Baraka je prva nuklearna elektrana na Arapskom poluostrvu, druga u regionu Persijskog zaliva i prva komercijalna nuklearna elektrana u arapskom svetu koju je u jednom momentu po užarenom suncu gradilo 18.000 radnika.
Sastoji se od četiri nuklearna reaktora APR-1400 koji će sprečiti do 22 miliona tona emisije ugljenika svake godine. Godine 2017. ovi reaktori su navodno bili meta jemenskih Huta.
Ujedinjeni Arapski Emirati bogati naftom objavili su pre nekoliko dana završetak prve nuklearne elektrane u arapskom svetu, nazvavši to „značajnim korakom“ ka čistoj energiji. Nuklearna energetska elektrana Baraka u Abu Dabiju (oblast Al Dafra Emirata Abu Dabi u Arapskom zalivu, otprilike 53 km od grada Ruvai) proizvodiće 40 teravat-sati električne energije godišnje nakon što njen četvrti i poslednji reaktor uđe u komercijalni rad, kako se navodi u saopštenju državne korporacije za nuklearnu energiju (ENEC).
Ona će generisati 25 odsto potreba za električnom energijom u vreloj zalivskoj, pustinjskoj državi u kojoj je upotreba klima uređaju nasušna potreba, i ekvivalenta je kompletnoj godišnjoj potrošnji Novog Zelanda. Ukupni kapacitet trebao bi da iznosi 5.600 MV, i namenjen je za snabdevanje do 25% potreba za električnom energijom ove zemlje.
Elektrana će napajati emiratske divove od kompanija, uključujući Nacionalnu naftnu kompaniju Abu Dabija (ADNOC), jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte, kao i kompanije Emirates Steel i Emirates Global Aluminium. ADNOC je državna naftna kompanija, i dvanaesta najveća svetska naftna kompanija po proizvodnji. Od 2021. godine, kompanija ima kapacitet proizvodnje nafte preko 4 miliona barela dnevno sa planovima da se poveća na 5 miliona barela dnevno do 2030. godine. Emirates Steel je najveći proizvođač čelika i građevinskog materijala u UAE, na čijem se čelu od 2021. godine, nalazi Saed Al Remeiti, koji je tu poziciju zadužio nakon spajanja sa kompanijom Arkan Building Materials.
Emirates Global Aluminium je u vlasništvu kompanija Mubadala Investment iz Abu Dabija i Investment Corporation iz Dubaija, i najveća je kompanija u zajedničkom vlasništvu dva Emirata, koja rukovodi timom koji broji više od 7.000 ljudi širom sveta. Aluminijum je treća po redu najizvoženija sirovina proizvedena u UAE posle nafte i gasa, pa se jedna na svakih 25 tona aluminijuma proizvedenog širom sveta proizvodi baš u emiratima, što čini četiri procenta ukupne svetske proizvodnje, i skoro polovinu aluminijuma proizvedenog u Zalivu.
Kako je sve počelo: 18.000 radnika na užarenom suncu i napadi Huta
U decembru 2009. godine ENEC dodelio je konzorcijumu na čelu sa kompanijom Korea Electric Power Corporation ponudu od 20 milijardi dolara za izgradnju prve nuklearne elektrane u UAE. Baraka je izabrana kao mesto za izgradnju četiri nuklearna reaktora APR-1400, sa planom da prvi počne da isporučuje struju 2017. godine.
Godine 2011, Blumberg je izvestio da je nakon detaljnih finansijskih sporazuma, cena izgradnje procenjena na 30 milijardi, pri čemu bi Južna Koreja mogla da zaradi dodatnih 20 milijardi dolara od ugovora o radu, održavanju i snabdevanju gorivom. Godinu dana kasnije ta cifra je korigovana na blizu 25 milijardi dolara. Na ceremonija postavljanja temelja fabrike iste godine učestvovali su najviši predstavnici vlasti obe zemlje, a zanimljivo je da je ovom događaju prethodila nuklearna katastrofe u Fukušimi Daiči, koja ipak nije obeshrabrila izvođače radova.
Godine 2013. počela je izgradnja drugog bloka, za šta se tada očekivalo da će trajati pet godina, iako je sve trajalo nešto duže. Blokovi 3 i 4 (u decembru 2018. godine, objavljeno je da su pronađene šupljine u betonskim zaštitnim zgradama za blokove 2 i 3, i utvrđeno je da je mast curila kroz izolaciju bloka 3 zbog pukotine u betonu) počeli su da se grade 2014. i 2015. godine, i čak 18.000 radnika je radilo na projektu.
U decembru 2017, pobunjenička grupa Huti iz Jemena tvrdila je da je ispalila krstareću raketu u pravcu fabrike Baraka, ali su vlasti Emirata rekle da nijedna raketa zapravo nije stigla do UAE. To je bio drugi put da su Huti objavili napade na UAE, nakon što su nekoliko meseci pre ovog „napada“ objavili da su „uspešno“ testirali raketu ka Abu Dabiju.
U martu 2020. godine ENEC je najavio završetak utovara gorivnih sklopova u reaktor bloka 1, pa je reaktor počeo da proizvodi struju u avgustu 2020. godine, da bi u komercijalni rad ušao godinu dana kasnije.
Pročitajte još:
Završetak Barake, koja na arapskom označava „blagoslov“ pozdravio je predsednik Emirata šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, rekavši da je to „značajan korak na putu ka neto-nuli emisija” i da će UAE „nastaviti da daju prioritet energetskoj bezbednosti i održivosti za dobrobit nacije“.
Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, postrojenje će morati da bude rastavljeno na kraju svog životnog veka, za oko 60-80 godina.
Emirati, koji se sastoje od sedam emira, uključujući glavni grad Abu Dabi i ekonomski centar Dubai, jedan su od najvećih proizvođača nafte u okviru OPEK-a. Zemlja je uglavnom izgrađena na nafti, ali troši milijarde dolara za razvijanje obnovljive energije, sa ciljem da pokrije da polovinu svojih potreba na ovaj način do 2050. godine.
Prošle godine UAE su bili domaćini konferencija UN o klimatskim promenama „COP28“ u Dubaiju, a pomenuta konferencija bila je najveća ikada te vrste, sa oko 85.000 učesnika, uključujući više od 150 šefova država i vlada, koje su pratile mnogobrojne delegacije, predstavnici civilnog društva, privrede, autohtonih naroda, međunarodnih organizacija. Pregovori o klimi su rezultirali sporazumom o prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije kao što su energija vetra i solarna energija.
Očekuje se da će nuklearna elektrana Baraka sprečiti do 22 miliona tona emisije ugljenika svake godine, što je ekvivalentno uklanjanju 4,8 miliona automobila sa puteva.
Ujedinjeni Arapski Emirati se takođe nalaze preko puta Iranskog zaliva, gde Iran poseduje nuklearnu elektranu blizu priobalnog grada Bušera, koju je izgradila Rusija. Ujedinjeni Arapski Emirati su u više navrata govorili da su njihove nuklearne ambicije „miroljubive prirode“ odbacujući razvoj bilo kakvog programa obogaćivanja ili tehnologiju nuklearne prerade.
Ova zemlja koristi gasne stanice za većinu svojih potreba za električnom energijom, ali takođe poseduje jednu od najvećih solarnih elektrana na svetu, nadomak Abu Dabija.
Ipak, Zaliv ne bi bio Zaliv da nema kontroverzi, dihotomije i neslaganja. U martu 2019, Katar je uložio žalbu Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju u vezi sa nuklearnom elektranom Baraka, navodeći zabrinutost za njenu bezbednost i nedostatak saradnje sa državama u regionu na projektu, kao i da ona predstavlja ozbiljnu pretnja regionalnoj stabilnosti i životnoj sredini, što su Emirati, a ove teze su UAE odlučno odbacili. Sada kada je ovaj proces pri kraju, reakcije iz regiona se tek očekuju.
Pročitajte i:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!