Sve forme diktature u Mjanmaru: "Situacija najgora u poslednjih 70 godina, važno da se pobedi vojna hunta"

N1: Koliko su blizu, ili daleko, snage koje se bore protiv hunte da pobede vojnu vlast? Čujemo izveštaje da su se borbe intenzivirale u blizini granice sa Tajlandom i da su KNU snage zauzele vojnu bazu tamo?

Salaj Dohar: Tokom tri godine naše revolucije, pobede duž granice sa Tajlandom, Kinom, Indijom i Bangladešom snage koje se bore protiv hunte privukle su interesovanje međunarodne zajednice uključujući i naše susede. To što se progresivno oslobađaju važna mesta je deo oružanog otpora. Naš krajnji cilj je da u poptunosti pobedimo vojnu huntu i sve forme diktature u našoj zemlji. Naš fokus nije na tome koliko smo blizu ili daleko od pobede nad huntom već da nastavimo borbu sve dok ne postignemo pobedu. Dakle, možda će biti potrebno vreme, a možda se desi i ove godine.

N1: Jedan od analitičara koje sam čitala kaže da hunta broji svoje poslednje dane. Da li se vi sa tim mišljenjem slažete ili vam to u vom trenutku nije važno?

Salaj Dohar: Da, saglasan sam sa tim. Jer pogledajmo činjenice: više od 40 gradova je sada po kontrolom snaga otpora formiranih posle puča. Naša oružana krila političkih partija su izvele uspešan napad dronom na veoma čuvani Nejpijdo i tamo udarila na drugog rangiranog u vojnoj hunti. On je tom prilikom bio ranjen. Snage otpora su zauzele na hiljade vojnih baza. Operacije naših snaga otpora u velikim gradovima kao što su Jengon, Mandalej su bile uspešne. Ako to uzmemo u obzir, te napretke u pobeđivanju vlade vojne hunte, mislim da je razumno reći da lideri hunte broje svoje poslednje dane, a snage otpora sve više napreduju širom zemlje.

N1: Koliko različitih naoružanih grupa koje se bore protiv hunte ima u Mjanmaru? Vidimo veliki broj imena i skraćenica i ako su svi oni protiv hunte što se ne ujedine i kako će kasnije sve to da se odrazi kada pobedite huntu?

Salaj Dohar: Postoji skoro hiljadu različitih grupa otpora. Neke su osnovane i vezane za jedno selo ili za grad, kao lokalne sile odbrane. Postoje i novoformirane oružane grupe uključujući i vojno krilo Vlade nacionalnog jedinstva. Većina tih oružanih formacija, posebno lokalne sile samoodbrane, formirale su se iz plemenitog cilja odbrane svojih gradova i sela. Jednom kada pobedimo našeg opšteg neprijatelja najverovatnije će najveći deo lokalnih oružanih formacija prestati sa svojim oružanim aktivnostima. Nije nam lako da koordinišemo različita vojna krila i formacije u političke svrhe. Trenutno smo ujedinjeni u borbi protiv našeg zajedničkog neprijatelja, ali moramo da se pozabavimo i politčkim pitanjima da bismo osigurali trajno jedinstvo. Veoma je važno da znate da nije važno da li smo ujedinjeni ili smo razjedinjeni - to ne utiče na našu sposobnost da pobedimo pučiste. Ako se ujedinimo, naše šanse na uspeh biće veće i vodiće boljoj budućnosti za Mjanmar. Razjedinjenost i dalje može da pobedi vojnu huntu ali će voditi u neuspelu državu. Trenutna situacija je takva da neke etničke grupe u Mjanmaru bi više volele da imaju svoje nezavisne države i to je zbog istorije Mjanmara od preko 70 godina kao neuspele države što se tiče zaštite manjinskih grupa. Od suštinskog je značaja da se pobedi vojna hunta, a postizanje pozitivnog političkog rezultata zavisiće od većinske etničke grupe – Burmanaca.

N1: Kina u poslednjim svojim izjavama kaže da treba postići prekid vatre, mirno rešenje, ali iz onoga što vi govorite čini se da je za to kasno i da je za vas sada glavno da pobedite svog nepiratelja?
Salaj Dohar: Ovo pozivanje Kine na prekid vatre i mirno rešenje zasnovano je na njenom sopstvenom interesu vezenom za Mjanmar. Ali Kina bi trebalo više da se brine za narod Mjanmara nego samo za svoje spostvene interese. Ako je Kina zaista zainteresovana za mir onda prvo mora da prestane da brani vojni puč u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i da prestane da im prodaje oružje i da izvrši pritisak na vojnu huntu da snosi odgovornost za zločine koje čini nad civilima Mjanmara. Postoji i bezbednosna pretanja Kini. Pravi razlog svih problema je vojni puč i ako narod Majnmara pobedi huntu onda je moguć mir. I onda će biti moguće da se postigne mir putem dijaloga. To će omogućiti i dobrobit za kineske interese i sve međunarodne investicije.

N1: Šta je ovaj rat učinio ekonomiji Mjanmara, ljudima? Sukob traje već tri godine, a pre toga postoji cela istorija vojnih hunti. Istorija Mjanmara je prilično složena i nasilna. Dakle, kakva je situaicja sada?

Salaj Dohar: Mi smo veoma svesni da je 70 godina oružanog konfikta nanelo štetu našoj ekonomiji, obrazovanju, razvoju, kao i našem zdravstvenom sistemu i doprinelo humanitarnoj krizi. No, kada smo shvatili da vojni pučevi nikada neće dozvoliti mirnu revoluciju, mnogi mladi ljudi su, kojima ništa drugo nije ostalo, uzeli oružje da se bore da okončaju sve forme diktature u Mjanmaru. Situacija u Mjanmaru je sada užasna. Otprilike trećini stanovništva Mjanmara je potrebna humanitarna pomoć. Milioni ljudi su interno raseseljeni, milioni ljudi su pobegli u susedne zemlje. Procena je da je više desetina hiljada ljudi na obe strane ubijeno u konfliktu. Trenutna situacija je najgora za poslednjih 70 godina naše istorije. Sve dok ne pobedimo, sutacija će se svakog dana pogoršavati. Brojni mladi ljudi ne mogu da nastave svoje više obrazovanje što stvara jaz u obarazovanju za buduće generacije. Da bi se obnovila ekonomija i razrešila kriza u našoj zemlji, uključujući i politčku stabilnsot, najavažnije je pobediti vojnu huntu.

N1: Tokom vlasti prethodne vlade, dekomkratski izabrane vlade, bilo je optužbi za genocid protiv Rohindži, postoji i slučaj pred Međunarodnim sudom pravde protiv Mjanmara. Šta vi očekujete, kako će se to završiti, pod recimo uslvom da pobedite huntu? I dalje ostaje Mjanmaru da odgovri na optužbe.

Salaj Dohar: Ne znam koji su planovi Međunarodnog suda pravde za Mjanmar. Ali sve informacije koja se tiče ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida protiv muslimana predata je Međunarodnom sudu pravde. Ali nema još odluke. Evo slučaj Rusije i Ukrajine, o njemu je prilično brzo odlučeno u poređenju sa slučajem protiv Mjanmara. To upućuje na to da je ono što se u Mjanmaru dešava nezamislivo da se radi o najstrašnijom zločinama u svetu. Na primer, spaliti živog čoveka nije definisano kao takvo u međunarodnom pravu, ali se u Mjanmaru desilo. Zato se pitamo kako to da privučemo pažnju međunarodne javnosti, kakva to strategija treba da se primeni da međunarodna zajednica obrati pažnju u pomogne ljudima Mjanmara da okončaju ovo. Kakav to zločin treba vojska da počini da bi Međunarodni sud pravde nešto preduzeo? Želim da zatražim da borci za ljudska prava govore o krizi u Mjanmaru jednako kao što govore o Gazi, Ukrajini. Zločni u Mjanmaru su jednako strašni kao oni u Gazi i Ukrajini.

N1: Kako ocenujete reakcije sveta na građaniski rat u Majnmar?

Salaj Dohar: Neke zemlje su počele da govore da kriza u Mjanmaru nije građanski rat ali mnoge veruju da je u pitanju unutrašnja borba za moć između vojnih pučista i demokratskih snaga. Ali ovo je zaista više građanski rat nego nešto drugo. I najveća je pretnja demokratiji - to je borba između dikatature i demokratije na globalnom nivou. Iz našeg iskustva proizilazi da su grupe koje su za diktaturu veoma ujedinjene u odnosu prema Mjanmarskoj krizi. Oni podržavaju vojni puč oružjem i finansijama, i daju im dipomatsku podršku. Nažalost, demokratske države i dalje sumnjaju u sposobnost pobunjeničkih grupa da pobede vojne pučiste. Takođe, veoma je tužno što Indija, najveća demokratija i sused Mjanmara, podržava vojni puč iako znaju da vojna hunta naoružava pobunjeničke grupe u samoj Indiji. I to može da destabilizuje sever i istok Indije u bližoj budućnosti. Mislim da je vreme za demokratske zemlje da se ujedine i da pobede u toj borbi u Mjanmarskoj krizi. Zamislite da ako 50 miliona ljudi u Majnmaru ne može da pobedi diktaturu, onda se više niko na svetu ne bi bojao da izvrši državni udar na demokratsku vlast i uvede diktaturu. A diktature će postati samo više ujedinjene među sobom. Kada se globlani fokus pomeri od ratova između poejdinačnih zemalja, globalna diktatura će raširiti svoj teritorijalni uticaj promovišući unutrašnje konflikte i podržavajući diktatore kao u Mjanmaru. I to će štetiti demokratiji i ljudskim pravima u bliskoj budućnosti i na globalnom nivou. Zato su ljudi Mjanmara rešili da ne odustanu da se bore pritiv ove krize jer bi pasivnost učinila mračnijom i našu budućnost i budućnost sveta.
POGLEDAJTE CELU EMISIJU GLOBAL FOKUS: