"Kao narod koji je već jednom iskusio agresiju koju nije odobrio savet bezbednosti ujedinjenih nacija - ne bi trebalo da imamo dilemu - već da agresiju Rusije na Ukrajinu glasno, i u praksi osudimo.", rekao je za N1 advokat Rodoljub Šabić nakon održane tribine "Rat i Brat" u beogradskom Dorćol Placu.

Pozivajući se na različite analize, ističe da u Srbiji postoji snažna naklonost provladinih medija Rusiji, koja se prelila i na javno mnjenje.

Američka ambasada u Kijevu treba da prizna da oružje koje Vašington predaje kijevskom režimu produžava sukob i vodi u smrt, napisala je danas na svom Telegram kanalu predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Zaharova je rekla je američka diplomatska misija u Ukrajini izdala obaveštenje američkim građanima u zemlji sa zahtevom da je odmah napuste, kao i da izbegavaju masovna okupljanja i javne dogadjaje, jer „mogu da postanu vojne mete za Ruse“.

Ukrajina koristi sa Zapada dobijeno oružje velikog dometa i “pametne” granate kalibra 155 milimetara kako bi gađala ruska skladišta municije i linije snabdevanja, primoravajući Moskvu da ponovo razmotri način dopremanja goriva i municije na liniju frinta, izjavio je danas ukrajinski general Oleksij Gromov.

On je na konferenciji za novinare izdvojio važnost mobilnih artiljerijskih raketnih sistema “Himars”, dobijenih prošlog meseca iz Sjedinjenih Američkih Država.

Smanjujemo potencijal neprijatelja, pogađamo njegove logističke zalihe, municiju. Neprijatelj je prisiljen da menja sistem snabdevanja municijom i gorivom, izjavio je Gromov.

Prema njegovim rečima, ruske snage sada nastoje da municiju skladište na udaljenosti većoj od 100 kilometara od linije fronta, javlja Rojters.

Koristimo i pametne granate kalibra 155 milimetara, uz čiju smo pomoć pogodili skoro 30 neprijateljskih oklopnih objekata, naveo je Gromov.

Predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saranju za slobodu medija Tereza Ribeiro izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog odluke suda da suspenduje rad ruskog Sindikata novinara i medijskih radnika, kao i zbog zahteva tužilaštva da mu se zabrani rad.

Kako se navodi u saopštenju OEBS, Javno tužilaštvo u Moskvi pokrenulo je proces protiv tog sindikata i optužilo ga za "javno delovanje sa ciljem da diskredituje anžavovanje oružanih snaga", a od suda je zatraženo njegovo raspuštanje.

Do okončanja procesa, sud u Moskvi je 4. jula suspendovao sve aktivnosti sindikata, a njegovi predstavnici nisu na propisan način obavešteni o nalazima inspekcije koja je prethodila zahtevu tužuilaštva, kao ni o detaljima optužnice.

"Profesionalne medijske organizacije, kakav je je Sindikat novinara i medijskih radnika, u Rusiji imaju važnu ulogu u zaštiti i jačanju prava i sloboda medijskih poslenika, kao i u podršci visokih standarda u novinarstvu. Na taj način oni daju suštinski doprinos promociji slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija", navela je Ribeiro u pisanoj izjavi.

Sindikat novinara i medijskih radnika osnovali su nezavisni novinari 2016. godine i jedino je rusko medijsko udruženje koje je član Evropske federacije novinara.

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je gradjane da se pripreme za potpuno isključenje ruskog prirodnog gasa podržavanjem alternativa, gašenjem javnog svetla noću i objavio početak perioda "trezvenosti" širom zemlje. Ruska invazija na Ukrajinu i sankcije koje su usledile pogoršale su druge faktore koji povećavaju cene energenata i drugih dobara.

Kako se ukrajinskom ratu ne nazire kraj, rekao je Makron, Francuzi bi trebalo da se pripreme na to da troškovi života ostanu visoki.

"Ovaj rat će se nastaviti. Leto i rana jesen će biti veoma teški", rekao je on u televizijskom intervjuu povodom obeležavanja nacionalnog praznika Francuske, Dana Bastilje.

On je rekao da će vlada pripremiti "plan trezvenosti" za uštedu energije, koji će početi gašenjem javnog svetla noću kada nije od koristi.

"Rusija koristi energente i hranu, kao ratno oružje. Trebalo bi da se pripremimo za scenario u kojem smo bez ruskog gasa", rekao je Makron.

Francuska će nastaviti da se trudi da diverzifikuje izvore gasa, rekao je on, pozivajući na brži prelazak na vetroelektrane na moru i veću evropsku prekograničnu energetsku saradnju kako bi se prebrodila trenutna kriza.

Makronovi politički protivnici na krajnjoj desnici i krajnjoj levici optužili su sankcije EU za smanjenje kupovne moći francuskih potrošača, a da pritom nisu uspele da ubede ruskog predsednika Vladimira Putina da povuče trupe iz Ukrajine.

Francuski predsednik nije dao nikakve naznake tokom intervjua o promeni politike prema Ukrajini.

"Želimo da zaustavimo ovaj rat, a da se ne uključimo u njega. Istovremeno, želimo da učinimo sve da Rusija ne pobedi, da Ukrajina može da odbrani svoju teritoriju. Ne želimo svetski rat", reko je on.

Više od 40 američkih i evropskih pravosudnih organa složilo se danas da će koordinisati istrage o osumnjičenim za ratne zločine u Ukrajini.Kako prenosi Radio slobodna Evropa, danas je 45 zemalja na konferenciji u Hagu, sedištu Međunarodnog krivičnog suda (ICC), potpisalo političku deklaraciju o zajedničkom radu na istragama ratnih zločina u Ukrajini.

Države su takođe obećale 20 miliona evra za pomoć Sudu, kao i kancelariji glavnog tužioca u Ukrajini i naporima Ujedinjenih nacija u podršci.

S obzirom da je sada otvoreno više od 20.000 istraga ratnih zločina i da različite zemlje vode timove, dokazi moraju biti verodostojni i organizovani, rekli su zvaničnici.

Ruske snage bombardovale su ukrajinske gradove do temelja i ostavljale tela na ulicama gradova i sela koje su okupirali. Ukrajina kaže da je poginulo na desetine hiljada civila dok Moskva negira odgovornost.

Američki izaslanik Uzra Zeja je na sastanku rekao da "ruske snage nastavljaju da čine zločine u Ukrajini strašnom jačinom" u trenutku dok se taj sastanak održava.

"Svakim danom raste broj počinjenih ratnih zločina, silovanja, mučenja, pogubljenja bez sudjenja, kidnapovanja, prisilnih deportacija, napada na škole, bolnice, igrališta, stambene zgrade, silose za žito, objekte za vodu i plin", izjavio je on.

Komesar za pravosuđe Evropske unije Didier Renders rekao je da su osumnjičeni za ratne zločine i genocid još na slobodi zbog sukoba koji datiraju decenijama unazad u mestima kao što su Ruanda, Darfur, Sirija, Kongo i Balkan.

Holandski ministar spoljnih poslova Vopke Hoekstra rekao je da je "nekažnjivost ogroman problem".

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Khan rekao je da postoje razlozi za nadu jer više od 40 država sada traži aktivnosti povodom Ukrajine putem suda.

Krivični sud je poslao najveći terenski tim u svojoj 20-godišnjoj istoriji da istražuje aktivnosti u Ukrajini.

Rusija je povukla svoju podršku Međunarodnom krivičnom sudu 2016. godine nakon što je sud označio rusko zauzimanje i aneksiju poluostrva Krim od Ukrajine 2014. godine oružanim sukobom.

Od invazije 24. februara, ukrajinske vlasti osudile su dvojicu ruskih vojnika za ratne zločine.

Šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak je predložio formiranje specijalne komisije čiji bi zadatak bio da pomogne da se utvrdi šta se događa sa oružjem koje Kijev prima kao pomoć iz inostranstva.

Jermakov predlog je rekacija na zabrinutost u inostranstvu da bi kriminalci mogli ukrasti neko oružje i prošvercovati ga iz Ukrajine, radi prodaje na crnom tržištu.

Od početka napada Rusije na Ukrajinu 24. februara Kijev je dobio iz inostranstva vrlo moderno oružje.

Londonski Fajnenšel tajms je, pozivajući se na zapadne zvaničnike, naveo da NATO i članice Evropske unije traže bolju kontrolu oružja upućenog u Ukrajinu.

Jermak je ocenio da bi parlament u Kijevu trebalo da razmotri ideju o stvaranju Privremene specijalne komisije, koja bi se bavila razmatranjem problema vezanih za kontrolu upotrebe oružja dobijenog od partnera, javlja Rojters.

Premijerka Litvanije Ingrida Šimonite izjavila je da Litvanija neće pokušavati da obori odluku Evropske komisije da se dozvoli tranzit neke robe pod sankcijama EU ka ruskoj enklavi Kalinjingradu.

EK je juče saopštila da Rusija može da nastavi sa transportom određene robe ka Kalinjingradu železnicom, ali ne i putevima, ukoliko ta roba nema vojnu upotrebu.

Litvanija je ranije ove godine zabranila prolaz vozovima sa robom iz Rusije koja je na meti sankcija EU, što je izazvalo oštru reakciju Moskve.

Šimonite je navela da je fokus EU sada na održavanju podrške Ukrajini u ratu i obezbeđivanje brzog sporazuma oko novih sankcija prema Moskvi.

"Ne bi bilo racionalno trošiti vreme i energiju na rasprave oko toga da li kilotona čelika može da železnicom pređe iz jednog dela Rusije ka Kalinjingradu. Bilo kakve dalje rasprave oko toga bile bi prava pobeda Kremlja", rekla je Šimonite.

Rusku enklavu Kalinjingrad okružuju Litvanija i Poljska. Vozovi do Kalinjingrada iz Rusije idu preko Belorusije i Litvanije.

Severna Koreja je priznala nezavisnost separatističkih ukrajinskih republika Luganjska i Donjecka, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da je to pozitivan korak.

"Taj korak naravno pozitivno ocenjujemo", rekao je Peskov, odgovarajući na novinarsko pitanje.

Dodao je da "nema signala" da će druge zemlje priznati "te dve republike, koje su pod kontrolom Moskve".

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je posle severnokorejske odluke o priznanju nezavisnosti Luganjska i Donjecka prekinulo diplomatske odnose sa Pjongjangom.

Najmanje 20 ljudi je ubijeno i oko 90 je ranjeno u ruskim napadima u centralnoj Ukrajini, saopštile su ukrajinske vlasti.

Na meti napada bila je Vinica, grad koji je do sada bio donekle pošteđen borbi.