Šta Iran krije u nuklearnim postrojenjima? IAEA zabrinuta zbog zaliha i skladištenja uranijuma

"Iran nije krio da je zaštitio ovaj materijal", rekao je Grosi za CNN.

Govoreći pred Upravnim odborom nuklearnog nadzornog tela Ujedinjenih nacija, Grosi je izjavio da inspektori moraju da imaju mogućnost „da se vrate na iranska nuklearna postrojenja i izvrše popis zaliha uranijuma, uključujući, što je najvažnije, 400 kilograma obogaćenog na 60 odsto“.

Grossi je za CNN rekao da su inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) poslednji put videli te zalihe 10. juna, samo tri dana pre nego što je Izrael izveo napade na Iran, uglavnom ciljajući nuklearne objekte u Isfahanu i Natanzu. Sjedinjene Američke Države pridružile su se izraelskim napadima u nedelju, gađajući ta dva postrojenja, kao i postrojenje za obogaćivanje u Fordou, koje se nalazi duboko u planini, navodi se u tekstu.

U svom obraćanju Upravnom odboru IAEA, Grosi je rekao da mu je iranski ministar spoljnih poslova, Abas Aragči, 13. juna — nedugo nakon početnog izraelskog napada — rekao da će Iran „usvojiti posebne mere za zaštitu naše nuklearne opreme i materijala“.

Grosi je naveo da je Aragčiju naglasio da Iran mora prijaviti IAEA gde premešta bilo koji nuklearni materijal, navodi CNN.

Takođe je pozvao na prekid sukoba kako bi „Iran mogao da omogući timovima IAEA pristup postrojenjima radi procene situacije“.

Manje od odsto prirodnog uranijuma čini uranijum-235 (U-235), izotop koji se koristi u reaktorima i bombama, piše CNN. Da bi bio upotrebljiv, posebno za oružje, nivo dominantnijeg uranijuma-238 (U-238) mora biti uklonjen, a nivo U-235 povećan putem procesa obogaćivanja, piše u CNN analizi.