Ovaj tajanstveni i strogo čuvani kompleks, izgrađen blizu svetog grada Koma, izaziva sumnje u vezi sa svojom pravom namenom i veličinom otkako je postao poznat javnosti 2009. godine.

Velik deo onoga što znamo potiče iz arhive iranskih dokumenata koje je pre više godina ukrala izraelska obaveštajna služba, piše CNN.

Njegove glavne hale nalaze se, prema procenama, 80 do 90 metara ispod površine - na dubini koju nijedna bomba koju poseduje Izrael ne može da dostigne. To uništavanje postrojenja iz vazduha čini gotovo nemogućim zadatkom.

Izrael je poslednjih dana ciljao ovo postrojenje, ali, prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), do sada nije uspeo, ili nije bio voljan, da ga ozbiljnije ošteti.

Teheran već dugo tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo u mirnodopske svrhe, ali Fordo ostaje "u centru međunarodne zabrinutosti".

„Veličina i konfiguracija ovog postrojenja nije u skladu sa mirnodopskim programom“, izjavio je tadašnji američki predsednik Barak Obama 2009. godine, kada je zajedno sa francuskim predsednikom Sarkozijem i britanskim premijerom Braunom obelodanio postojanje Fordoa.

Neposredno pre tog otkrića, Iran je, znajući da su zapadne agencije otkrile postrojenje, obavestio IAEA o nameri da gradi novo postrojenje za obogaćivanje goriva. Do tada su radovi na Fordou već trajali godinama.

Iran se branio od optužbi, ali je osuda čak i od strane saveznika Rusije, kao i zabrinutost iz Kine, ostavila Teheran sa malo prostora za manevar.

Izgradnja je počela početkom 2000-ih

Iako SAD i njihovi saveznici nisu dali mnogo podataka o početku gradnje Fordoa, satelitski snimci iz javnih izvora pokazuju da su radovi počeli najmanje 2004. godine, a IAEA poseduje dokaze još iz 2002.

„Fordo je zapravo projekat koji je započet tokom takozvanog ‘ubrzanog nuklearnog oružanog programa’ ranih 2000-ih“, kaže Dejvid Olbrajt iz Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost u Vašingtonu.

Početkom 2009. već je bila izgrađena velika pomoćna struktura, a tada se kopao ventilacioni otvor, koji je kasnije kamufliran.

Iran je IAEA objasnio u pismu iz oktobra 2009. da je postrojenje pod zemljom izgrađeno zbog „pretećih vojnih napada“, kao i da će služiti kao rezerva za postrojenje Natanc.

Fordo je mogao da primi do 3.000 centrifuga.

Opasnost koju je postrojenje predstavljalo ublažena je sporazumom JCPOA (nuklearni sporazum s Iranom), koji je zahtevao uklanjanje dve trećine centrifuga i sveg nuklearnog materijala. Taj proces je preokrenut kada je predsednik Tramp 2018. povukao SAD iz sporazuma.

Fordo i dokumenta iz izraelske obaveštajne operacije

Godine 2018, premijer Netanjahu je predstavio detalje iz dokumenata koje je izraelska obaveštajna služba zaplenila iz iranskog „atomskog arhiva“, uključujući planove i ciljeve Fordoa - proizvodnju uranijuma za nuklearno oružje, dovoljnog za jednu ili dve bojeve glave godišnje.

„Nikada nismo uočili nikakve protivrečnosti u njihovim planovima za razvoj oružja“, kaže Olbrajt.

Tadašnji iranski zamenik ministra spoljnih poslova nazvao je Netanjahuove tvrdnje „detinjastim“ i „smešnim“, ali tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je da SAD već neko vreme znaju za te dokumente i smatraju ih autentičnim.

Zaštićen čak i od najjačih bombi

IAEA je u maju 2025. izvestila da Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto u Fordou, sa 2.700 aktivnih centrifuga, što je izazvalo novu zabrinutost.

Olbrajt je izjavio da je obogaćivanje do 60 odsto „korak koji nema drugo objašnjenje osim pripreme za proizvodnju nuklearnog oružja“. Po njegovim rečima, Iran bi mogao da konvertuje zalihe od 60 odsto u 233 kg oružnog uranijuma za tri nedelje – dovoljno za devet nuklearnih bojevih glava.

Zbog toga je Fordo ključna meta izraelskih pokušaja da uništi iranski nuklearni program.

Ali, da li je to uopšte izvodljivo?

Samo SAD imaju bombu sposobnu da ga pogode

Izraelski ambasador u SAD, Jehil Lajter, izjavio je da je SAD jedina zemlja koja poseduje bombu sposobnu da pogodi Fordo – tzv. GBU-57 penetrator bombu, koja prodire do 60 metara dubine. Čak i ona bi, prema britanskom institutu RUSI, zahtevala više preciznih pogodaka u isto mesto da bi oštetila postrojenje, koje je duboko 90 metara.

Takođe, bomba se može ispaliti samo iz američkih B-2 nevidljivih bombardera, koje Izrael nema.

Drugi analitičari smatraju da bi za uspešan napad bilo potrebno više uzastopnih udara, a ne jedan pogodak.

Olbrajt veruje da Izrael može alternativno da uništi ulaze u tunele i ventilacioni sistem, čime bi rad postrojenja bio onemogućen mesecima.

Međutim, upozorava da uništavanje Fordoa nije kraj:

„Ako ga uništite, to nije kraj problema. Sledeće pitanje je: koliko centrifuga je Iran napravio, a nije instalirao ni u Fordou ni u Natancu? I gde se nalaze?“

Na kraju zaključuje:

„Mislim da se preuveličava potreba da se obavezno sruši krov Fordoa, što verovatno samo SAD mogu da izvedu.“