Sudski obračun zbog Čikaga: Ilinois osporava Trampove vojne poteze

Ovaj slučaj predstavlja najnoviji spor u rastućem broju sudskih procesa koji preispituju ovlašćenja republikanskog predsednika Sjedinjenih Država da koristi vojsku unutar granica SAD, piše Rojters.

Država Ilinois, kojom upravlja Demokratska stranka, kao i grad Čikago, podneli su tužbu samo nekoliko sati nakon što je jedan savezni sudija u Oregonu u nedelju privremeno zabranio Trampovoj administraciji da pošalje pripadnike Nacionalne garde u grad Portland, radi nadzora protesta.

Tužba iz Čikaga predstavlja četvrti pravni postupak koji osporava Trampovu dosad nezabeleženu upotrebu vojske za nadzor gradova u SAD, gušenje protesta i pojačanu primenu imigracione politike unutar zemlje.

Iako još nijedan od slučajeva nije dobio konačnu sudsku odluku, sudije u Kaliforniji i Oregonu prethodno su presudile da je Tramp verovatno prekoračio svoja ovlašćenja.

Tužba iz Ilinoisa usmerena je na odluku Trampove administracije da tokom vikenda federalizuje do 300 pripadnika Nacionalne garde Ilinoisa, uprkos protivljenju demokratskog guvernera Džej-Bi Pritzkera, kao i dodatnih 400 pripadnika iz Teksasa, koji bi bili raspoređeni u Čikagu.

„Ovi potezi u sklopu Trampovog dugo najavljivanog ‘rata’ protiv Čikaga i Ilinoisa su nezakoniti i opasni“, navodi se u tužbi.

Prema tužbi, Tramp raspoređuje vojsku na osnovu „slabašnog izgovora“, tvrdeći da je neophodno zaštititi objekat američke Imigracione i carinske službe u predgrađu Čikaga, gde se održavaju protesti protiv njegove imigracione politike.

Država tvrdi da Trampova administracija nije ispunila zakonske uslove koji su potrebni da bi federalizovala Nacionalnu gardu bez pristanka guvernera Pritzkera, i da time krši Zakon Posse Comitatus, koji strogo ograničava korišćenje vojske za sprovođenje zakona unutar SAD.

Tužba takođe navodi da su Trampove akcije protivustavne jer krše Deseti amandman američkog Ustava, koji štiti prava saveznih država.

Konkretno, Tramp je preuzeo ulogu komandanta Nacionalne garde Ilinoisa od guvernera Pritzkera i time narušio autoritet države nad lokalnim organima reda.

Bela kuća tvrdi da su trupe potrebne kako bi se zaštitili savezni službenici od „nasilnih nereda“ u Čikagu.

„Predsednik Tramp neće zatvarati oči pred bezakonjem“, izjavila je portparolka Bele kuće Ebigel Džekson.

Ilinois se u tužbi suprotstavlja Trampovom opisu situacije u gradu, navodeći da su „protesti mali, pretežno mirni, a da ih je dodatno eskaliralo ponašanje samog Ministarstva za unutrašnju bezbednost“ (DHS).

Tokom svog drugog mandata, Tramp je proširio upotrebu američke vojske, uključujući raspoređivanje trupa duž američko-meksičke granice i izdavanje naređenja za ubijanje osumnjičenih narko-trgovaca na čamcima kod obala Venecuele – bez sudskog procesa.

Takođe je naredio raspoređivanje pripadnika Nacionalne garde u Los Anđeles, Čikago, Vašington, D.C. i Portland, što je izazvalo tužbe lokalnih i državnih vlasti.

Nacionalna garda je državna milicija kojom upravljaju guverneri, osim kada je federalizovana i pod komandom predsednika.

Sudije u Kaliforniji i Oregonu su već presudile da je Tramp prekršio zakon. Ove presude su trenutno u žalbenom postupku, a viši sud je omogućio Trampu da zadrži kontrolu nad kalifornijskom Nacionalnom gardom dok se spor vodi dalje.

U Vašingtonu, D.C. još nije doneta presuda o zakonitosti raspoređivanja trupa u glavnom gradu.

Tramp je najavio da će poslati trupe i u druge gradove sa demokratskim liderima, uključujući Baltimor, Njujork i Oukland.

Demokratski zvaničnici tih gradova tvrde da Tramp koristi vojsku kao sredstvo političke zastrašivanja, dok Tramp tvrdi da visoka stopa kriminala i protesti protiv imigracione politike zahtevaju nacionalni odgovor.

Pored toga, u ponedeljak je podneta i posebna tužba od strane grupe novinara i demonstranata u Čikagu, koji tvrde da je Trampova administracija prekršila njihovo pravo na slobodno izražavanje iz Prvog amandmana.

U toj tužbi se navodi da Ministarstvo za unutrašnju bezbednost rutinski koristi brutalne taktike sa ciljem da „zastraši i ućutka novinare i građane“, uključujući upotrebu suzavca, biber spreja i gumenih metaka za rasterivanje okupljenih, čak i kada su protesti bili mali i mirni.