Ukrajinski analitičar: Za Kijev je Srbija komplikovana - ali, i dalje partner

On je na pitanje N1 da prokomentariše izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je kazao da iako nema konsenzusa za to da ne isključuje mogućnost da vojnici iz Evrope budu poslati u Ukrajinu, što su odmah isključili generalni sekretar NATO, Nemačka, Poljska i neke druge zemlje, poručio da se i on pita zašto je to rečeno, jer zvuči potpuno neverovatno.

"Ali, ovaj rat je mnoge stvari koje su se isprva činile nemogućim, omogućio. Ne mogu u potpunosti da isključim da će u nekom trenutku u budućnosti zaista biti razgovora o slanju, bilo NATO misije ili vojnika neke od država u Ukrajinu. No, trenutno nema šanse za to. Takođe, mislim da postoji nadmetanje za liderstvo u Evropi između Nemačke i Francuske. Nemački kancelar je nedavno rekao da je protiv toga da se rakete Taurus pošalju Ukrajini i verovatno je na talasu toga Makron rešio da on povuče potez i da preuzme inicijativu, u smislu da ojača Francusku poziciju. Ali svi shvataju da je ovo veoma malo verovatno i imamo mnogo hitnija pitanja na agendi, kao što je slanje oružja Ukrajini, koje je već problematično. Tako da mislim da je bolje da se na to koncentrišu", ocenio je Kapitonjenko.
Upitan da li se Zapad umorio od pomaganja Ukrajini, on kaže da to ne smisli, već je više Evropa u ćorsokaku i fali joj strategija.

"Obični Evropljani koji su daleko od rata, njihova pažnja može da se distancira od rata, u poređenju sa onim što je bilo pre par godina. No, političke elite to nemaju pravo da rade. One moraju da identifikuju i da se skoncentrišu na bezbednosne pretnje. A rusko-ukrajinski rat je i dalje veliki bezbednosni rizik. Dakle, nema šanse da se umore od Ukrajine ni na koji način. Dakle, osim zamora, postoji nedostatak strategije i mislim da Evropljani nisu očekivali da rat ode u ovom pravcu. Nisu bili spremni za još jedan dugačak dugoročni i veliki konvencionalni rat u srcu Evrope. Imaju oni različite političke interese i različite politčke uloge unutar svojih zemalja. Fali im jedinstvo i fali im vizija, i to je mislim pre situacija nego da su se zamorili od Ukrajine", smatra Kapitonjenko.

Dodaje da za Ukrajinu to znači "da se dugoročno suočavamo sa velikim poteškoćama u vojnom snabdevanju, u snabdevanju oružjem, finansijskoj pomoći".

"Znaci toga su bili jasni još prošle godine, ali verovatno ukrajinsko rukovodstvo nije obratilo dovoljno pažnje na tu vrstu signala. Sada u punoj meri osećamo da i u SAD i u Evropi postoje problemi. I što duže rat bude trajao, to treba očekivati više teškoća u stepenu pomoći koja dolazi sa Zapada. I to je problem, ocenjuje on.

A na to kako bi na Ukrajinu uticao izbor Donalda Trampa za novog američkog predsednika, Kapitonjenko kaže da bi to moglo da donese iznenađenja.

"Mnogi Ukrajinci pokušavaju da se pripeme za to od kada je prošle godine postalo jasno da Tramp ima velike šanse da pobedi Bajdena. Ali, nema jasnog odgovora kako se na to pripremiti. Mi već imamo iskustvo sa Donaldom Trampom kao predsednikom, i on je bio prvi američki predsednik koji je odlučio da snabde Ukrajinu oružjem. Odluka da se pošalju Džavelini bila je odluka Trampa, dok je pre toga Obama odbijao veoma dosledno vrlo dugo. Dakle, nema nekog tvrdog mišljenja u Ukrajini šta će uraditi Tramp, iako je njegova retorika vrlo preteća na neki način. Jer, njegovo insistiranje da će biti u stanju da za kratak rok završi rat se verovatno u Ukrajini shvata kao da će insistirati da se Ukrajina preda, jer nema drugog načina da se rat završi na brzinu", navodi Kapitonjenko.

Dodaje da je retorika tokom izbora jedna stvar, a šira američka strategija druga.

"Ukrajina nije izolovan problem, već deo velike strateške vizije SAD, koja će verovatno biti preformulisana na neki način, jer čini se da Tramp više naginje novom izolacionizmu, no postoji veliki deo američke reputacije i dugoročnih interesa koji su već dovedeni u pitanje. Mislim da će morati pažljivo da izvaga sve rizike i dobitke i da vidi kako će negativno uticati na bezbednosne obaveze i lobističku poziciju Amerike širom sveta, ako dođe do uskraćivanja pomoći Ukrajini i mogućeg poraza Ukrajine. Nadam se da će o tome dobro razmisliti", ukazuje Kapitonjenko.

A na to kako tumači izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da postoje zemlje koje koriste Ukrajinu kako bi izvršile pritisak na EU, on kaže da ne zna na koga je tačno mislio, ali da postoji veoma komplikovan odnos u Ukrajini prema, na primer, Mađarskoj.

"Stavovi mađarskog premijera se ovde često oštro kritikuju. Ali, to je bio sliučaj i pre rata, zapravo. Odnosi Mađarske i Ukrajine su bili prilično složeni. Kao i odnosi između Poljske i Ukrajine. Bili su veoma složeni pre rata, a onda je Poljska zauzela veoma aktvinu poziciju i odnosi su postali veoma prijateljski, oni su otvorili svoja srca i domove za veliki broj ukrajinskih izbeglica. I Poljska se u Ukrajini smatra velikim prijteljem. No, nedavni događaji sa blokiranjem granice i problemi u trgovini i ekonomskim odnosima rastu, i to se sada u Ukrajiani različito tumači. Mislim da moramo da budemo realistični. Ako smo ozbiljni u namerama da budemo članovi Evropske unije, onda moramo da zauzmemo pragmatičniji stav prema zemljama kao što su Poljska, Mađarska i bez obzira koliko teški bili problemi, moramo da tražimo kompromise", poručuje Kapitonjenko.

Upitan šta misli kakav je odnos Ukrajine prema Srbiji, koja ima vrstu posebnih osnosa sa Rusijom, navodi da to zavisi od toga kako Ukrajinci shvataju međunarodnu politiku.

"Rat čini da ljudi počinju svet da sagledavaju crno-belo i za njih su emoicije važne, i oni mogu da imaju negativan odnos prema svim zemljama koje ne podržavaju Ukrajinu dovoljno ili prema zemljama koje se na neki način percipiraju kao proruske. No, ljudi koji imaju pragmatičniji pristup i shvataju nijanse, razumeju da i ljudi i zemlje mogu da imaju različite interese koji se u nekoj sferi poklapaju i u sukobu su u drugoj sferi. I da postiji istorija i da nije sve jednostavno. Srbija je težak partner za Ukrajinu, ali je istovremeno važan i vredan partner. Mislim da je zadatak ukrajnske diplomatije da izgrade konstruktivne odnose čak i sa zemljama koje mogu da imaju različit stav prema Rusiji na vreme. Dakle, Srbija, komplikovana, ali i dalje partner", zaključio je Kapitonjenko.