U Aziji više gladnih ljudi nego pre pandemije korone, najviše u Severnoj Koreji

Udeo pothranjenih ljudi je u 2022. godini pao na 8,4 odsto sa 8,8 odsto koliko je iznosio godinu dana ranije. Ipak, taj procenat je i dalje veći nego pre početka pandemije, kada je iznosio 7,3 odsto.
Prirodne katastrofe i poremećaji u snabdevanju hranom, često povezani sa klimatskim promenama, doprineli su globalnoj prehrambenoj krizi.

Podaci pokazuju da je znatan udeo ljudi koji se suočava sa umerenom prehrambenom krizom (što znači da ponekad moraju da jedu manje ili hranu lošijeg kvaliteta), kao i ljudi kojima glad ozbiljno narušava kvalitet života i koji iznosi 30 odsto za svet i više od 25 odsto za Aziju i Pacifik.

Žene su najugroženije: jedna od pet žena u Aziji, bez istočne Azije, suočava se sa umerenom ili ozbiljnom prehrambenom krizom. Stope su nešto niže za muškarce u većini regiona.

Veće cene hrane, goriva, đubriva i stočne hrane znače da nema ekonomskog napretka nakon pandemije koronavirusa.

U pitanju je globalni problem, pogoršan prekidima u snabdevanju žitom, jestivim uljem i đubrivom, delom zbog rata u Ukrajini.

Prema podacima UN, tri od četiri Afrikanca ne mogu da priušte zdravu ishranu zbog globalne prehrambene krize.

Severna Koreja inače ima najveći regionalni udeo pothranjenih, navodi se u izveštaju, sa oko 45 odsto, a sledi Avganistan sa 30 odsto.