Tragedije i čuda avijacije: Sletanje u more i jedna od najvećih otmica u istoriji avio-saobraćaja

Boing 767-260ER isporučen je potpuno nov kompaniji Ethiopian Airlines 1987. godine, u čijoj je floti bio gotovo devet godina. Kapetan leta bio je Leul Abate (42), iskusni pilot sa preko 11.500 ukupnih sati leta. Let 961 bio je redovan međunarodni let koji je saobraćao između glavnog grada Etiopije Adis Abebe i Abiđana, Obala Slonovače (sa presedanjem u Najrobiju, Brazavilu i Lagosu).

Vanredan postaje nekih 20 minuta nakon poletanja kada su trojica Etiopljana ušla u kokpit zapretivši pilotu, te su nakon toga izašli iz kabine, uzeli sekiru i aparat za gašenje požara kako bi jasno stavili do znanja da su preuzeli letelicu.

Na tom letu bili su i tadašnji konzul SAD u Bombaju Fenklin Hadl i njegova supruga koji su se zaputili na safari u Keniju, izabravši Etiopijan Erlajns kao sigurniju opciju od letenja kenijskim avio kompanijama. Sudbina je ovu procenu svrstala u red pogrešnih.

"Jedan momak je pritrčao mašući rukama, kao da je lud. Nisam siguran šta je hteo da kaže, da bi nakon toga primetio još jednog tipa i samo sam rekao, uh, ovo liči na otmicu. Otmičari su objavili da imaju bombu i da preuzimaju avion.To što su držali u ruci meni je delovao kao kutija za cipele iz koje vire neke žice, ko zna šta je to bilo (vlasti su kasnije utvrdile da je navodna "bomba" zapravo bila pokrivena boca pića). Iznenađujuće je koliko malo toga možeš da se setiš kada misliš da ćeš umreti”, izjavio je Hadl u jednom intervjuu nakon nesreće.

Kasnije će se ispostaviti da je bračnom paru Hadl sudbinu odredilo premeštanje iz ekonomske u biznis klasu.

Pilot nije imao puno opcija. Muškarci su pretili da će dići u vazduh avionukoliko piloti ne ispoštuju njihove zahteve. Otmičari su tvrdili da ih je bilo jedanaest, dok ih je zapravo bilo samo troje. Nakon što su napali i naterali prvog oficira Jonasa Mekuriju da uđe u kabinu, oglasili su se preko interfona, na amharskom, francuskom i engleskom rekavši da ako neko pokuša da se umeša, aktiviraće eksplozivnu napravu.
Leulu ovakva situacija nije bila novost, jer gotovo da ga je pratilo prokletstvo otmica. Prva se dogodila 1992. godine na letu Adis Abeba-Bahar Dar. Dvojica otmičara sa ručnim bombama tražili su da avion bude preusmeren za Najrobi, i dalje za Kanadu. Posle petočasovnog sukoba na međunarodnom aerodromu Džomo Kenijata otmičari su se predali.

Druga otmica dogodila se na istoj destinaciji 1995. godine, a Leul je bio kapetan Boinga 737-260. Pet otmičara zahtevalo je da budu odvedeni u Libiju, a avion je preusmeren u El Obeid u Sudanu. Tamo su se otmičari predomislili i zahtevali da odu u Švedsku. Sudanske vlasti su, međutim, odbile da dopune avion gorivom, a otmičari su se nakon nekoliko sati predali. U oba slučaja, letelice su ostale neoštećene, a povređenih i poginulih, srećom, nije bilo.

U ovom slučaju troje otmičara su od Leula zahtevali da avion zaputi ka Australiji, iako je on pokušao da im objasni da avion nije imao dovoljno goriva, već samo do Najrobija, što nije bila ni 1/4 puta do Australije. Otmičari mu nisu verovali. Jedan od njih je upirao prstom na oficijelnu stranicu flote u časopisu aviokompanije na kojoj je pisalo da je maksimalno vreme leta aviona bilo 11 sati.

Leul je kasnije izjavio da su otmičari znali da neće stići do Australije, već su samo želeli da se avion sruši.

Hrabrost i umeće

Umesto da leti prema Australiji, kapetan je pratio afričku obalu prema jugu. Otmičari su primetili da je kopno još uvek vidljivo i naterali pilota da se usmeri ka istoku. Leul je tajno krenuo ka Komorskim ostrvima, koja se nalaze na pola puta između Madagaskara i afričkog kopna. Za to vreme dvojica otmičara su otišla među putnike, a glavni otmičar (kako se navodi u kasnijem izveštaju) ostao je u kokpitu. Avion je bio skoro bez goriva dok se približavao grupi ostrva, ali su otmičari nastavili da ignorišu kapetanova upozorenja. Leul je u očajanju počeo da kruži po tom području, nadajući se da će spustiti avion na glavni aerodrom Komorskih ostrva.

Na nekih tri i po sata od poletanja otkazao je desni motor. Otmičar je nakratko izašao iz kabine da razgovara sa preostala dva otmičara, a Leul je ovu priliku iskoristio da na razglasu objavi sledeće: Dame i gospodo, govori vaš pilot, ponestalo nam je goriva i gubimo jedan motor u ovom trenutku, i očekujemo udar. Molim sve putnike da reaguju na otmičare.

Čuvši ovo, glavni otmičar se vratio u kokpit i izbio Leulu mikrofon iz ruke. Ubrzo nakon toga, i levi motor se ugasio, primoravajući avion da krstari. Snimač glasa u pilotskoj kabini snimio je pilota Leula koji izgovara "putnici moraju da znaju stanje", na šta je jedan od otmičara replicirao: "Spusti se, povećaj brzinu".

Sletanje

Leul je pokušao da prinudno sleti na Međunarodni aerodrom Princ Said Ibrahim na Komorima, ali je zbog fizičkog sukoba sa otmičarima u poslednjem trenutku izgubio vizuelnu referentnu tačku, zbog čega nije mogao da locira aerodrom.

Dok se još borio sa njima, pokušao je da prizemlji letelicu u plitkim vodama 460 metara od hotela Le Galava Bič, u blizini Mitsamiulija na severnom kraju ostrva. Leul je pokušao da sleti paralelno sa talasima umesto da u njih direktno udari, u pokušaju da letelica ostane nivelisana. Nekoliko sekundi pre kontakta sa vodom, letelica je nagnuta ulevo nekih deset stepeni, pa su levi motor i vrh krila prvi udarili u vodu.

Tragedija