Žan-Fransoa Kolosimo, francuski teolog, filozof i istoričar gostovao je nedavno u Beogradu na poziv Francuskog institua i održao predavanje u Narodnoj biblioteci na temu savremenog stanja pravoslavlja. Kolosimo je u intervjuu N1 osudio napad Rusije na Ukrajinu i rekao da pravoslavlje treba da bude otvoreno za druge i drugost.

Koju ulogu igra, ako je igra, religija, a pravoslavlje posebno, u današanjim dešavanjima u Evropi. Ima li hrišćanstvo tu ulogu?

„Ako mi dozvolite, prvo bih rekao da mi je drago da sam ponovo u Beogradu, koij je glavna kulturna prestonica Balkana. Poslenji put kada sam bio ovde išao sam na Kosovo i kada sam se vratio napisao sa veliki članak o tome šta sam tamo video. A tamo sam video da se danas na Kosovu, kao i u Karabagu u Jermeniji, kao i Siriji oko manastira Svetog Simeona, video sam da se na Kosovu igra velika igra. To je igra da se vidi da li će nas globalizacija pretvoriti u ljude bez sećanja, bez korena, da postanemo samo konzumenti ili ćemo zaista uspeti da se izborimo sa činjenicom da kada su kosovski manastiri pod pretnjom, da to nije samo pitanje između Srba i kosovara. To je univerzalno pitanje – šta činimo sa svojim nasleđem. Da li to nasleđe može da danas donese život i inspiraciju ljudima, može li da bude mesto zajedništva i deljenjea ili smo osuđeni da izbrišemo prošlost. To me veoma brine“.

„Da odgvorim na vaše pitanje. Problem danas skoro niko u Evropi ne zna šta je pravoslavlje. Istorija zapadne Evrope dešavala se izvan pravoslavlja, a ponekad i protiv pravoslavlja.

Danas nam zapravo trebaju te dve strane Evrope, jer se vrednost Evrope smanjuje u svetu. Pravoslavlje je podeljeno. A ideja pravoslavlja je zajednička vrednost. To je način zajedničkog života koji nije centralizovan koji nije piramidalan, koji je u stvari već veoma globalan, ali to ne uspevamo da pokažemo. Nažalost, sada imamo i užasan rat i taj užasan rat se uglavnom odvija između pravoslavaca koji ginu na obe strane. I Rusi i Ukrajinici su većim svojim delom pravoslavni. To je tragedija i treba da nas natera i da se zapitamo kako smo stigi do te tačke, do smtronosnog rata između braće“, kaža Kolosimo.

Kako smo došli do te tačke?

„Znam da su mnogi moiji srpski prijatelji osetljivi na to pitanje, jer imaju loše iskustvo sa zapadnim silama. No, istovremeno ne možemo reči da su ovog puta zapadne sile tako krive. Postoji jedna osoba koja je izvela agresiju, a to je Vladimir Putin i postoje ljudi protiv kojih je ta agresija izvedena, a to su Ukrajinici. I to je očigledno. Ima tu još jedno pitanje – Putin i njegov najviši jerarh Kiril, u normalinim okolnostima sveruski patrijarh, no ovih dana on je sve intenzivnije patrijarh samo Moskve. Kada oni govore o pravoslavlju u Rusiji da li oni predstavljaju pravoslavlje u Rusiji ili zapravo predstavljau sistem moći koji je sistem oligarha, postsovjetski, post-totalitarni. Ako volimo pravoslavlje i ako volimo Rusiju i ako volimo sve pravoslavne zemlje i narode, da li mi možemo danas da budemo na strani Putina i Kirila? Ne. Zašto? Zato što oni nanose veliku štetu to je očigledno. Pitajte ukrajinske žene i decu koji beže pod bombama“.

Moskovski patrijarh Kiril rekao je da podržava ovu invaziju, ali je dao i blagososlov rekavši da ruski vojnici koji poginu boreći se u Ukrajini, da će im svi gresi biti oprošteni?

„I još je rekao da je to u Bibliji. Pogledajte Bibiliju i to tamo nećete nigde naći. Šta više, to je suptrotno pravoslavnoj tradiciji. Vizantijski imperator Nikiforas Gregoras, car mnogo veći od Putina, i on je u svoje vreme tražio blagoslov patrijarha konstantinopoljskog da ovaj kaže da će vojnici koji odu da se bore za imperiju biti proglašeni svetim mučenicima. Ne. Država je jedno, crkva je drugo. Konastantinopoljski patrijarh je bio zgrožen. Verovatno se sećate da je Putin objavio da će kapacitet žrtvovanja Rusa biti tako veliki da će ljudi koji ih napaduju otići direktno u pakao, dok će Rusi otići kao sveti mučenici u raj. Ali ko zapravo tako govori? Osama bin Laden i islamisti tako govore. Da i je to zaista ono što želimo, da li je zaista želimo pravoslavlje koje govori rečima islamista? Ja sasvim sigurno ne želim to“.

Šta vi onda vidite da je uloga prvoslavlja u svetu, Evropi, jer ovo što čine u Rusjii je, čini se, zlopupoterba religije da bi se opravdali poejdini ciljevi. Ali šta pravoslavlje treba da bude?

„Mi pravoslavci mi smo bili žrtve Krstaških ratova. Znamo šta znače krstaši, mi ne možemo da budemo krstaši. Jer znamo da da je to pogrešno. Osim ovoga, ako pogledate vrednosti pravoslavlja u svetu koji umire od očajanja, odsustva nade, odsustva običnh međuljudskih odnosa, postoji blago duhovnosti u pravoslavlju. Ali za to vam treba slobodno pravoslavlje, pravoslavlje sposobno da širom otvori vrata crvke i da primi ljude, da ih primi onakvima kakvi su, a ne da od njih zahteva pokajanje i transformaciju. Ne treba tako da bude. I kada pogledate pravoslavnu tradiciju, pravoslavni starci su oduvek takvi i bili. Mi smo u crvki koja nema papu, koja nema nikog da nam govori šta je dobro i pogrešno. Ljudi koji nas inspirišu su ljudi koji imaju iskustvo da je Bog dobar. To su monasi, isposnici, njihova su vrata otvorena za sve i svako može da dođe i da im plače na ramenu. Svet danas plače i ne možemo da ostanemo neosetljivi na to. Ako postji sinonim za Boga, taj snimonim je sloboda. Bog vas oslobađa. Danas, nažalost, postoji tendencija konzervativnog, uplašenog, punog anksioznosti pravoslavlja koje se skuplja samo u sebe. Ne. Pravoslavlje ima bolje stvari koje može da pruži svetu“.

Ovde imamo rast popularnosti partija takozvane desne orjentacije. Sve one naglašavaju u osnovi dve stvari – tradicionalna porodica – otac, majka, deca kao jedinu moguću kombinaciju, i crkvenost povezujući te dve stvari. Sve drugo nije u redu. Prema onome što se rekli da pravoslavlje predstavlja, meni se čini, a možda grešim, da pravoslavlje zapravo treba da prihvati ljude onakvim kakvi jesu, da se ne meša u nečiji život?

„Tako je. To je ogromna greška koju je napravila katolička crvka u zapadnoj Evropi, a to je da ona određuje moralnost unutar čoveka i porodice. Usput, pozivam vas da ponovo pročitate Bibliju i ako nađete pohvalne reči za porodicu u rečima Hrista pozovite me na moj račun da mi kažete. U Bibliji je zapravo porodica mesto gde se odgravaju sve najgore ljudske tragedije – incest i tako dalje. Hajde da ne rekonstuišemo biblijsku porodicu, jer u Bbiliji je to potpuno suprotno od toga što govore takve partije koje igraju kartu identiteta. Ali vera nije identitet. Vera je ono što vaš identitet otvara ka drugima, otvara za druge. Pravoslavlje mora da shvati da je svet u goroj situaicji nego što izgleda, ali je i po pitanju ljudskih kvaliteta u mnogo boljem stanju nego što pravoslavci misle. Moraju da razumeju da ako žele da opstanu u svetu, moraju da prestanu da uče svet pameti i da se otvore da da budu naučeni od sveta, jer sav svet je takođe od Boga i takođe je pun života i to je zato što ko traži s verom on dobija. Ovde imam revolucinonaru misao- hajde da ne dozvolimo da pravoslavnu veru otmu političari koje u stvari baš briga za Sveto pismo“, rekao je Žan-Fransoa Kolosimo, francuski teolog, filozof i istoričar.