Šta stoji u mirovnom planu Kine

U nedavno objavljenom dokumentu u kom su izneli svoju poziciju, kinesko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na nastavak mirovnih pregovora, prekid jednostranih sankcija i naglasilo svoje protivljenje upotrebi nuklearnog oružja. To je stav koji je kineski lider Si Đinping saopštio zapadnim liderima prošle godine, navodi CNN.

Dokument od 12 tačaka deo je najnovijih napora Pekinga da se predstavi kao neutralni posrednik u miru, dok se bori da izbalansira svoj odnos sa Moskvom "koji nema granice" i tanjenja veza sa Zapadom kako se rat odugovlači.
"Konflikt i rat nikome ne donose korist. Sve strane moraju da ostanu razumne i uzdržane, da izbegavaju potpaljivanje vatre i spreče krizu od dodatne eskalacije sukoba i gubitka kontrole nad situacijom", navodi se u dokumentu.

Tvrdnje Pekinga o neutralnosti su, kako piše CNN, dovedene u pitanje odbijanjem Kine da jasno definiše ukrajinski konflikt, izbegavanjem da ga označi kao invaziju, kao i diplomatskom i ekonomskom podrškom Moskvi.

Zapadni zvaničnici su takođe izrazili zabrinutost da Kina razmatra da pošalje Rusiji vojnu pomoć, što Peking demantuje.

U ovom političkom dokumentu Kina ponavlja mnoge standardne tačke razgovora, u kojima se pozivaju obe strane da nastave mirovne pregovore. "Dijalog i pregovori su jedino održivo rešenje za ukrajinsku krizu", navodi se u dokumentu u kom se dodaje da će Kina igrati "konstruktivnu ulogu", s tim što detalji o tome nisu izneseni.

I uprkos tvrdnji da "suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja moraju biti efikasno podržan", dokument ne priznaje rusko kršenje ukrajinskog suvereniteta, navodi CNN.

Takođe, CNN primećuje da je veći deo upotrebljene retorike usmeren na Zapad. U tanko prikrivenoj kritici Sjedinjenih Država, na papiru stoji i da „hladnoratovski mentalitet“ treba napustiti.

"Bezbednost regiona ne može biti postignuta jačanjem ili širenjem vojnih blokova. Legitimni bezbednosni interesi i brige svih zemalja moraju biti shvaćeni ozbiljno i mora im se pristupiti na odgovarajući način", stoji u dokumentu, a CNN ocenjuje da deluje da su te reči eho stava Moskve da je Zapad isprovocirao rat proširenjem NATO.

Takođe, dodaju, deluje da je Peking zauzeo kritički stav prema ekonomskim sankcijama koje su SAD i zapadne zemlje uvele Rusiji.

"Jednostrane sankcije i maksimalni pritisak neće rešiti problem, mogu samo da stvore nove probleme. Države koje to rade bi trebalo da prestanu da zloupotrebljavaju jednostrane sankcije i 'pravdu duge ruke' protiv drugih zemalja, kao što to rade oko Ukrajine", navodi se u dokumentu Pekinga.

Kineski dokument su kritikovali zvaničnici SAD, među kojima je i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, koji je rekao da bi rat mogao sutra da se završi kada bi Rusija prestala da napada Ukrajinu i kada bi povukla svoje snage.

"Moja prva reakcija na to je da bi se moglo zaustaviti na tački jedan, a to je poštovanje suvereniteta svih nacija“, rekao je Salivan za CNN. On podseća da Ukrajina nije napala Rusiju. "NATO nije napao Rusiju. Sjedinjene Države nisu napale Rusiju. Ovo je bio rat koji je Putin izabrao da vodi", dodao je.

Kako je izvestio Rojters, ambasador Evropske unije u Kini Horhe Toledo rekao novinarima na brifingu u Pekingu da kineski stav nije mirovni predlog i dodao da EU "pomno analizira dokument".

Ukrajinski zvaničnici: Dobar znak ali Kina treba da uradi više

Ukrajina je dokument ocenila kao "dobar znak" ali je istovremeno pozvala Kinu da učini više.

"Kina treba da učini sve što je u njenoj moći da zaustavi rat i da se uspostavi mir u Ukrajini, kao i da podstakne Rusiju da povuče svoje trupe“, rekla je ambasadorka Ukrajine u Kini Žana Leščinska na istom brifingu u Pekingu.

"Kao neutralna, Kina treba da razgovara sa obe strane: i sa Rusijom i sa Ukrajinom, a sada vidimo da Kina ne razgovara sa Ukrajinom", istakla je ona, napominjući da Kijev nije konsultovan pre objavljivanja ovog dokumenta.

O stavu Kine je prošle nedelje prvi razgovarao najviši diplomata Vang Ji na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, dok je pokušavao da Peking prikaže kao odgovornog pregovarača za mir tokom diplomatske ofanzive u Evropi.

Vang je posetio Moskvu kao poslednju destinaciju u okviru svoje turneje po Evropi i sastao se sa Putinom u sredini.

Putin, koji je dočekao kineskog diplomatu raširenih ruku, istakao je da odnosi Rusije i Kine dostižu "nove prekretnice".

"Rusko-kineski odnosi se razvijaju kako smo i planirali prethodnih godina. Sve se kreće napred i razvija se. Saradnja u međunarodnoj areni između Moskve i Pekinga, kao što smo već naglasili, je od velikog značaja za stabilizaciju međunarodne situacije", naručio je ruski predsednik tom prilikom.

Vang je rekao da se dve zemlje često suočavaju sa krizom i haosom, ali da uvek postoje mogućnosti u krizi.

"To od nas zahteva da efikasno prepoznamo promene i reagujemo na njih aktivnije, kako bismo dodatno ojačali naše strateško partnerstvo“, zaključio je šef kineske diplomatije.