Tragična priča o devojci u senci akcije ubistva teroriste al-Bagdadija

Svet 25. maj 202420:55 8 komentara
Handout / MUELLER FAMILY PHOTO / AFP

Ubistvo prvog čoveka Islamske Države Abu Bakra al-Bagdadija po nalogu Donalda Trampa, bila je 2019. godina glavna vest u svim svetskim medijima. Ispod radara je ostala jedna tragična priča, koju je američka vojska iskoristila za posthumni omaž, putem kodnog, tajnog imena operacije koja je za cilj imala pronalaženje i eliminaciju islamskog teroriste.

Krajem oktobra 2019. Sjedinjene Države su sprovele vojnu operaciju po odobrenju predsednika Donalda Trampa u provinciji Idlib, u Siriji, koja je rezultirala smrću Abu Bakra al-Bagdadija, tadašnjeg vođe i samoproglašenog kalifa terorističke organizacije Islamske države (IS).

Opkoljen američkim vojnicima, Bagdadi je ubio sebe i svoje dvoje dece detonirajući samoubilački prsluk tokom napada u selu Bariša. Njegovo telo završilo je u moru, a Islamska država potvrdila je tada njegovu smrt i imenovala Abu Ibrahima al Kurašija za naslednika. O ovoj akciji brujao je čitav svet, ali ono što je ostalo ispod radara je da se iza tajnog naziva te operacije krila jedna tragična priča, o američkoj humanitarki Kajli Miler, koja je 2013. godine zarobljena u Alepu, u Siriji.

Kajlina priča počinje u rodnom Preskotu u Arizoni, gde je završila osnovnu školu, nakon koje je upisala studije političkih nauka na univerzitetu Severna Arizona. Još kao studentkinja bila je aktivna u ekumenskom hrišćanskom kampusu kao deklarisana hrišćanka, što će joj godinama kasnije, na nekim drugim meridijanima potpuno promeniti sudbinu. Pre odlaska u Siriju bila je deo raznih humanitarnih misija.

Za obične ljude sve ove misije delovale su kao putevi kojim se ređe ide, ne i za nju. Boravak u Indiji sa tibetanskim izbeglicama, rad na Bliskom istoku za pomoć pro-palestinskim aktivističkim grupama, pomoć afričkim izbeglicama u Izraelu pok okriljem Afričkog razvojnog centra za izbeglice. Bila je deo projekta u Utar Pradešu u Indiji „Hrana za život“, dok se u Americi priključila pokretu „Hrana, ne bombe“, ponukana tadašnjim aktivnostima američke administracije.

Kobna misija motivisana ljubavlju

Njena poslednja, kobna misija vuče korene iz 2012. godine, juga Turske gde se zatekla kao ispomoć sirijskim izbeglicama, nakon što je dve godine ranije upoznala sirijca Omara Alkanija u Kairu nakon što je odgovorila na oglas za smeštaj međunarodnih posetilaca koji je on postavio.

Zaljubili su se jedno u drugo, i održavali odnos preko interneta. Dok je bila u Francuskoj, učeći jezik kako bi mogla da ode u Severnu Afriku, Milerova je hrabrila Alkanija da sledi svoj san o pomaganju sirijskim sugrađanima u izbeglištvu. On je poslušao njen savet, da bi mu se ubrzo i ona pridružila u Turskoj, blizu granice sa Sirijom. U tom momentu skoro polovina stanovništva Sirije bila je raseljena, a oko 200.000 ljudi je poginulo u borbama.

U avgustu 2013. godine Milerova je otputovala na sever Sirije, u Alepo, gde je Omar radio izvođač angažovan na instalaciji komunikacione opreme u bolnici „Lekara bez granica“.

Milerova ga je preklinjao da je povede sa sobom, na šta je on nevoljno pristao (kasnije je izjavio da bi ona „svejedno otišla sama“).

Iako je Milerova tada sarađivala sa međunarodnom humanitarnom agencijom „Support to Life“ u Turskoj, ovo putovanje nije bilo poslovno. Kada je osoblje Lekara bez granica videlo u Alepu bilo je zaprepašćeno i zabrinuto njenim dolaskom. Sirija nije bila bezbedno mesto čak ni za međunarodne humanitarne radnike. Sledećeg dana, osoblje „Lekara bez granica“ pokušalo je da odveze Milerovu do autobuske stanice kako bi mogla da se vrati u Tursku. Na tom putu Milerova, Alkani, taksista koji ih je vozio i četvrta osoba sa njima su upali u zasedu pod pretnjom oružjem.

Oči u oči sa ISIS-om

Nakon mraka i poveza na očima, Kajla Miler se sa svojim dečkom koji je rekao da mu je ona žena, zatekla u pritvorskoj ćeliji, negde u Siriji. Da je svojim otmičarima potvrdila da je udata za Omara Alkanija, možda bi bila oslobođena iz ruku militanata Islamske države. Umesto toga, ona je tu tvrdnju negirala. On je hteo da spase nju, ona očigledno njega. Kao Amerikanki usred Sirije ne ostaje vam ni milimetar prostora za pregovaranje.

U svom prvom intervju Asošijejted Presu preko veb kamere iz Turske, Alkani je rekao da je „imao veru da je živa“. Dok su bili tamo oni bi se zakašljali ili nešto izgovarali kako bi se međusobno uverili da su i dalje jedno pored drugog.

Nakon što je Alkani iz pritvora pušten nakon dvadeset dana rečeno mu je da zaboravi na nju, ali se Alkani uz protivljenje svojih prijatelja ponovo vratio u Siriju, pokušavajući da preko svojih kontakta dođe do nekoga ko bi odluku da Milerova ostane u pritvoru preinačio, bez uspeha. Ubedio je sebe da će je militanti osloboditi, kada shvate da je ona u Siriji da bi pomogla ljudima.

Akcije spasavanja pod lupom javnosti

Od momenta kada je obznanjeno da je Kajla kidnapovana, američka vojska, na molbe porodice Milerove, pokušavala je da je spase nekoliko puta, ulažući znatna sredstva u potragu. U julu 2014, američke snage za specijalne operacije iz tima Delta i 75. Rendžerskog puka, izvršile su raciju u napuštenoj rafineriji nafte u blizini Rake u neuspešnom pokušaju da pronađu reportera Džejmsa Folija (koga je ISIS kasnije ubio) i druge taoce. Komandosi su pronašli dokaze da su taoci držani tamo, ali je rafinerija bila prazna.

Portparol porodice Miler rekao je da su oni „često komunicirali sa Belom kućom u pokušaju da oslobode svoju ćerku“, a tokom leta 2014, pošto su druge opcije bile iscrpljene, roditelji su u pismu zamolili tadašnjeg predsednika Baraka Obamu da razmisli o njenoj razmeni za Afiju Sidiki, osuđenu teroristkinju, kurirku i finansijera Al-Kaide, koja služi 86 godina u saveznom zatvoru. Njenoi oslobađanje bilo je davnašnji zahtev ISIS-a i Al-Kaide. Predložena razmena nije izvršena pošto je Obamina administracija odbila.

Kasnije je Karlin otac Karl izrazio svoju frustraciju Obaminom administracijom zbog načina na koji je vodila pregovore sa otmičarima, vodeći se politikom neplaćanja novca za otkupninu za taoce, „iako su američki građani koji žive u inostranstvu obavezni da plaćaju porez SAD“, argumentovao je Karl.

Ketrin Heridž iz Foks njuza prenela je preko anonimnih izvora da je Bela kuća znala lokaciju Milerove i drugih američkih talaca u maju 2014, ali da odluka o misiji spasavanja nije doneta sedam nedelja, jer je Bela kuća tražila da se pribave dodatni obaveštajni podaci.

Spekulacije i smrt

U avgustu 2015, Njujork tajms je izvestio da je Milerova bila „primorana da se uda za Abu Bakra al-Bagdadija:, vođu ISIS-a, koji ju je „više puta silovao“, uz navode da je bila mučena. Takođe je objavljeno da je bila „lični zarobljenik“ Abu Sajafa, visokog vođe Islamske države, zaduženog za nadgledanje operacija za naftom. Iste godine ubile su ga američke snage.

Zarobljenici koji su pušteni ili su pobegli, govorili su o „snazi i saosećanju Milerove“, te da je „jednom prilikom čak namerno odustala od pokušaja bekstva da bi drugim ženama dala šansu za slobodu“. Posle meseci dugotrajnog mučenja i zlostavljanja, pripadnici ISIS-a, koji su poznati po progonu hrišćana, pokušali su da je iskoriste kao propagandu tvrdeći da je napustila hrišćansku veru. Danijel Rie Otosen, danski fotograf i zarobljenik, rekao je da su muškarci u prostoriji „bili impresionirani snagom koju je pokazala“.

U februaru 2015. godine, medijski nalog povezan sa ISIS-om objavio je da je „američka žena talac, koju drži grupa ubijena u jednom od desetak jordanskih vazdušnih napada u Raki“. Pentagon je potvrdio da je zgrada bila meta savezničkog bombardovanja, ali je negirao da je Milerova ili neki drugi civil u to vreme bio u objektu. Jordanski ministar spoljnih poslova Naser Džudeh je na Tviteru nazvao tvrdnju ISIS-a „starim i bolesnim trikom“, jer je grupa poznata po svojim „propagandnim tehnikama“. Državni sekretar Sjedinjenih Država Džon Keri izdao je saopštenje u kojem je naveo da je „ISIS, i samo ISIS, razlog zašto je Kajla ubijena“. Ipak, Pentagon je odbio da istraži da li je Milerova ubijena u koalicionom vazdušnom napadu.

Nedugo zatim porodica Milerove je saopštila da je ISIS potvrdio njenu smrt putem e-pošte, kroz tri fotografije njenog mrtvog tela, sa crnim hidžabom i modricama na licu. Bernadet Mihan, portparolka Nacionalnog saveta za bezbednost, izjavila je da je ovu poruku potvrdila obaveštajna zajednica.

Sledeće godine televizija ABC News je izvestila da „Lekari bez granica“ nisu pristali da pomognu u pregovorima za njeno oslobađanje, već da su izdali saopštenje, koje je kasnije obrisano, ali arhivirano, u kome su naveli da se osećaju nemoćni da pomognu usred složenosti situaciji i nedostatka stručnosti u vezi sa pregovorima o otmici.

Novembra 2019. godine, Njujork tajms je objavio da je Milerova verovatno pogubljena po naređenju Abu Bakra al-Bagdadija, prema navodima supruge njegovog bliskog saradnika.

Početkom ove godine Asma Mohamed, udovica i prva supruga lidera ISIS-a, izrazila je sumnju i skepticizam u vezi sa kompletnim narativom o Bagdadijevom učešću u ovom ubistvu.

Zakasnela pravda i omaž vojske Karli Miler

Sredinom 2020. godine, Aleksanda Koti poznatiji kao „Džihadi Džordž“, apatrid sa oduzetim britanskim pasošem, diler droge i član ćelije „The Beatles“, osuđen je na doživotnu robiju bez mogućnosti uslovnog otpusta u „supermaks“, ozloglašenom zatvoru ADX Florens, nakon što je priznao krivicu za četiri slučaja uzimanja talaca koji su rezultirali smrću. Americi su izručenio i El Šafi Elšeik „Džihadi Ringo“, sudanski vehabista i supruga Abu Sajafa Um, iz istih razloga, oboje osuđeni na doživotnu robiju, koja Um služi u Iraku.

U oktobru 2015. godine, Milerova je posthumno postala prva osoba koja je primljena u Kuću slavnih društvenog odseka i političkih nauka univerziteta Severna Arizona.

Vođa ISIS-a Abu Bakr al-Bagdadi ubijen je 27. oktobra 2019. godine u vojnoj operaciji koja je imala kodno ime „Kajla Miler“, prema nekoliko izvora, uključujući Vošington Egzeminer i Gardijan.

Za razliku od Obamine administracije, Trampova je ovaj slučaj podigla na najviši nivo, pa su Milerova i njeni roditelji 2020. godine javno spomenuti u najvažnijem obraćanju američkog predsednika, govoru o Stanju nacije. U govoru je bilo reči o raznim aspektima života Milerove, njenom fakultetu, humanitarnom radu, veri, zarobljeništvu, mučenju. Otac Karl i majka Marša su takođe bili jedni od govornika na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji, na kojoj su opisali muke svoje ćerke i pohvalili koordinaciju Trampove administracije u operaciji koja je dovela do ubistva al-Bagdadija.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare