Ukrajina i Rusija razmenjuju međusobne optužbe da druga strana planira da napravi ili upotrebi "prljavu bombu" na teritoriji Ukrajine. Moskva tvrdi da Kijev planira da razaranje ovim oružjem podmetne Rusiji, dok NATO demantuje takve tvrdnje. Ukoliko se to, ipak, desi bila bi to prva upotreba takve bombe u svetu.
Pročitajte još:
„Prljava bomba“ je oružje koje kombinuje konvencionalni eksploziv i radioaktivni materijal, poput uranijuma. Često se smatra da je to oružje terorista, a ne koje države koriste u knovencionalnim ratovima, a da je njegova glavna svrha da izazove strah i paniku, pre nego da eliminiše neku vojnu metu.
Pitanje koje zanima mnoge je da li je „prljava bomba“ nuklearno oružje. Odgovor je – ne, iako su sebi sadrži radioaktivni materijal.
Naime, eksploziju kod „prljave bombe“, kao i kod konvencionalnih bombi, izaziva eksploziv, dok je kod nuklearnog oružja ona proizvod nuklearne reakcije. Nuklearna bomba stvara eksploziju koja je hiljadama do milionima puta jača od konvencionalnog eksploziva koji se koristi kod „prljavih bombi“, objašnjenje je američkog ministarstva za Unutrašnju bezbednost.
Eksplozija nuklearne bombe može s lica zemlje da zbriše čitave gradove, dok „prljava bomba“ sruši ili ošteti tek nekoliko zgrada, prenosi CNN.
Oblak u obliku počurke koji nastaje posle upotrebe nuklearne bombe može da obuhvati desetine do stotine kvadratnih kilometara, šireći tako sitne čestice nuklearnog materijala, takozvanu radioaktivnu prašinu. S druge stane, većina radioaktivnog materijala ispuštena eksplozijom „prljave bombe“ može da se raširi na nekoliko gradskih blokova ili kvadratnih kilometara, objašnjava američka Unutrašnja bezbednost.
Prema istim podacima, prljava bomba nikada do sada nije bila upotrebljena, zahvlajujući tome što nije uspeo plan čečenskih pobunjenika da je 1995. godine detoniraju u moskovskom parku.
Neki izveštaji pokazuju da su terorističke organizacije Al Kaida i ISIS napravile ili pokušale da naprave „prljavu bombu“, ali nijedna nikada nije detonirana.
Veruje se da „prljava bomba“ ne može da isporuči toliku dozu radijacije koja bi izazvala trenutnu smrt ili oštećenja koja bi dovela do smrti velikog broja ljudi. Američka Unutrašnja bezbednost kaže da opasnost od radijacije raste s protokom vremena izloženosti, a da su preventivne mere jednostavne – udaljiti se od radioaktivnog područja. Udaljavanje čak i na malu razdaljinu od mesta eksplozije može da pruži značajnu zaštitu pošto doza radijacije dramatično opada sa udaljenošću od izvora.
Ljudi bi trebalo da prekriju nos i usta kako bi izbegli udisanje radioaktivnog materijala, uđu unutra i sklone se od radioaktivnog oblaka, svu odeću koju su nosili u trenutku eksplozije skinu i odlože u plastičnu kesu, a potom polako vodom sa sebe speru radioaktivni materijal.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare