Debata između predsedničkih kandidata Donalda Trampa i Kamale Haris neće bitno uticati na opredeljenje birača u SAD, slažu se gosti Novog dana Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Miljan Mladenović iz Novog trećeg puta. Takođe ocenjuju da je Haris u ovoj debati bila ubedljivija, ali da su neistinite podatke iznosili i jedan i drugi kandidat.
Demokratska potpredsednica Kamala Haris naterala je republikanca Donalda Trampa na defanzivu u borbenoj televizijskoj debati održanoj u utorak, nizom napada na teme pobačaja, Trampove sposobnosti za dužnost predsednika, kao i njegovih brojnih nevolja s pravosuđem, dok su oba kandidata pokušavala da iskoriste raspravu kako bi dobila simpatije birača šest nedelja uoči američkih predsedničkih izbora. Čini se da je bivša tužiteljka Haris (59) više puta uspela da isprovocira Trampa (78), što je vidno ljutog bivšeg predsednika nateralo na niz nervoznih odgovora punih neistina.
„Ne bih rekao da je ova debata bila šou, imali smo u istoriji mnogo zanimljivije debate. Bila je žustra debata, ali to je ono što se očekuje kada učestvuje Tramp, to je dobar deo njegovog personalitija, ali čini mi se da je debata pokazala ozbiljnost u odnosu na neke ranije“, ocenio je Miljan Mladenović.
Ni Vladimiru Trapari debata dva kandidata nije bila zanimljiva.
POVEZANE VESTI:
„Meni debata gotovo nimalo nije bila zanimljiva, delom zbog te uštogljene forme, ali i činjenice da kandidati nisu ništa rekli šta je to novo što oni građanima nude i po čemu će se razlikovati od svog protivnika. Oni su se uglavnom usredsredili na negativnu kampanju“, kazao je Trapara.
On ocenjuje i da je „bilo dosta laganja“ i to na obe strane.
„I Kamala Haris je iznosila netačne podatke. Ali ovo je možda ključna stvar – pitanje prošlosti i budućnosti. Mislim da je Trampu ovakva debata više odgovarala nego Kamali, i da je on poentirao na kraju kada je rekao: ‘Vi pričate o budućnosti i tome šta biste tek radili, a šta ste radili prethodne tri gdine'“. Kamala je htela da ogradi sebe od Bajdena, ali po onome što je govorila se nimalo ne razlikuje od neke Bajdenove politike“, naglasio je Trapara.
Na pitanje koliko je debata mogla da utiče na neopredeljene birače da se priklone jednoj strani, a procena je da ih ima oko 10 odsto, Trapara kaže:
„Jedino ako je tih 10 posto toliko neinteligentno pa da se primi na ove poruke. Ne verujem da će debata imati nekog značajnijeg uticaja. Uostalom, ima još dosta vremena do izbora, setimo se kada je Tramp dobio izbore 2016, da su se ključne stvari odvijale u poslednje dve nedelje pred izbore, ono hakovanje mejlova i svašta nešto drugo, što je opredelilo neki deo birača, što istraživanja javnog mnjenja nisu uhvatila“.
Kako je rekao, i poslednja istraživanja javnog mnjenja bi uzeo s rezervom.
„Uostalom, nije bitno koliko je procenata na nivou cele nacije nego u svakoj od država, u onim koje će moći da prelome na ovu ili onu stranu“, naglasio je.
Miljan Mladenović kaže da postoje istraživanja koja govore o tome koliko se birača na osnovu pobednika debate opredeljuje, ali da je pitanje koliko njih će se na osnovu te debate odlučiti i reći – OK, Kamala je bila bolja, ali ja ću ipak glasati na Trampa.
„Ova debata je ključna, kao i bilo koja, da se obrati nezavisnim biračima, neopredeljenima, i mislim da je tu problem Trampa što se on u ovoj debati nijednog trenutka nije obraćao nezavisnim biračima. Mislim da to za njega neće doneti neke benefite kada je u pitanju ova debata. Kamala je, opet, ispunila očekivanja, čak i bolje nego očekivano“, izjavio je Mladenović.
O tome da li će ih biti još, gost N1 kaže da će Tramp želeti da dobije još jednu šansu i još jednu debatu.
„Verujem da će Tramp sada želeti da dobije još jednu debatu. On ni na jednom pitanju nije poentirao, čak i na onom o migrantima, ratu u Avganistanu, gde je teško braniti to iz ugla demokrata. Kamala je uspela da mu baci udicu i da ga navuče na druge teme. Tako da bih rekao da nije uspelo da poentira čak i na temama na kojima je imao potencijala“, smatra Mladenović.
Na pitanje da li je Tramp poentirao kad je rekao da je Haris deo establišmenta i da je mogla da menja stvari u prethodne tri godine, Mladenović kaže da jeste.
„Može da se kaže, jer je Kamala Haris potpredsednica Bajdenove administracije. Tramp ima pravo kada to kaže, ali i Haris može da kaže – zašto niste vi za vreme vašeg mandata“, dodao je Mladenović.
„Bledunjavo“ o ratu u Ukrajini i Gazi
Kada je u pitanju rat u Ukrajini, ni jedna ni drugi kandidat nisu odgovorili konkretno na pitanja, kaže Trapara.
„Tram je, recimo, na pitanje – da li ste za to da Rusija pobedi Ukrajinu, rekao – ja sam za zaustavljanje rata, dakle, on se postavljao neutralno, da hoće da razgovara sa oba predsednika. Takođe je preuveličao žrtve, gde je podilazio jednom delu američkog javnog mnjenja koje bi moglo da se vodi tim humanitarnim razlogom. To pitanje nije postavljeno Kamali, da li je za pobedu Ukrajine. A bilo bi zanimljivo da jeste, jer meni nije jasno šta je politika Bajdenove administracije u vezi sa Ukrajinom“, rekao je Trapara.
Jer, kaže, odluke se menjaju u zavisnosti od situacije na ratištu.
„Vidimo da SAD sve vreme pokušavaju da izbegnu eskalaciju, neće da šalju trupe, ali su prinuđeni kako Rusija napreduje na svim linijama fronta, da razmatraju dozvolu Ukrajincima da koriste dalekometno oružje ka Rusiji. Tramp ima tu megalomansku crtu, on misli da može da utiče na Putina i Zelenskog, a Kamala Haris nasleđuje Bajdenovu politiku koja nema jasan cilj i viziju kako taj cilj da postigne“, naglasio je Trapara.
Vladimir Putin je jednom izjavio da mu je „bliža Kamala Haris zbog osmeha, na šta je Tramp odgovorio da je „razočaran“.
„Dobro, to je ironija u pitanju, a svakako da, ako gledamo objektivno, za Putina bi bilo bolje da pobedi Tramp, jer bi ne samo što bi naišao na manji otpor, već i što bi bilo manje ulaganja oružja za Ukrajinu“, kaže Mladenović.
Tramp vrlo često spominje Viktora Orbana u svojim gvoorima, pa je tako bilo i u ovoj debati.
„Tramp voli da pominje Orbana kao primer nezavisnog čoveka i male države koja je uspela da se postavi kao važan lider Evrope. I Tramp i Orban zastupaju onu teoriju – Make America great again, odnosno Make Europe great again. I negde me ne čudi pominjanje Viktor Orbana od Trampa, ali ono što je po meni najvažnije to je pitanje Izraela i Gaze i odgovori Kamale Haris“, predočio je Mladenović.
Trapara, međutim, dodaje da je Kamala Haris po pitanju Izraela rekla „sve same floskule“.
„A Tramp tek ništa nije rekao“, rekao je.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare