Amerika ima jedan od najvećih strateških nuklearnih arsenala na svetu — i jedan od najstarijih. SAD mogu da isporuče nuklearno oružje iz silosa zakopanih duboko u zemlji, podmornica koje plove okeanima ili bombardera koji sprovode globalne patrole. Nuklearna energija je decenijama održavala ne samo bezbednost Amerike, već i njenih najbližih saveznika. Ali SAD gube svoju nuklearnu prednost, piše Tajm.
Danas, najozbiljniji protivnik SAD, Kina, povećava svoj nuklearni arsenal, praveći lansirne platforme i bojeve glave brže nego što se stare američke mogu zameniti, piše Tajm (Time).
Sila poput Kine je najefikasnije odvraćana kada se suoči sa protivnikom koji ima odlučnost i sposobnost da izbalansira svoje snage u mirnodopskim uslovima i, ako mirnim putem ne uspe, uskrati im pobedu u ratu.
Satelitski snimci kineskih nuklearnih snaga pokazuju da se ova ravnoteža pogoršava.
Na njima se, tvrdi Timaj, vidi deo pustinje u zapadnoj Kini koji je pre četiri godine bio prazan peščani pejzaž.
Sada su desetine raketnih silosa, koji mogu da drže kontinentalni deo SAD u opasnosti, raspoređene po obrascu vidljivim iz svemira.
Pentagon procenjuje da je Kina postavila i završila najmanje 300 novih silosa – što je dramatično proširenje u odnosu na 20 fiksnih lansera kojima je Peking upravljao decenijama.
Visoki zvaničnik američke odbrane nedavno je otkrio da je Kina počela da puni ove silose raketama interkontinentalnog dometa.
Ovo ne govori ništa o sigurnijim sistemima koji se prenose drumskim saobraćajem i koji takođe mogu da stave SAD u opasnost, ali su manje ranjivi na preventivne napade.
Pentagon je izvestio Kongres da je broj kineskih lansera raketa interkontinentalnog dometa veći od 400 američkih silosa napunjenih 54-godišnjim Minutemanom III. Kina je tako premašila pokrivenost ciljeva zastarelih američkih kopnenih kapaciteta.
I Kina ne gradi samo silose. Peking takođe posvećuje ogromna sredstva da proširi domet svoje morske flote u kojoj se nalaze rakete dugog dometa.
Kina je od 2007. upravljala podmornicama tipa 094 koje ne mogu da gađaju kontinentalni deo SAD iz domaćih voda.
Tip 094 bi morao da uđe duboko u Tihi okean samo da bi ugrozio Kaliforniju – što nije lak zadatak pošto američka mornarica lako može da otkrije njihove glasne akustične signale.
Ali Peking trenutno proširuje kapacitet svog brodogradilišta Bohai kako bi napravio novu klasu podmornica sa balističkim projektilima.
Očekuje se da će Tip 096 biti tiši i naoružan oružjem većeg dometa, kako bi Sjedinjene Države bile u opasnosti od bezbednosti priobalnih voda.
U međuvremenu, američka brodogradilišta se bore da proizvedu podmornicu nove generacije sa balističkim projektilima, sposobnu da lansira rakete i izbegne satelitsko izviđanje.
U aprilu je američka mornarica objavila da će izgradnja prve podmornice klase Kolumbija biti odložena za 12 do 16 meseci.
Kina takođe proširuje i poboljšava svoje nuklearne opcije u vazduhu. Peking je nedavno podesio bombarderu H-6 za nuklearnu upotrebu, opremivši ga sposobnošću dopunjavanja goriva vazduh-vazduh kako bi proširio svoj domet u azijsko-pacifičkom regionu.
Kina je u maju objavila snimak H-6 koji sprovodi test leta nove balističke rakete iz vazduha, za koju Pentagon sumnja da je sposobna za nuklearni napad.
Takva opcija udara bi pojačala pritisak na Guam, kritično logističko čvorište koje omogućava SAD da brane svoje azijsko-pacifičke saveznike. Krajem jula, kanadske i američke vazdušne snage presrele su dva bombardera H-6 koji su izvodili zajedničke vežbe sa Rusijom u blizini Aljaske.
Ipak, još više zabrinjava to što Peking razvija stelt bombarder dugog dometa. Očekuje se da će H-20 biti nuklearno sposoban i sposoban da pogodi delove kontinentalnog SAD-a.
Do danas, SAD se nisu suočile sa pretnjom stelt bombardera dugog dometa – a kamoli onog koji je nuklearno sposoban. Kina na taj način agresivno gradi stratešku nuklearnu trijadu kopnenih, morskih i vazdušnih kapaciteta kako bi bila konkurentna Americi, navodi Tajm.
Ipak, Vašington je šokantno samozadovoljan. Uprkos tome što su dve dvostranačke komisije nedavno pozvale na nuklearni preporod Amerike, ni predsednik Džo Bajden ni predsednički kandidati, potpredsednica Kamala Haris i Donald Tramp, nisu skrenuli značajnu pažnju javnosti na napredak Kine, primećuje Tajm.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare