Šta je Seuta, kako u nju migranti dolaze i zašto pripada Španiji?

Najmanje 18 ljudi je do sada poginulo u pokušaju da stigne na špansku teritoriju, izjavio je u četvrtak portparol španske vlade.

Poluostrvo Seuta jedno je od samo dva grada na afričkom kopnu koja zvanično pripadaju Evropi. U potrazi za boljim ekonomskim prilikama, hiljade migranata su tokom proteklih godina preskakale graničnu ogradu visoku oko šest metara kako bi ušle u Seutu ili su na teritoriju stizale morskim putem tokom masovnih prelazaka.

Međutim, toliko je migranata u četvrtak prešlo granicu da je Španija mobilisala vojsku, što je izazvalo oštre reakcije desničarske opozicije, koja optužuje vladu premijera Pedra Sančeza za previše blag odnos prema migracijama.

Zašto je Seuta jedna od glavnih tačaka prelaska granice?

Seuta je poluostrvo dugo oko 9,7 kilometara na severnoj obali Maroka. Reč je o španskoj eksklavi, zaštićenoj dvostrukom ogradom i prisustvom španske policije i paravojnih snaga.

Ovaj grad, zajedno sa Meliljom, još jednim autonomnim španskim gradom koji se nalazi oko 400 kilometara istočno na istoj obali, predstavlja jedinu kopnenu granicu Evropske unije sa Afrikom.

To znači da su oba grada mesta na kojima migranti koji traže bolje životne uslove, od kojih su mnogi iz Maroka, često pokušavaju da uđu u Evropu.

Na primer, više od 10.000 ljudi prešlo je granicu i ušlo u Seutu tokom dva dana 2021. godine.

Godine 2022. najmanje 23 migranta poginula su u stampedu tokom pokušaja masovnog prelaska granice u Melilji. Mnogi drugi izgubili su život u moru.

Da bi ušli na teritoriju grada, pojedini migranti plivaju oko ograda.

Drugi se upuštaju u kratke, ilegalne vožnje čamcima od Maroka do Seute.

Ipak, najčešće trče prema ogradi i penju se preko nje ili koriste makaze za sečenje metala kako bi je presekli, pri čemu ih često otkriju senzori pokreta i stražari u osmatračnicama.

Kako je Seuta eksklava Španije?

Seutu su uzastopno kolonizovali Kartaginjani, Grci i Rimljani, a postala je nezavisna pod vizantijskim namesnikom grofom Julijanom, piše Enciklopedija Britanika.

Zbog značaja koji je imala u trgovini slonovačom, zlatom i robovima, za nju su se neprekidno vodili sporovi sve dok Portugal nije preuzeo kontrolu nad njom 1415. godine.

Luka je 1580. godine prešla pod vlast Španije, a Španiji je i zvanično dodeljena Lisabonskim sporazumom 1688. godine.

Na početku Španskog građanskog rata 1936. godine, general Fransisko Franko poslao je iz Seute ekspedicione snage u Španiju.

Španska vlada je 1995. godine odobrila statut autonomije za Seutu, zamenivši gradsko veće skupštinom sličnom onima koje imaju druge španske autonomne zajednice.

Pet vekova španske hrišćanske vlasti dali su ovom mestu evropski, a ne mavarski izgled. Samo oko trećine stanovništva su muslimani.

Luka, koja se nalazi južno od prevlake, sastoji se od malog zaliva ograđenog sa dva lukobrana. Izgradnjom savremenih lučkih objekata, Seuta je izrasla u vojni, saobraćajni i trgovački centar.

Seuta je okružena dvostrukom ogradom sa bodljikavom žicom radi obezbeđivanja svojih granica.

Godine 2006. ograda je podignuta, a broj pripadnika vojske i količina naoružanja u Seuti povećani su. I pored toga, hiljade imigranata, uglavnom afričkih izbeglica, svake godine bezuspešno pokušavaju da pređu granicu.

Maroko zvanično ne priznaje Seutu i Melilju kao španske teritorije i često ih naziva okupiranim zemljama, piše AP.

Šta se tamo dogodilo ove nedelje?

Prema Rojtersu, špansko Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je približno 49.000 migranata prešlo iz Maroka u špansku enklavu Seuta u periodu od 24 sata.

Najmanje 18 njih je poginulo u tom pokušaju, saopštio je portparol španske vlade.

Vlada Španije saopštila je u izjavi da šalje vojne jedinice kako bi sprovele bezbednost na granici, povećava vazdušnu i pomorsku podršku i šalje ronilačke timove da patroliraju vodama. Evropska unija ponudila je da Španiji pošalje podršku agencije Fronteks, svoje agencije za graničnu i obalsku stražu, kako bi se ponovo uspostavio red.

Zašto sada u ovolikom broju?

Vrhovni sud Španije presudio je ovog meseca da migranti zaustavljeni na moru dok pokušavaju da stignu do Seute ili Melilje, druge španske enklave, ne mogu automatski biti vraćeni u Maroko.

Špansko Ministarstvo unutrašnjih poslova optužilo je mreže za trgovinu ljudima da to koriste kako bi „podstakle priliv migranata bez dokumenata“.

U kasnijem saopštenju, ministarstvo je navelo da sarađuje sa Marokom kako bi obezbedilo povratak svih ljudi koji su prešli na njegovu teritoriju „što je pre moguće“.

Žarište migracionih i diplomatskih kriza između Španije i Maroka

Grad sa 85.000 stanovnika bio je žarište velikih diplomatskih kriza između Madrida i Rabata u novijoj istoriji.

U maju 2021. godine marokanska vlada ukinula je kontrolu granice i dozvolila da za samo dva dana oko 8.000 ljudi iz Maroka i podsaharskih zemalja uđe u Seutu.

Taj potez se uglavnom tumačio kao odmazda Maroka zbog odluke Španije da dozvoli lideru pokreta za nezavisnost iz spornog regiona Zapadna Sahara da dobije medicinsko lečenje u španskoj bolnici.

Tenzije su smirene, a kontrola granice obnovljena tek nakon što je španski premijer promenio dugogodišnji stav svoje zemlje prema Zapadnoj Sahari i sledeće godine se sastao sa marokanskim kraljem Muhamedom VI.

Odredište za migrante koji pokušavaju da stignu do Evrope

Španija je jedna od glavnih tačaka ulaska u Evropu za migrante koji traže bolje ekonomske prilike ili pokušavaju da pobegnu od nasilja u svojim matičnim zemljama.

Seuta i Melilja snažno su utvrđeni, jer se te teritorije smatraju odredištem za one koji pokušavaju da stignu do Španije iz Maroka i drugih delova Afrike.

Mnogi migranti koji stignu do Seute ili Melilje odmah budu vraćeni, dok se drugi, koji su smešteni u prihvatilištima za migrante, obrađuju i mogu da podnesu zahtev za azil u Španiji.

Da bi stigli do Seute, migranti često plivaju iz marokanskog grada Fnideka, prelazeći oko pet kilometara do španske teritorije.

Drugi pokušavaju prelazak iz obližnjeg grada Beljuneša, gde je razdaljina kraća.

Ipak, broj migranata koji stižu u Seutu i Melilju uglavnom je znatno manji od broja onih koji u Španiju dolaze preko Kanarskih i Balearskih ostrva.

Ukupan broj imigranata u Španiji značajno je porastao poslednjih decenija, pri čemu je oko 10 miliona ljudi u zemlji sa 50 miliona stanovnika rođeno u inostranstvu.

Mnogi od njih dolaze iz Kolumbije, Venecuele i Maroka i rade u ključnim sektorima španske privrede, uključujući poljoprivredu, turizam i uslužni sektor.