Šta otkrivaju pisma Navaljnog iz zatvora – izuzetan um koji je prkosio i „ledenom paklu“

Svet 20. feb 202419:28 61 komentara
Tanjug/Moscow City Court via AP, File

Tramp. Indijska hrana. Metju Peri. I knjige, knjige, knjige. Pisama do kojih je došao The Times pokazuju da je um Alekseja Navaljnog bio više nego aktivan uprkos brutalno surovim zatvorskim uslovima u kojima je proveo poslednje mesece svog života.

Zatvoren u hladne, betonske ćelije i često sam sa svojim knjigama, Aleksej Navaljni tražio je utehu u pismima, piše Njujork Tajms.

Jednom poznaniku je u julu prošle godine napisao da niko ne može da razume ruski zatvorski život „a da nije bio ovde“, dodajući u svom mrzovoljnom humoru: „Ali nema potrebe da budete ovde“.

„Ako im se kaže da vas sutra hrane kavijarom, nahraniće vas kavijarom“, napisao je Navaljni, ruski opozicioni lider, istom poznaniku, Iliji Krasilščiku,samo mesec kasnije.

„Ako im se kaže da te zadave u tvojoj ćeliji, zadaviće te“, napisao je opozicionar.

Mnogi detalji o njegovim poslednjim mesecima, kao i okolnosti njegove smrti koje su ruske vlasti saopštile u prošli petak ostaju nepoznati – pa čak i to gde se zaista nalazi njegovo telo – nije još jasno.

Pomoćnici gospodina Navaljnog su malo rekli od kada su doživeli gubitak, međutim njegovi poslednji meseci života su detaljno opisani – u samim njegovim prethodnim izjavama, izjavama njegovih pomoćnika, u njegovim nastupima na sudu, intervjuima sa ljudima bliskim njemu i privatnim pismima koje je nekoliko njegovih prijatelja, uključujući i gospodina Krasilščika, podelilo sa Njujork Tajms-om.

Ta pisma otkrivaju svu dubinu ambicije Navaljnog, odlučnosti i radoznalosti lidera koji je suprostavio opoziciju predsedniku Vladimiru V. Putinu i koji će, nadaju se pristalice, živeti kao ujedinjujući simbol njihovog otpora. Pisma, takođe pokazuju kako se Navaljni, zdravog egom i neprestanim uverenjem da je ono što je radio ispravno borio da ostane povezan sa spoljnim svetom.

Iako su brutalni zatvorski uslovi uzeli danak njegovom telu, često mu je uskraćivana medicinska i stomatološka pomoć, nije bilo nikakvih nagoveštaja da je Aleksej Navaljni izgubio bistrinu uma, pokazuju njegova pisanja.

REUTERS/Stringer/File Photo

Hvalio se da je pročitao 44 knjige na engleskom jeziku za godinu dana i metodički se pripremao za budućnost – usavršavao je svoj dnevni red, proučavao političke memoare, raspravljao se sa novinarima, delio savete o karijeri prijateljima i davao mišljenje o viralnim objavama na društvenim mrežama koje mu slao njegov tim.

U svojim javnim porukama, Navaljni koji je imao 47 godina kada je umro, nazvao je svoje zatvaranje od januara 2021. godine „svemirskim putovanjem“.

Do prošle jeseni bio je usamljeniji nego ikad, primoran da veći deo vremena provodi u samici. Ostao je bez trojice svojih advokata, koji su uhapšeni zbog učešća u „ekstremističkoj grupi“.

Ipak, bio je u toku sa svim aktuelnim dešavanjima. Prijatelju, ruskom fotografu Jevgeniju Feldmanu, Navaljni je poverio da je izborna agenda bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa izgledala „zaista zastrašujuće“.

„Tramp će postati predsednik ako zdravlje predsednika Bajdena bude narušeno“, napisao je Navaljni iz svoje zatvorske ćelije sa visokim stepenom bezbednosti.

„Zar se ova očigledna stvar ne tiče demokrata?“

Spoljni svet i javni život

Navaljni je mogao da pošalje stotine, rukom pisanih pisama, zahvaljujući neobičnoj digitalizaciji ruskog zatvorskog sistema, reliktu kratkog naleta liberalnih reformi usred Putinove 24-godišnje vladavine. Perko veb-sajta, ljudi su mogli da mu pišu za 40 centi po stranici i dobiju njegove skenirane odgovore i to obično nedelju ili dve nakon što ih je poslao i nakon što su prošli kontrolu.

Navaljni je, takođe, komunicirao sa spoljnim svetom i preko svojih advokata, i to tako što su su držali dokumenta na staklu koje ih je razdvajao kada bi se sretali, jer im je bilo zabranjeno  da mu daju papire.

U jednom trenutku, rekao je gospodin Navaljni 2022. godine, zatvorski službenici su zbog toga, prekrili prozor koji ga je delio sa advokatima folijom.

Zatim su usledila njegova česta sudska saslušanja o novim krivičnim predmetima koje je pokrenula država da bi mu produžila zatvorsku kaznu, ili o žalbama koje je Navaljni podnosio u vezi sa svojim lečenjem.

FoNet/AP

Navaljni je pisao Krasilščiku, medijskom preduzetniku koji je sada u egzilu u Berlinu, da uživa u tim saslušanjima, uprkos prirodi ruskog pravosudnog sistema.

„Oni vam odvlače pažnju i pomažu da vreme brže prođe“, napisao je.

„Pored toga, oni pružaju uzbuđenje i osećaj borbe i potrage“, dodao je Navaljni.

Sudski „nastupi“ su mu takođe pružili priliku da pokaže svoj prezir prema sistemu.

Prošlog jula, na kraju suđenja koje je rezultiralo još jednom 19-godišnjom kaznom, Navaljni je rekao sudiji i službenicima u sudnici da su „ludi“.

„Imate jedan, Bogom dani život, i na ovo ste odlučili da ga potrošite?“ rekao je on, a objavio je  u tekstu njegov pravni tim.

Na jednom od svojih poslednjih saslušanja video-linkom u januaru, Navaljni se zalagao za pravo da ima duže pauze za obrok da bi konzumirao „dve krigle ključale vode i dva komada odvratnog hleba“ na koje je imao pravo.

Žalba je odbijena. Tokom celog boravka u zatvoru, činilo se da je Navaljni uživao u obrocima drugih. Rekao je gospodinu Krasilščiku da više voli doner ćevape od falafela u Berlinu i da se zainteresovao za indijsku hranu koju je gospodin Feldman probao u Njujorku.

Sud je takođe odbacio njegovu žalbu na samice „kaznene” ćelije u njegovom zatvoru, u kojima je Navaljni proveo oko 300 dana.

Ćelije su obično bile hladne, vlažne i slabo provetreni betonski prostori veličine 7 stopa sa 10 stopa. Ali gospodin Navaljni je protestovao protiv nečeg drugog: zatvorenicima kojima je naređeno da provode vreme u tim ćelijama bila je dozvoljena samo jedna knjiga.

„Želim da imam 10 knjiga u svojoj ćeliji“, rekao je on na sudu.

Knjige su ga održale

Činilo se da su knjige bile u središtu zatvorskog života Alekseja Navaljnog, sve do njegove smrti.

U pismu prošlog aprila koje je poslao Krasilščiku, Navaljni je objasnio da više voli da čita 10 knjiga istovremeno i da se „ih čita naizmenično“. Rekao je i da je zavoleo memoare:

„Iz nekog razloga sam ih uvek prezirao. Ali oni su zapravo neverovatni.“

Često je tražio preporuke za čitanje, ali ih je i davao.

Opisujući zatvorski život gospodinu Krasilščiku u julskom pismu, on mu je preporučio devet knjiga na tu temu, uključujući trotomni set od 1012 stranica sovjetskog disidenta Anatolija Marčenka.

Navaljni je u tom pismu dodao i da je ponovo pročitao „Jedan dan iz života Ivana Denisoviča“, zapaljivi roman Aleksandra Solženjicina o Staljinovom gulagu. Pošto je preživeo štrajk glađu i prošao mesecima u stanju „želim da jedem’“, Navaljni je rekao da je tek sada počeo da shvata pokvarenost radnih logora iz sovjetskog doba.

„Počinjete da shvatate stepen užasa“, napisao je on.

Otprilike u isto vreme, čitao je i o modernoj Rusiji. Mihail Fišman, liberalni ruski novinar i televizijski voditelj koji sada radi u egzilu iz Amsterdama, čuo je od pomoćnika Navaljnog da je opozicioni lider pročitao njegovu novu knjigu o ubijenom opozicionom liku Borisu I. Njemcovu.

Alexander NEMENOV / AFP

G. Fišman je rekao da mu je preneto da se Navaljnom dopala knjiga, ali da je smatra previše naklonjenom Borisu N. Jeljcinu, bivšem ruskom predsedniku.

G. Fišman je pisao Navaljnom da odbije, tvrdeći, između ostalog, da Jeljcin mrzi K.G.B, sovjetsku tajnu policiju. Navaljni je odgovorio da je „posebno ogorčen“ zbog te tvrdnje.

„Zatvor, istraga i suđenje su sada isti kao u knjigama sovjetskih disidenata“, napisao je Navaljni, insistirajući da Putinov prethodnik nije uspeo da promeni sovjetski sistem.

„To je ono što ne mogu da oprostim Jeljcinu“, napisao je on.

Ali Navaljni je takođe i zahvalio gospodinu Fišmanu što mu je ponudio neke detalje o svom životu u Amsterdamu.

„Svi obično misle da su mi zaista potrebne patetične i srceparajuće reči“, napisao je on u delu pisma koji je g. Fišman podelio za Tajms.

„Ali zaista mi nedostaje svakodnevnica – vesti o životu, hrani, platama, tračevima“, napiao je Navaljni.

Keri Kenedi, aktivistkinja za ljudska prava i ćerka demokratskog političara Roberta F. Kenedija, koji je ubijen 1968. godine, takođe je razmenjivala pisma sa Navaljnim.

Pisao joj je rukom, na engleskom, da je plakao „dva ili tri puta” dok je čitao knjigu o njenom ocu koju mu je preporučio prijatelj, a deo pisma je gospođa Kenedi objavila na Instagramu nakon što je Navaljni umro.

On joj je zahvalio i na tome što mu je poslala poster sa citatom iz govora njenog oca o tome kako „nada,“ milion puta umnožena, „može da sruši najmoćnije zidove ugnjetavanja i otpora“.

„Nadam se da ću jednog dana moći da ga okačim na zid svoje kancelarije“, napisao joj je Navaljni.

REUTERS/Tatyana Makeyeva/File Photo

Ostanite povezani

Prijatelj koji je preporučio Kenedijevu knjigu Navaljnom bio je gospodin Feldman, ruski fotograf koji je pratio pokušaj Navaljnog da se kandiduje za predsednika 2018. godine. G. Feldman, koji je sada u egzilu u Letoniji, rekao je da je poslao najmanje 37 pisama Navaljnom od njegovo hapšenje 2021. i da je dobio odgovore na skoro sve.

„Stvarno mi se sviđaju vaša pisma“, napisao je Navaljni u poslednjoj poruci koju je Feldman primio, od 3. decembra, a čije delove je podelio sa The Times-om.

„Imaju sve o čemu volim da razgovaram: hranu, politiku, izbore, skandalozne teme i pitanja etničke pripadnosti“, pisao je Navaljni.

Ovo poslednje, rekao je g. Feldman, predstavlja referencu na njihovu razmenu mišljenja o antisemitizmu i ratu u Gazi.

Navaljni je opisao i svoje novootkriveno poštovanje prema glumcu Metjuu Periju, koji je preminuo u oktobru – iako nikada nije gledao „Prijatelje“. Navaljni je bio dirnut čituljom koju je pročitao u The Economist-u.

Decembarsko pismo se završilo razmišljanjima  Navaljnog o preokupaciji koju je delio sa gospodinom Feldmanom — američkoj politici. Nakon upozorenja na potencijalno Trampovo predsedništvo, Navaljni je pismo završio pitanjem:

„Molim vas, navedite jednog aktuelnog političara kome se divite“?

Tri dana nakon što je Navaljni poslao to pismo, nestao je.

Tokom 20-dnevne potrage, prognani saveznici Alekseja Navaljnog rekli su da su poslali više od 600 zahteva zatvorima i drugim vladinim agencijama kako bi saznali gde se on nalazi.

Portparolka Navaljnog je 25. decembra izjavila da je on pronađen u udaljenom arktičkom zatvoru poznatom kao Polarni vuk.

„Ja sam vaš novi Deda Mraz“, objavio je gospodin Navalni na društvenim mrežama sledećeg dana, nakon što ga je posetio njegov advokat.

„Ne kažem ‘Ho-ho-ho’, ali kažem ‘O-o-o-o’ kada pogledam kroz prozor, gde je noć, pa veče, pa opet noć.“

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Na Arktiku

Navalni je u poruci napisao i da je odveden obilaznim putem kroz planine Ural do njegovog novog zatvora, koji je klasifikovan kao objekat sa najstrožim režimom „posebnog režima“.

Čak i na tom putovanju gospodin Navaljni je čitao knjige. Napisao je novinaru Sergeju Parhomenku da je do dolaska u Polarni vuk pročitao sve što je mogao da ponese sa sobom i da je bio primoran da bira između klasika u svojoj novoj zatvorskoj biblioteci: Tolstoja, Dostojevskog ili Čehova.

„Ko bi mogao da mi kaže da je Čehov najdepresivniji ruski pisac“, napisao je Navaljni u pismu koje je g. Parhomenko podelio na Fejsbuku.

G. Parhomenko je rekao da je pismo primio 13. februara.

Za razliku od prethodnih pisama Alekseja Navaljnog, to pismo je bilo napisano rukom na jednostavnom, kvadratnom papiru sveske i prosledila mu ga je kao fotografiju Julija Navalnja, supruga Navaljnog.

Polarni Vuk nije dozvoljavao uslugu elektronskog pisanja pisama koju je imao u  prethodnom zatvoru.

Postalo je jasno da Kremlj namerava da ućutka Navaljnog.

Advokati koji su ga zastupali većinu vremena bili su u zatvoru, ali je pismima i posetiocima trebalo duže da stignu do njega u novi zatvor.

Majka Navaljnog, Ljudmila Navalnaja, odletela je na Arktik nakon objave o njegovoj smrti i u subotu je dobila zvanično obaveštenje da je umro u 14:17. prethodnog dana.

Zaostavština gospodina Navaljnog će nastaviti da živi, kažu prijatelji i saveznici, i delom kroz njegove zapise u zatvoru.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File

Gospodin Feldman, fotograf, rekao je da mu je pravni tim gospodina Navaljnog rekao da je opozicioni lider odgovorio na neka od pisama koje je Feldman poslao poslednjih nedelja.

„Iskreno, sa užasom razmišljam o ovome“, rekao je gospodin Feldman.

„Ako ih cenzori propuste, dobijaću pisma od njega narednih nekoliko meseci“, rekao je on.

Gospodin Krasilščik, medijski preduzetnik, rekao je da mu je ostalo da razmišlja o poslednjem pismu koje je dobio u septembru. To pismo Navaljni je zaključio razmišljanjem da ako su Južna Koreja i Tajvan uspeli da pređu sa diktature na demokratiju, onda bito mogla možda i Rusija“.

„Nadati se. Nemam problema sa tim“, napisao je Navaljni.

Potpisao se i „odjavio“ sa:

„Nastavite da pišete! A.”

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare