Kako je pobeda mafije i ubistvo sudije Đovanija Falkonea dovela do početka kraja mafije, odmazdi i pentita, pokajnika. Bez politike nema mafije, shvatila je i tadašnja Italija.
Salvatore Toto Rina je umnogome obeležio deceniju koja je počela 23. juna 1992. godine.
Poznatiji pod nadimkom Zver ili u curtu – kratki – Salvatore je posle Mikele Greka dve decenije bio capo dei capi ne samo klana Korleoneze već i čitave Koza Nostre. Pošto je 1982. dobio krvavi rat za prevlast sa klanovima Palerma, oberučke je prihvatio narko-trgovinu. Naredio je desetine i desetine ubistava. Uskraćen filmičnih manira staromodnog gangstera, Koza nostru je predvodio surovi, sirovi i nepismeni seljak.
Sa jedne strane Zver, sa druge sudija Đovani Falkone (54) koji se pripremao se da preuzme jednu od najneugodnijih fotelja Italije: položaj vodećeg istražitelja u borbi protiv Mafije. Marta 1991, postaje direktor Krivičnog odeljenja u Ministarstvu pravde, i tada citira Đuzepea Macinija, jednog od očeva osnivača Italije: “Život je misija, a njegove obaveze su vrhovni zakon”.
Rođen u Palermu, udisao je vazduh mafije od malena, nasilje, iznude, ubistva. „Gledao sam na Koza nostru kao na hidru sa sedam glava, na nešto magmatsko, sveprisutno i nepobedivo, odgovorno za sva zla sveta“, rekao je u jednom intervjuu. Falkone je maštao i verovao da Koza Nostra uz političku spremnost i tehničku opremljenost države može da se pobedi jer je takođe verovao da “Mafija nije Sicilija, a Sicilijanac nije mafiozo”.
Ubistvo sudije Falkonea
Falkone je nastavio putevima svoje misije. Počeli su pokušaji diskreditacije na poslu. Optuživali su ga za svašta, od toga da želi položaj ministra ili državnog tužioca, do izdavanja naloga za ubistvo jednog pentita. Godine ispunjene sa mnogo gorčine.
Popodneva 23. maja 1992. Falkonea je posao vodio u Palermo. Koza Nostra i Kupola, njenom vrhu piramide vlasti, bili su uprkos svih mera predostrožnosti obavešteni o dolasku specijalnog aviona iz Rima. Veliki kumovi već odavno su imali plan. Generalna proba bila je uspešna. Čekao se samo pogodan trenutak. Kod mesta Kapače, na brežuljku s koga se jasno vidi autoput, grupa ljudi čekala je njegov dolazak. Bilo je tačno 17:58 kada su se automobili našli iznad prolaza u kome je stajao kamion sa 500 kilograma eksploziva. Đovani Bruska, poznat po nadimku „svinja“ povukao je ručicu detonatora.
Đovani Falkone, njegova supruga i trojica ljudi iz obezbeđenja bili su mrtvi. Salvatore Toto Riina mogao je da bude zadovoljan što je njegovo naređenje efikasno izvršeno. Mafija je stavila do znanja kako će odgovarati na pokušaje da joj se stane za vrat. Nepuna dva meseca kasnije, automobil-bomba je usmrtio i drugog simbola borbe države protiv organizovanog kriminala: tužioca i istražitelja Mafije, Paola Borselina.
Posle ovih ubistava Italija je na Siciliju poslala 7.000 vojnika koji su svojim prisustvom Sicilijancima pokazivali da je država prisutna i da će na ulicama Palerma i drugih gradova braniti vladavinu prava. Posle nekoliko godina, Rim se umorio, a vojnici su vraćeni na kopno.
Deset godina od ubistva Falkonea, 23. maja 2002, Palermo je zastao da bi odao poštu sudiji, njegovoj supruzi i trojici agenata iz pratnje. Na komemoraciju je izašlo oko dve hiljade ljudi. Ekspolozija opšteg revolta godinu dana posle masakra, kada je više od stotinu hiljada ljudi oslobođeno straha marširalo i uzvikivalo “Sada je dosta”, vremenom se pretopila u indiferentnost. Ovo nam zvuči poznato.
Italijanima je tada saopšteno da su poništene presude trinaestorici bosova Koza Nostre umešanih u smaknuće Falkonea. Gotovo tri decenije od smaknuća sudije Falkonea većina aktera ubistva radi ono što su radili godinama ranije. Žive po svojim paezima, redovno kao nekad posećuju bar na trgu, pričaju sa vlasnicima ograđenih imanja. Svi oni su nekad tajno pripremali Falkonijevu smrt.
Napuštanje „viteške“ tradicije
Uspeh Koza Nostre, ispostaviće, bio je uvod u njen pad. Brojne odmazde odnele su sa sobom i neke kodekse, poput onog po kome su deca i žene bili izuzeti od “poprečne osvete”. Moralni kodeks koji je svojevremeno pokrivao aktivnosti tradicionalne Mafije i njenih “ljudi od časti” bio je uništen.
Kao plod toga pojavili su se pentiti, pokajnici u očima države, izdajnici za Mafiju, i došlo je do urušavanja zakletve omerta. Koza Nostra je bila nervozna. Posle decenija koegzistencije sa političarima Prve republike čekala je da pronađe saveznike u Drugoj. “Fenomen pentitizma za Mafijaše je toliko izuzetan da su razoružani i nesposobni da se suoče sa ovom novom realnošću, pa pribegavaju svakom oružju”, govorio je Luiđi Di Goti, advokat mnogih mafijaša koji dobro poznaje njihovu logiku. “Strah, samo strah”.
Bez politike nema mafije
Slučaj mafijinog egzekutora Đovanija Bruske, kome je status pentita dodeljen bez obzira na stotine izuzetno brutalnih ubistava, posebno je iritirao italijansku javnost. Bio je prvi od velikih kumova koji je progovorio u Italiji. Javnost se uznemirila. Tužioci, policija i porodice Mafijinih žrtava tražili su uveravanja da institucije ne pregovaraju sa ubicama i narko-bosovima. Promoteri anti-mafijaške kampanje upozoravali su da je država omekšala. “Bez politike nema Mafije. Da bi postojala, Mafija mora da ima odnose sa politikom”, govorio je Leoluka Orlando, čovek čijem iskustvu treba verovati. Bio je gradonačelnik Palerma.
Nakon suđenja Đuliju Andreotiju, najuticajnijem političaru i premijeru posleratne Italije, koji je uporno ponavljao da su optužbe protiv njega deo osvete Mafije kako bi ga kaznila za ono što je protiv sveta kriminala preduzimao dok je predvodio italijanske vlade, otvorile su pitanje da li pentitima treba verovati na sudu. Delovalo je da je sistem korišćenja podataka dobijenih od pentita zapao u krizu onog trenutka kada su neki od njih počeli da govore o vezama sa političarima.
Eureka.
Feniks i tamna senka nad pentitima
Država se ipak vratila iz mrtvih. Januara 1993, posle 23 godine traganja, uhapsila je bosa nad bosovima, Salvatorea Tota Rinu. Vremenom su padali i drugi “kapitalci”, ali jedno pitanje tražilo je odgovor: Kako verovati Đovaniju Bruski za koga su rekonstrukcije ubistva sudije Falkonea, njegove supruge i trojice ljudi iz pratnje, utvrdile da je lično aktivirao detonator 500 kilograma eksploziva? Fenomen pentita otvorio je ozbiljne debate. Koliko su pouzdane izjave bivših okorelih ubica, narko-trgovaca na veliko, organizatora šverca oružja, mega-makroa krugova prostitucije, svetaca-zaštitnika sitnih ucenjivača i džeparoša i lihvarskih patrona hiljada velikih i malih vlasnika?
Iz serijala:
Lažov plače bolje od svih, jedna je od starih sicilijanskih izreka, sasvim prikladna za naš slučaj. Italija je u tom trenutku na zaštitu 1.244 pentita i 5.000 članova njihovih porodica trošila 75-100 milijardi lira godišnje, dajući im visoke plate i kuće, obezbeđujući im nov identitet i poslove… Troškovi izdržavanja svedoka države, ne samo da iritiraju javnost, već su postali i sastavni deo sudskih debata.
Da li bivše ubice mogu preko noći da se pretvore u poštene građane koje država finansira i štiti?
Pet godina po ubistvu Falkonea, klan iz Korleonea je na mega-suđenju u središnjem sicilijanskom gradu Kaltaniseta masakr platio sa 24 kazne doživotnog zatvora: za Tota Rinu i sve bosove iz “regionalne komisije” kao što su Pidu Madonia i Nito Santopaola i za one iz “komisije Palerma” poput Bernarda Bruske, Pipa Kala i Rafaele Ganćija. Neki su bolje prošli.
Ne znači da je pentitima sve oprošteno. Toto Kančemi dobio je 21 godinu zatvora, Đovanbatista Ferenate 17, Đoakino La Barbera, Santino Di Mateo i Kalođero Ganći po 15. Najteže je prošao Đovani Bruska, onaj ko je telekomandama aktivirao eksploziv: dobio je 26 godina zatvora.
Tužioci su na osnovu dokumentacije od 60.000 strana izjavljivali da je proces samo “prvi korak” u istrazi koja je verovala da su mnogi, ne samo na Siciliji, želeli Falkoneovu smrt.
Mafija i politika. Sudija Paolo Borselino, ubijen neposredno posle Falkonea, ponudio je kratko i jasno objašnjenje njihovog međusobnog odnosa: “Dve moći koje žive od kontrole iste teritorije: ili ratuju ili se sporazumevaju. Teren na kome mogu da se sporazumeju je deoba državnog novca, ilegalni profit od javnih radova”.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare