Na prvi pogled, ove crne silikonske narukvice izgledaju bezazleno, ali njihova jednostavnost vara. One mogu da oponašaju ljudsku kožu i upijaju hemikalije kojima smo svakodnevno izloženi, a mnoge od njih potiču iz plastičnih proizvoda.

Plastika je, podseća CNN, utkana u sve aspekte naših života. Nalazi se svuda - čak i tamo gde je ne očekujemo: u odeći, nameštaju, oblogama kutija za žitarice. Hemikalije iz plastike polako prodiru u vazduh koji dišemo, prašinu koju udišemo i hranu koju jedemo.

Većina plastičnih proizvoda ne sadrži informacije o hemikalijama koje sadrže, pa ljudi nemaju predstavu čemu su zapravo izloženi.

To je nevidljiv problem sa potencijalno katastrofalnim posledicama po zdravlje, kaže Leonardo Trasande, profesor pedijatrije i javnog zdravlja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, koji proučava uticaj hemikalija na ljude.

„Hemikalije koje se koriste u plastici danas su veoma dobro poznate po tome što doprinose bolestima i invaliditetu tokom čitavog života - od kolevke do groba, od materice do smrti“, rekao je Trasande za CNN.

Narukvice za praćenje hemikalija čine nevidljivo vidljivim, rekao je Bjorn Biler, izvršni direktor Međunarodne mreže za eliminaciju zagađivača (IPEN), koja je obezbedila narukvice. Organizacija ih koristi samo u istraživačke svrhe, nisu komercijalno dostupne.

Svaka narukvica može da detektuje 73 hemikalije povezane s plastikom, koje pripadaju šest različitih hemijskih grupa - ali ne i PFAS, takozvane „večite hemikalije“ koje se zadržavaju u telu godinama.

„One su neinvazivne, ne morate davati krv ili urin“, rekao je Biler. Iako ne mere koncentracije hemikalija unutar tela, studije su pokazale da se hemikalije koje narukvice otkriju poklapaju sa onima pronađenim u ljudskim organizmima.

Nosimo ih pet dana dok hodamo po zagađenim gradovima, putujemo na posao, vodimo decu u školu, kuvamo, čistimo i nanosimo losione i parfeme.

Na kraju eksperimenta, pažljivo vraćamo narukvice u srebrne kutijice i šaljemo ih nazad u laboratoriju na analizu. Rezultati stižu nekoliko nedelja kasnije. Priča koju pričaju o toksičnom okruženju kroz koje svakodnevno prolazimo — jeziva je.

Plastika - čudo koje se pretvorilo u krizu

Plastika je nekada bila revolucionarno otkriće koje je promenilo život: omogućila je transport čiste vode, produžila rok trajanja hrane i omogućila napredak moderne medicine.

Ali kako se upotreba plastike proširila, naročito plastike za jednokratnu upotrebu, stvorena je kriza. Plastični otpad sada je prisutan svuda, od najviših planina do najdubljih okeana. To je ekološka katastrofa i klimatska pretnja, jer se većina plastike pravi od fosilnih goriva.

Manje poznat, ali podjednako ozbiljan aspekt krize, jeste uticaj hemikalija iz plastike na ljudsko zdravlje.

Studija objavljena prošle godine u časopisu Nature navodi da postoji više od 16.000 hemikalija koje se koriste u plastici. Dodaju se kako bi plastika bila jača, fleksibilnija, trajnija, šarenija ili otpornija na vatru.

Međutim, najmanje 4.200 njih predstavlja rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, dok oko 10.000 još uvek nije testirano.

„Hemijska složenost je zapanjujuća“, kaže biolog Martin Vagner sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju.

Hemikalije u nama

Hemikalije se oslobađaju u svim fazama životnog ciklusa plastike i mogu dospeti u naše telo.

Čak i male količine mogu biti štetne. Mnoge su „endokrini disruptori“ — remete hormone koji kontrolišu rast, reprodukciju i metabolizam.

Ljudi su izloženi koktelu hiljada hemikalija istovremeno, što može pojačati njihov ukupni efekat. „To nije 1 + 1 = 2, već 1 + 1 = 3“, kaže Trasande.

Posebno su ugroženi radnici u industriji plastike, ali niko nije potpuno zaštićen.

Šta su pokazali rezultati

Kada su rezultati stigli, pokazali su da su sve tri novinarke bile izložene u proseku 28 različitih hemikalija u periodu od pet dana.

Najviše izloženosti bilo je hemikalijama iz grupe ftalata - aditiva koji omekšavaju plastiku i nalaze se u igračkama, posudama, odeći, nameštaju, kozmetici i parfemima.

Takođe su pronađeni i bisfenoli, hemikalije prisutne u elektronici, dečjim igračkama, računima iz prodavnica, cevima i limenkama.

I ftalati i bisfenoli povezani su sa brojnim zdravstvenim problemima: smanjenom plodnošću, prevremenim porođajem, gojaznošću, depresijom, kancerom i srčanim bolestima.

Studija iz 2023. godine pokazala je da su tri hemikalije - BPA, DEHP i jedan usporivač plamena - bile povezane sa više od 160.000 smrtnih slučajeva i više od pet miliona slučajeva srčanih bolesti u 38 zemalja.

Najveća briga, ističu naučnici, jeste uticaj na decu - izloženu još u materici. „Deca unose više hemikalija, imaju slabije odbrambene mehanizme, a posledice se vide decenijama kasnije“, kaže Vagner.

Rastuća opasnost, malo zaštite

Proizvodnja plastike ne pokazuje znake usporavanja. Naprotiv, očekuje se da će porasti za 70% do 2040. godine.

Iako mnoge zemlje imaju regulative, one su fragmentisane i često neadekvatne.

Čak i tamo gde su određene hemikalije zabranjene, zamene koje industrija koristi mogu biti jednako opasne. Trasande to naziva „hemijskim pogađanjem“ - čim se jedna supstanca dokaže štetnom, zamenjuje se novom, neproverenom.

Rešenje je, kažu naučnici, u većoj transparentnosti i odgovornosti industrije. Ali, kako tvrde, lobiji koče promene.

Šta možemo učiniti

• Iako je problem ogroman, postoje načini da se smanji izloženost:
• koristiti staklene ili metalne posude umesto plastičnih;
• ne stavljati plastiku u miktrotalasnu, niti je prati u mašini;
• birati drvene ili silikonske igračke za decu;
• izbegavati prerađenu hranu;
• proveravati kozmetiku na prisustvo ftalata;
• redovno provetravati dom.

Dobra vest je da ftalati i bisfenoli ne ostaju dugo u telu - ako promenite navike, nivo izloženosti može opasti za samo nekoliko dana.

Ipak, potpuno izbeći plastiku gotovo je nemoguće. „Ako biste živeli u balonu negde u šumi - možda. Ali to nije život“, zaključuje Biler iz IPEN-a.

„Nemamo pojma čemu smo sve izloženi - i nismo dali pristanak. Mi smo kanarinci u rudniku. Svi smo kanarinci“, rekao je.