Tramp će imati i naslednika - šta piše u dokumentu Odbora za mir

Odbor za mir je novo međunarodno telo koje je inicirao Tramp, a čiji je cilj nadgledanje sprovođenja mirovnih planova u konfliktnim zonama, sa početnim fokusom na Pojas Gaze.

Prema Trampovom mirovnom planu za Gazu, Odbor za mir je opisan kao "novo međunarodno tranziciono telo“, koje će pomagati u nadgledanju obnove palestinske enklave. Očekuje se da članovi ovog odbora budu svetski lideri, sa predsednikom Trampom na čelu. Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija zvanično je podržao osnivanje Odbora za mir putem rezolucije koju su Sjedinjene Američke Države izradile u novembru, čime je ovom mehanizmu data međunarodna težina i legitimitet,prenosi KoSSev.

U preambuli se ističe da dokument služi kao vodič orijentisan ka rezultatima, kako prenosi KoSSev, sa ciljem da se obezbedi mir na mestima gde je on dugo bio nedostižan.

Dokument sadrži 13 članova. Prvi član govori o misiji, ciljevima i funkcijama.

U ovom članu se navodi, kako piše, da je Odbor za mir "međunarodna organizacija koja ima za cilj da promoviše stabilnost, obnovi pouzdanu i legitimnu upravu i obezbedi održivi mir u oblastima pogođenim ili ugroženim konfliktom“.

„Odbor za mir će preduzimati funkcije izgradnje mira u skladu sa međunarodnim pravom i kako to može biti odobreno u skladu sa ovom Poveljom, uključujući razvoj i širenje najboljih praksi koje mogu primenjivati sve nacije i zajednice koje teže miru“, navodi se u ovom članu.

Drugo poglavlje govori o članstvu. Ističe se da je članstvo ograničeno na države koje predsednik pozove da učestvuju i da počinje obaveštenjem da je država prihvatila da bude obavezana ovom poveljom, u skladu sa poglavljem XI. Svaka država mora biti predstavljena predsednikom države ili premijerom. Svaka država članica mora da podrži i pomogne operacije Odbora za mir u skladu sa svojim unutrašnjim nadležnostima. Ništa u ovoj Povelji ne treba tumačiti kao davanje Odboru jurisdikcije unutar država članica, niti kao obavezu tih država da učestvuju u određenim mirovnim misijama bez njihove saglasnosti.

Svaka država članica može imati mandat koji ne traje duže od tri godine od stupanja ove Povelje na snagu, uz mogućnost obnove od strane predsednika. Trogodišnji mandat članstva ne primenjuje se na države članice koje u prvoj godini stupanja na snagu doprinesu više od jedne milijarde američkih dolara u gotovinskim sredstvima Odboru za mir.

Kada je reč o prestanku članstva, navodi se da ono prestaje u najranijem slučaju - istekom trogodišnjeg mandata, povlačenjem koje je odluka predsednika uz mogućnost veta dvotrećinske većine država članica, ili raspuštanjem Odbora za mir. Država kojoj prestane mandat prestaje da bude strana ove Povelje, ali može ponovo biti pozvana na članstvo, navodi se u tekstu.

Svaka država može se povući trenutnom odlukom, uz pismeno obaveštenje predsedniku.

Treće poglavlje govori o upravljanju. Navodi se da Odbor čine države članice i da Odbor glasa o predlozima na dnevnom redu, uključujući pitanja godišnjeg budžeta, osnivanje pomoćnih tela, imenovanje visokih zvaničnika i ključna politička opredeljenja, uključujući odobravanje međunarodnih sporazuma i pokretanje novih inicijativa za izgradnju mira.

Odbor za mir saziva sednice za glasanje najmanje jednom godišnje, kao i u dodatnim terminima i mestima kada predsednik to smatra prikladnim. Dnevni red utvrđuje Izvršni odbor, uz uvažavanje obaveštenja i komentara država članica i uz odobrenje predsednika. Svaka država članica ima pravo na jedan glas. Odluke se donose većinom glasova prisutnih država koje glasaju, uz odobrenje predsednika, koji takođe može glasati u svojstvu predsednika u slučaju izjednačenog rezultata.

Odbor za mir održava redovne sastanke bez prava glasa sa Izvršnim odborom. Na tim sastancima države članice mogu davati preporuke i smernice za aktivnosti, a Izvršni odbor izveštava Odbor za mir o svojim operacijama i odlukama. Takvi sastanci se održavaju najmanje jednom u tromesečju, u vreme i na mestu koje određuje izvršni direktor Izvršnog odbora. Države članice mogu biti predstavljene alternativnim visokim zvaničnikom, uz odobrenje predsednika. Predsednik može uputiti pozive relevantnim regionalnim organizacijama ekonomske integracije da učestvuju u radu Odbora za mir, pod uslovima koje smatra prikladnim.

U delu koji se odnosi na predsednika, jasno se navodi da će Donald Dž. Tramp služiti kao inauguracioni predsednik Odbora za mir i istovremeno kao inauguracioni predstavnik Sjedinjenih Američkih Država. Navodi se da on ima isključivo pravo da osniva, menja ili raspušta pomoćna tela prema potrebi radi ispunjenja misije Odbora za mir.

Predsednik mora u svakom trenutku imenovati naslednika za ulogu predsednika. Zamena može nastupiti samo nakon dobrovoljne ostavke ili usled nesposobnosti, kako se utvrdi jednoglasnim glasanjem Izvršnog odbora, kada naslednik odmah preuzima funkciju predsednika sa svim pripadajućim ovlašćenjima.

Predsednik ima pravo da osniva pododbore i da im određuje mandate, strukturu i upravljačka pravila.

Izvršni odbor sastoji se od predsednika i svetskih lidera. Članovi Izvršnog odbora imaju dvogodišnji mandat, uz mogućnost razrešenja od strane predsednika i obnavljanja mandata po njegovom nahođenju. Izvršni odbor ima izvršnog direktora, kojeg imenuje predsednik, a potvrđuje većinom glasova Izvršni odbor. Direktor održava sastanke Izvršnog odbora svake dve nedelje tokom prva tri meseca od osnivanja, a potom mesečno, uz mogućnost češćeg sazivanja po potrebi. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova koji glasaju, uključujući izvršnog direktora, i stupaju odmah na snagu, osim ako predsednik u bilo kom trenutku ne iskoristi pravo veta. Izvršni odbor samostalno utvrđuje svoja pravila procedure.

Izvršni odbor kvartalno izveštava Odbor za mir o svojim aktivnostima i odlukama i ima obavezu da sprovodi misiju Odbora za mir.

Finansiranje organizacije zasniva se na dobrovoljnoj osnovi. Odbor za mir ovlašćuje otvaranje računa po potrebi radi izvršavanja svoje misije. Izvršni odbor uspostavlja mehanizme kontrole i nadzora nad budžetima, finansijskim računima i rashodima.

Povelja sadrži i poglavlje o rešavanju sporova između država članica, koji se rešavaju prijateljskom saradnjom u skladu sa organizacionim nadležnostima utvrđenim Poveljom. Predsednik je krajnji autoritet za tumačenje, primenu i sprovođenje Povelje.

Izmene Povelje mogu predložiti Izvršni odbor ili najmanje jedna trećina država članica koje deluju zajedno. Izmene se dostavljaju svim članicama 30 dana pre glasanja i moraju biti usvojene dvotrećinskom većinom Odbora za mir i potvrđene od strane predsednika. Određene izmene zahtevaju jednoglasnu saglasnost.

Predsednik je, u ime Odbora za mir, ovlašćen da usvaja rezolucije i druge direktive radi sprovođenja misije Odbora.

Odbor za mir može biti raspušten kada predsednik to smatra neophodnim ili prikladnim, ili na kraju svake neparne kalendarske godine, osim ako ga predsednik ne obnovi najkasnije do 21. novembra te godine.

Povelja stupa na snagu nakon izražavanja saglasnosti tri države. Države koje treba da je ratifikuju ili odobre kroz unutrašnje procedure saglasne su da je privremeno primenjuju, osim ako prilikom potpisivanja obaveste predsednika da to nisu u mogućnosti. Takve države mogu učestvovati kao članice bez prava glasa do završetka ratifikacije, uz odobrenje predsednika.

Originalni tekst Povelje i izmene deponuju se u Sjedinjenim Američkim Državama kao čuvaru Povelje. Overene kopije dostavljaju se svim potpisnicima.

Zvanični jezik je engleski.

Odbor za mir i pomoćna tela mogu osnivati sedišta i terenske kancelarije.

Odbor za mir ima i zvanični pečat, koji odobrava predsednik.