Tragedije i čuda avijacije: Bez goriva nasred Atlantika i neverovatno sletanje na Azore

Avion je imao svoj prvi let 1999. godine i isporučen je Er Transatu tog aprila, dakle bio je za pojmove avijacije faktički nov, star nešto više od dve godine. Bio je opremljen sa dva motora Rols-Rojs Trent 772B-60, koji poseduju turboventilatore sa visokim aksijalnim protokom i bajpasom sa tri koaksijalna vratila.

Marihuana

Let 236 poleteo je iz Toronta u 00:52 po lokalnom vremenu i njime su upravljali kapetan Robert Piše, koji je imao 16.800 sati leta (796 sati na Erbasu A330), i prvi oficir Dirk DeDžeger, koji je imao 4.800 sati leta, uključujući 386 sati na pomenutom Erbasu.

Karijera Pišea bila je u najmanju ruku živopisna. Nakon rada u regionalnim avio kompanijama Quebecair ga je otpustio, a on se snalazio tako što je avionom prevozio marihuanu u Sjedinjene Države. Godine 1983. Piše je odslužio 16 meseci petogodišnje kazne zatvora za ovo delo, nakon što je u avionu koji je vozio, a koji je sleteo u Džordžiju, pronađena marihuana iz Jamajke. Godine 1995. Er Transat ga je zaposlio, kada je imao 43. godine i njegov karijerni put bio je izuzetno brz, pa je sa Lokida L-1011 vrlo brzo počeo da leti sa Erbasom.

Prva četiri časa prošli su rutinski, avion je besprekorno leteo, dok je većina putnika utonula u miran san, do momenta kada je iz aviona počelo da curi gorivo kroz pukotinu koja se razvila u liniji za gorivo desnog, drugog motora. Petnaestak minuta nakon toga piloti su primetili nisku temperaturu ulja i visok pritisak ulja na motoru br. 2. Iako su ova očitavanja bila indirektna posledica curenja goriva, piloti nisu imali razloga da to smatraju uzrokom. Shodno tome, kapetan Piše je posumnjao da se radi o lažnim upozorenjima i tu informaciju je podelio sa centrom za kontrolu održavanja Er Transata u Montrealu, koji im je savetovao da prate situaciju.

Svoje mišljenje posada nije bazirala na odgovarajućim kontrolnim listama, već je procedure izvršavala po sećanju, što je rezultiralo unakrsnim dovodom goriva u motor koji već curi. Preneseno gorivo je izgubljeno kroz cev za gorivo, i curilo je brzinom od oko 13 tona na sat (više od 3,6 kg/s). Ovo je izazvalo protok goriva veći od normalnog kroz izmenjivač toplote lož-ulja, što je zauzvrat dovelo do pada temperature ulja i porasta pritiska ulja drugog motora.

Noćna mora nasred mora

U toku je bio peti sat leta kada su piloti odlučili da let preusmere ka vazdušnoj bazi Lažis na Azorskim ostrvima. Proglasili su hitnu situaciju za gorivo kontroli vazdušnog saobraćaja Santa Maria Okeanik tri minuta kasnije. Pola sata nakon te odluke, na nekih 280 km i 12.000 metara visine motor broj dva u potpunosti se ugasio. Piše je zatim započeo spuštanje na 10.000 m, što je bila odgovarajuća visina za jednim motorom i težinu aviona. Deset minuta kasnije, posada je ponovo poslala poziv u pomoć kontroli vazdušnog saobraćaja Santa Maria.

To nije bio kraj mukama, pošto je petnaest minuta nakon gubitka drugog motora, otišao i prvi, na udaljenosti od oko 120 kilometara od baze Lažis. Bez motora, avion je izgubio primarni izvor električne energije. Vazdušna turbina za hitne slučajeve se aktivirala automatski kako bi obezbedila snagu za kritične senzore i instrumente za let, neophodne za upravljanje avionom, kao i dovoljan hidraulični pritisak za upravljanje primarnim kontrolama leta.

Avion je izgubio hidrauličku snagu za zakrilce, naizmenične kočnice i spojlere. Vojni kontrolori letenja su svojim radarskim sistemom vodili letelicu do aerodroma. Brzina spuštanja aviona bila je oko 610 m/min. Piloti su izračunali da im je ostalo još oko 15 do 20 minuta pre jedine druge alternative, sletanja u okean. Piše je izvršio jedan okret od 360°, a zatim seriju okreta "S", u cilju bezbednog spuštanja aviona.

Konačno, avion je snažno sleteo nekih 310 m pre praga piste, brzinom 370 km/h, odbio se snažno o tlo, a zatim ponovo sleteo, otprilike 850 m od predviđenog mesta za sletanje. Primenjeno je maksimalno kočenje u slučaju nužde, a avion se zaustavio par stotina metara od kraja piste duge tri kilometra. Četrnaest putnika i dva člana posade zadobilo je lakše povrede, dok su dva putnika zadobila teže povrede prilikom evakuacije letelice. Avion je pretrpeo strukturalno oštećenje glavnog stajnog trapa i donjeg dela trupa, uz osam izduvanih guma.

Uzroci incidenta

Primarni uzrok incidenta bilo je loše održavanje, uzrokovano neispravnim delom ugrađenim u hidraulični sistem, što je dovelo do curenja goriva (nastalog usled ugradnje neispravnog dela u hidraulični sistem od strane osoblja za održavanje Er Transata u okviru rutinskog održavanja). Motor je zamenjen rezervnim Rols-Rojsovim motorom, koji nije uključivao hidrauličnu pumpu.

Er Transat je prihvatio odgovornost za nesreću i kanadska vlada ga je kaznila sa 250.000 kanadskih dolara, što je tada bila najveća kazna u istoriji Kanade.

Međutim, konačna istraga je takođe delimičnu odgovornost svela i letačkoj posadi jer nisu ranije uočili problem sa gorivom. Preslušavanjem diktafona u kokpitu utvrđeno je da pilot nije pratio proceduru po kontrolnoj listi kada je pokušavao da ispravi neravnotežu goriva između rezervoara, što je moglo da spreči stepen curenja goriva na drugom motoru, već je prebacio gorivo iz motora koji radi u motor koji je u kvaru, što je samo pogoršalo situaciju.

Kao i nakon svake nesreće, promenile su se i procedure, pa je tako francuski direktorat usvojio novu zahtevnu proceduru provere potencijalnog curenja goriva u priručniku za let i potrebu da posade budu nje budu svesne. Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo izdala takođe je usvojila nove procedure i uputstva za letenje avionom u slučaju curenja goriva za avione Erbas (A330 i A340).

Heroj

Uprkos tome, Pišea su mediji hvalili i slavili kao heroja, posebno u rodnom Kvebeku, jer je izveo sletanje sa ograničenim navigacionim instrumentima. Često je bio pozivan kao govornik, a mnogi iskusni piloti su hvalili njegove manevre i odsustvo panike, kao i činjenicu da nije odmah pokušao da sleti u more.

Godine 2002, Piše je nagrađen nagradom Superior Airmanship od strane Udruženja pilota vazdušnih linija kao priznanje za njegovu izuzetnu veštinu. Priča o Robertu Pišeu prikazana je u kanadskom biografskom dramskom filmu "Piše: Sletanje čoveka iz 2010".

Piše je takođe prikazan u televizijskoj seriji Maydai, u epizodi „Let na prazno". U odgovoru na novinarsko pitanje o herojstvu, Piše je izjavio: „Ne smatram sebe herojem. Mogao sam i bez ovoga".

Do dan danas ovo je i dalje rekordna dužina krstarenja za komercijalni avion na letu bez pogona, kasnije i goriva.