SAD daje bezbednosne garancije Ukrajini, nema dogovora o teritorijalnim ustupcima

Izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa dali su bezbednosnu ponudu na razgovorima sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Berlinu, rekli su američki zvaničnici, ali su upozorili da takav dogovor neće zauvek ostati na stolu.

Razgovori u nemačkoj prestonici izazvali su izvestan optimizam kod evropskih lidera na putu ka okončanju najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Međutim, Moskva još nije pristala ni na jednu od promena o kojima se raspravljalo u Nemačkoj i nije pokazala spremnost da to učini.

„Pokušavamo to da postignemo“, rekao je Tramp govoreći u Beloj kući o sporazumu o okončanju rata.

„Vodili smo brojne razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i mislim da smo sada bliže nego ikada ranije i videćemo šta možemo da uradimo“, dodao je.

Evropski lideri oprezno su pozdravili promenu stava Trampove administracije u vezi sa bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

„Po prvi put od početka rata, mogućnost prekida vatre je zamisliva“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je bio domaćin sastanaka u Berlinu, u objavi na mreži Iks.

„Danas sam prvi put imao osećaj… da se svi ponašaju kao saveznici iz istog tabora“, rekao je poljski premijer Donald Tusk novinarima u avionu nakon što je napustio Berlin. „Prvi put sam iz usta američkih pregovarača čuo da će se Amerika angažovati oko bezbednosnih garancija za Ukrajinu na način koji Rusima ne bi ostavio sumnju da bi američki odgovor bio vojni ako Rusija ponovo napadne Ukrajinu.“

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je pitanje bezbednosnih garancija postalo „jasnije i verodostojnije“, što je nazvao važnim korakom ka održivom miru. „Međutim, mnoga teška pitanja ostaju, ne samo o teritorijama već i o tome da li Rusija uopšte želi mir“, rekao je Kristerson u izjavi nakon razgovora u Berlinu.

Teritorijalni ustupci

Zelenski je nakon razgovora rekao da će od SAD zatražiti sankcije protiv Rusije i više oružja za Ukrajinu, uključujući oružje dugog dometa, ako Moskva odbije predloge o kojima se raspravlja između Kijeva, Vašingtona i evropskih lidera.

„Mislim da će Amerika primeniti pritisak sankcijama i dati nam više oružja ako on (Putin) sve odbije“, rekao je Zelenski novinarima.

Kijev podržava ideju prekida vatre, naročito kada je reč o napadima na energetsku infrastrukturu tokom božićnog perioda, dodao je.

SAD vrše pritisak na Ukrajinu da pristane na povlačenje svojih snaga iz istočne oblasti Donjeck, rekao je zvaničnik upoznat s tim pitanjem, što bi bio ogroman ustupak koji bi mogao izazvati snažnu reakciju u Ukrajini.

Zelenski, koji je ranije pitanje teritorijalnih ustupaka nazvao „bolnim“, ponovio je nakon razgovora da Ukrajina neće priznati Donbas kao ruski ni de jure ni de facto, odnosno ni pravno ni u praksi.

Američki zvaničnici rekli su novinarima tokom konferencijskog poziva da je postignut dogovor o 90 odsto pitanja. Iako dugogodišnji teritorijalni sporovi ostaju, jedan od njih je rekao:

„Imamo više različitih rešenja za premošćavanje jaza koja im predlažemo.“

Ukrajina je ranije saopštila da neće ustupiti teritoriju Rusiji, koja je zauzela gotovo 20 odsto zemlje na istoku i jugu od početka potpune invazije u februaru 2022. godine.

Evropski izvor upoznat sa poslednjim razgovorima rekao je da Rusija nije odustala od svojih teritorijalnih zahteva. „Atmosfera je dobra, ali ciljevi su i dalje prilično udaljeni“, rekao je izvor.

Garancije u stilu NATO-a

Zelenski je u Berlinu razgovarao sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, kao i sa evropskim liderima.

Kijev je pod intenzivnim pritiskom Trampa da učini ustupke Rusiji.

Američki zvaničnik kasnije je rekao novinarima da bi, prema sporazumu o kojem se raspravlja u Berlinu, Ukrajina dobila bezbednosne garancije slične onima iz člana 5 NATO sporazuma, koji obavezuje savez da brani svaku članicu koja je napadnuta.

Zelenski je rekao da je dokument o bezbednosnim garancijama o kojem se raspravlja detaljan i da nije samo okvir, iako je dodao da ga je još potrebno doraditi.

Očekuje se da će se radne grupe sastati u SAD tokom predstojećeg vikenda, moguće u Majamiju, rekao je jedan od američkih zvaničnika. „Da li smo spremni da idemo u Rusiju ako bude potrebno? Apsolutno“, dodao je.

U zajedničkoj izjavi lidera nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, navodi se da postoji „snažno približavanje stavova“ sa SAD, kao i lista ciljeva na kojima obe strane treba da rade.

To uključuje obaveze podrške ukrajinskim oružanim snagama, mirovne snage pod vođstvom Evrope i garancije za upotrebu sile ako Ukrajina ponovo bude napadnuta, kao i podršku Ukrajini na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

UkRajina je u nedelju saopštila da je spremna da odustane od ambicije da se pridruži NATO-u u zamenu za zapadne bezbednosne garancije.

Za sada nije jasno u kojoj meri bi razgovori u Berlinu mogli da ubede Rusiju da pristane na prekid vatre. U Moskvi je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao novinarima da je ruski zahtev da se Ukrajina ne pridruži NATO-u ključno pitanje u razgovorima o mogućem mirovnom rešenju. Naveo je da Rusija očekuje ažurirane informacije od SAD nakon pregovora u Berlinu.