Štiplija: Rezultati izbora za EP "uglavnom" očekivani, Srbija može da očekuje "otvorena vrata", ali...

"Nije prvi put da francuska krajnja desnica ovako dobro prođe na evropskim izborima, ali ne ovoliko dobro i ovoliko katastrofalno po vladajuću partiju, kao što se desilo sad. Niko nije očekivao da će predsednik Makron raspustiti Narodnu skupštinu i Vladu, rekao je Štiplija za N1.

Koji je Makronov cilj sa raspuštanjem skupštine i vlade?

Kako navodi, poslanici za francusku Skupštinu biraju se u dvokružnom sistemu, što dovodi, objašnjava, da se u drugom krugu svi ujedine protiv krajnje desnice. "Koji je njegov cilj - da li je njegov cilj da pokaže da situacija na terenu nije kakva je na evropskim izborima? Kao što rekoh, sad će se svi udružiti i u drugom krugu neće izabrati poslanika iz krajnje desne partije, Mari Le Pen, i onda će situacija u Francuskoj nastaviti da funkcioniše… To je neko moje viđenje situacije", objašnjava on.

Slična situacija desila se i u Belgiji, jer je belgijski premijer Aleksandar de Kro najavio ostavku.

"Belgija je specifičan slučaj. Tamo ima previše partija… U Beligiji uvek može da dođe do iznenađenja... U Beligiji je bino da su juče bili ne samo evropski izbori, već i regionalni i lokalni, tako da su u Belgiji možda glavna tema bili ti izbori", navodi urednik EWB.

Govoreći o Nemačkoj, rezultati su onakvi kakvi jesu, jer je izbor evropskih poslanika sličan izboru za Bundestag, pa je zbog toga krajnja desnica (AFD) ostvarila dobre rezultate. "Međutim, Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) je pokazala da ipak na neki način može da iskontroliše situaciju na desnici i osvojila je najviše mandata iz Nemačke", ističe naš sagovornik.

Štiplija navodi da su rezultati izbora, kao i izlaznost od 51 odsto, očekivani i "slični sastavu koji smo imali do juče".

Reporter N1 Nikola Radišić navodi da ovakvi rezultati izbora znače da su " šanse Ursule fon der Lajen malo veće nego što su bile, za reizbor".

"Za Srbiju bitno ko će biti komesar za proširenje"

Na pitanje N1 šta ovakvi rezultati izbora znače za zemlje koje se nalaze u procesu proširenja, Štiplija kaže: "Nesloga među desničarskim partijama postoji… Sa druge strane tradicionalne partije pokazuju da one koje su stvorile EU i nastaviće to da rade i dalje. Oni imaju neki plan… Jedan od tih planova, koji je za nas bitan, da če ovaj parlament izabrati onu EK koju nazivaju EK proširenja".

Kaže da EU mora biti spremna za prijem novih članova.

"Do 2030. zaista jedna država, možda najmanja država kandidat (Crna Gora) postane članica EU... Za nas je važno ko će biti Komesar za proširenje. Nekako se svi nadamo da Komesar za proširenje treba da bude iz jedne zapadne zemlje koji nije susedna zemlja nijednoj državi koja je u procesu proširenja", objašnjava naš sagovornik.
Šta Srbija može da očekuje?

"Srbija može da očekuje otvorena vrata, ali bez vladavine prava naravno i implementacije svih dogovora sa Prištinom i možda delova poglavlja koji se tiču uvođenja restriktivnih mera Rusiji, Srbija ne može da očekuje otvorena vrata", ističe on.

Osvrnuo se i na rezultate Hvratske tj. HDZ-a i Andreja Plenkovića.

"Andrej Plenković, u vreme kada je bio evropski poslanik, bio je jedan od najaktivnijh… On je kao dobar političar i diplomata uspeo da ostvari dobre kontakte ne samo u evropskim isntitucijama, već i u okviru Evropske narodne partije… Govorilo se da može da zauzme visoku funkciju u EK, ako ne čak i bude jedno od kompronisnih rešenja za predsednika EK... Ja to ne vidim u ovom trenutku… Mislim da će Plenković ostati u Hrvatskoj i na mestu premijera Hrvatske, a ne ostaviti taj posao radi evropske funkcije", zaključuje naš sagovornik.