija, zasnovan na verovanju da vazduh zasićen solju i bez alergena u rudniku može da ublaži respiratorne bolesti.

Ali klinika, jedna od svega nekoliko bolnica na svetu smeštenih duboko u rudniku soli, sada je dovedena u pitanje nakon što je Jermenija povukla državno finansiranje, što je pokrenulo šira pitanja o ulozi države u podržavanju alternativne medicine.

Put do bolnice počinje vožnjom u industrijskom liftu koji uz podrhtavanje spušta pacijente duboko ispod stambenog naselja na periferiji Jerevana.

Na dnu se kroz stene pruža lavirint tunela. Na prvi pogled, podzemna prostorija više podseća na bunker iz vremena Hladnog rata nego na bolnicu.

Iza zavesa pacijenti dremaju na uskim krevetima. Drugi igraju bilijar, šetaju tamo-amo i rade vežbe disanja ili jednostavno sede u tišini, provodeći sate u jednoj od možda najneobičnijih medicinskih ustanova na svetu.

„Izgleda neobično, ali posle nekoliko dana ljudi počinju da uživaju u miru“, rekla je Anuš Voskanjan, lekarka koja u klinici radi od 1989. godine i koja je posetioce provela kroz prostrane komore.

Voskanjan je rekla da se ideja o otvaranju klinike pojavila nakon što su lekari primetili da radnici u rudnicima soli obolevaju od respiratornih bolesti u neuobičajeno maloj meri, uprkos tome što čitav život provode pod zemljom.

Ona je rekla da su istraživači počeli da proučavaju mikroklimu u rudnicima, što je na kraju dovelo do osnivanja specijalizovanih podzemnih klinika širom delova sovjetskog bloka.

Voskanjan zdravstvene koristi pripisuje kombinaciji faktora: vazduhu bogatom solju, temperaturi od 19 stepeni Celzijusa tokom cele godine i odsustvu alergena, zagađenja, buke i zračenja.

„Ovo je savršena klima za život. Ovde praktično ne starite“, rekla je.

Pacijenti obično provode šest sati dnevno pod zemljom tokom troonedeljnog tretmana. Lekari kažu da prva nedelja omogućava telu da se prilagodi jedinstvenom okruženju rudnika, pre nego što koristi postepeno počnu da se akumuliraju.

Na vrhuncu, svake godine su se hiljade pacijenata spuštale u rudnik Avan, a mnogi su se lečili besplatno preko jermenskog zdravstvenog sistema.

„Nekada smo primali po 60 ljudi odjednom. Danas ih verovatno ima pet“, rekla je Voskanjan, gledajući gotovo prazne prostorije.

Sudbina klinike promenila se 2019. godine, kada je jermenska vlada povukla državno finansiranje, uz obrazloženje da speleoterapija nema dovoljno naučnih dokaza koji bi opravdali javnu podršku.

Pacijenti koji su nekada dolazili besplatno sada moraju da plaćaju svaku terapiju, po ceni od oko 20 funti (2.740 dinara).

Odluka je doneta u trenutku kada je Jermenija počela da reformiše svoj zdravstveni sistem i priprema se za uvođenje univerzalnog zdravstvenog osiguranja, zbog čega su zvaničnici morali da donose teške odluke o tome koje tretmane država treba da pokriva.

„Na ivici smo zatvaranja. I dalje radimo, ali jedva, i mogli bismo da zatvorimo svakog dana", rekla je Voskanjan.

Voskanjan insistira na tome da tretman deluje, posebno kod dece koja pate od astme i alergija.

„Bilo je čak slučajeva da su napadi astme potpuno prestali nakon samo jednog tretmana“, rekla je.

Iako se speleoterapija decenijama primenjuje širom istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, sprovedeno je relativno malo velikih istraživanja, a većina klinika je u međuvremenu zatvorena.

Mnogi specijalisti za respiratorne bolesti smatraju je dopunskom terapijom koja može da ublaži simptome, ali ne bi trebalo da zameni konvencionalno lečenje.

Za pristalice ove terapije, međutim, nedostatak konačnih istraživanja ne poništava decenije svedočenja pacijenata.

„Da mi nije pomoglo, ne bih se vraćala“, rekla je Alvart Alihanjan, koja se tokom 10 godina više puta vraćala u kliniku iz Rusije.

Za sada, svakog jutra, lift nastavlja da se spušta ispod Jerevana.

Bez obzira na raspravu o njenim medicinskim koristima, rudnik pruža nešto što je iznad zemlje sve ređe: sate potpune tišine, bez vaj-faja i kratki beg od buke spoljnog sveta.