Tajna društva i mafija: Abeceda mafije, kako i zašto?

Kada su u 11. veku Siciliju osvojili Normani, novi feudalni gospodari su proširili imanja po ugledu na rimske farme robova, koje je oštro napadao Ciceron u svojim govorima. Mnogi sitnoposednici su bežali u mafiju, u brda, radije nego što su postajali vazali novoj gospodi.

Autor Istorijskog rečnika italijanskog žargona Ernesto Ferero tvrdi, međutim, da arapski koreni ne mogu da se dokažu. Ferero se obrušava i na mit sicilijanskog porekla mafije ukazujući na mnoštvo starih reči sa čitavog Apeninskog poluostrva koje opisuju socijalno, ekonomsko i političko poreklo fenomena: Mafija je u Toskani opisivala siromaštvo onih koji su živeli ili bili prisiljeni da žive od kriminala; u Pizi je izraz zmafera označavao aroganciju; u severnom regionu Veneta zmafaro je bila reč za prevaru; u Torinu se kao mafio opisivala neuglađena, u sebe zatvorena, ćudljiva i preka ličnost.
Drugi veruju da je nastala 1282, u vreme francuske invazije Sicilije, kada se uzvikivalo “Smrt Francuskoj je poklič Italije”, Morte Alla Francia Italia Anela, skraćeno MAFIA. Nova reč je po ovoj teoriji vremenom na ostrvu dobila značenje “muškosti”.

Svi istraživači se slažu da se Mafija u svom savremenom značenju prvi put pominje 1863. u komadu I mafiusi di la Vicaria (Mafiozi Vikarije) koji je napisao i u Palermu prvi put izveo Đuzepe Rizoto. Predstava je na veoma slikovit i realističan način opisivala život sitnih kriminalaca u sicilijanskom glavnom gradu.

Pojam "mafija" je u jednom zvaničnom dokumentu premijeru imao dve godine kasnije, 1865, u izveštaju prefekta Palerma Filipa Antonija Gvaltijera, ministarstvu unutrašnjih poslova: “Na Siciliji ova reč označava kompleks malih udruženja, povezanih zakonima tajnosti i ‘omerte’, koja primenom primitivnih oblika pravde prete da zamene institucije države”. Neposredno pre nego što je ubijen, sudija Đovani Falkone je rekao da je retko upotrebljavao reč "mafija" da bi označio organizaciju sa Sicilije, a češće je koristio u njenom najširem značenju.

Ipak, izraz mafija najčešće se direktno vezuje za Kozu nostru, sindikat sicilijanskih kriminalaca iz više desetina “koski” – organizacija – koje po liniji porodičnih klanova mahom okupljaju 5.000 ljudi i nekoliko puta veći broj saradnika i simpatizera.

Koreni mafije leže u hiljadugodišnjem haosu bezvlašća na Siciliji, koja je gažena od strane Rimljana, Arapa, Normana, Španaca, Burbona. Njena snaga leži u činjenici da je ona porodično društvo, a disciplina u njoj je neumoljivo rasla, jer je to bio jedini način da se narod zaštiti od osvajača. Otud i omerta, muževnost - nakon izvršenog krivičnog dela vlastima se ne daju nikakve informacije, jer je osveta stvar porodice, a ne društva ili boga.

Kada se u 19. veku feudalni sistem na Siciliji raspao, mafija je postala apsolutni gospodar. Kmetovi gabeloti, koji su postajali deo mafije razdeljivali su zemlju seljacima, a kasnije su tu istu zemlju otkupljivali po nižim cenama.
Zaostalost Sicilije, plaćanje dažbina državi i mafiji, organizaciona struktura nalik na labavu demokratiju, savezništva unutar mafija održavale su mafiju do momenta kada je korica hleba počela da se traži i u Americi, kada se krajem 19. i početkom 20. veka milion Sicilijanaca tamo obrelo.

Reč "mafija" prvo je uhvatila čvrste korene i u Americi 1920-ih, posebno u vremenima prohibicije, potom je postala kolektivni pojam koji označava četiri italijanske kriminalne organizacije: Koza nostra, napuljska Kamora, ‘Ndrangeta iz Kalabrije i Sakra korona unita (Ujedinjena sveta kruna) regiona Pulje, da bi danas izraz mafija bio sinonim svetskog kriminala od ruske organizacije, kolumbijskih kartela droge, kineskih trijada, japanskih jakuza, do četiri italijanska kartela čija se imovina procenjuje na više od 1.000 milijardi dolara.

Amerika

Američka mafije se prilično razlikovala od sicilijanske, delimično iz potrebe doseljenika za prestižom. Prvo je počela da popušta zavera tišine, a ni mafija nije predstavljala zaštitnika naroda od nepravedne vlasti. Organizacija koja je po svojim metodama podsećala na mafiju bila je Crna ruka, ali je njujorška policija kasnije utvrdila da se radi o pojedincima.

Klansko udruživanje mafije bila je prednost u sicilijanskim uslovima, i mana u američkim. Mafija se unazadila kroz borbe sa suparničkim grupama, sve dok Al Kapone, bivši telohranitelj šefa njujorške mafije Džona Torija, nije uspostavio kooperaciju, koja je omogućila primirje u Čikagu. Grad je bio podeljen na teritorije kojima su vladali posebni bosovi. Ova vizija proširila se Amerikom. Kaponeov kasniji pad bio je nova lekcija mafiji. Biti u centru pažnje i prezir prema zakonu odveli su ga u Alkatraz zbog utaje poreze, u kojem je preminuo šesnaest godina kasnije.

Nova Kaponeova era saradnje rodila je čuvenu nacionalnu mrežu ubica, Murder Ltd, koja se sastojala od nesicilijanaca koji su ubijali za novac, kao nekada asasini.

Zavladala je pohlepa i likvidacija starih mafijaša, koju je predvodio Laki Lučano 1931. godine. Sa nestankom patrijarhalnog ustrojstva, nestala je i omerta. Američka mafija postala je prefinjena i znala je kako da se infiltrira u zakonitu industriju. U to vreme sicilijanska mafija je ostala ista i preživela je mnoge napade, od kojih je najžešći onaj pod vođstvom Čezarea Morija, Musolinijevog ministra unutrašnjih poslova. Mori nije verovao da mafija sama bira šefove. Za njega je mafija bila ne samo tajno društvo već i filozofija, ideologija ljudi.

Dekadu kasnije u Americi, izvojevana je pobeda u Drugom svetskom ratu, uz pomoć američkih i italijanskih gangstera, a cena te pobede u potpunosti je plaćena. Lučano je pušten iz zatvora, i vratio se u Italiju.

Iz svojih američkih i italijanskih iskustava, mafija je shvatila da sistem koji omogućuje iznuđivanje jeste kapitalizam. Kako je pisao Luiđi Barcini "mafija je uvek saveznik sa onima koji su na vlasti".
Uništenje stare mafije od strane nove odigravalo se i na Siciliji 1957. godine, kada je Lučano Liđo, mafijaš američkog stila, objavio rat Mikeleu Navari, bosu starog kova. Uzrok svađa, naravno, bio je na državnom nivou - gradnja hidrobrana. Želja za promenama je preovladala, pa je Liđo ubio Navaru, a tek je 1964. godine uhvaćen sa 54 saučesnika.

Mada ih je mafija naučila kako se koristi moć i sila, Amerika iza sebe ima vekove demokratske tradicije koja je onemogućila mafijašima da preuzmu kormilo vlasti, o čemu svedoče brojna hapšenja. Poslednje u nizu je ono iz 2011. godine, kada je obezglavljena Koza nostra u najvećem hapšenju ikada ove vrste. Tada je u raciji lišeno slobode 127 mafijaških vojnika.

Aspiracija nove i stare mafije može da se izrazi rečima jednog od njenih najvećih vođa, Lakija Lučana: "Kada bih ponovo mogao da živim, sve bih radio na isti način, samo legalno. Prekasno sam saznao da je, uz malo pameti, moguće oprati nezakonito stečeni milion".