Ukrajinski vojni analitičar: Na frontu pat pozicija, u toku je "rat razaranja"

N1: Gospodine Samuse, hvala Vam što govorite za N1, četiri i po godine od rata širokih razmera Rusije protiv Ukrajine. Kakva je Vaša procena stanja na frontu?

Mihailo Samus: Ako govorimo o istoriji ovog rata, početak računamo od od 2014. godine, kada je Rusija okupirala i anektirala Krim i započela rat u Donbasu. Dakle, sada imamo malo duže od četiri i po godine, ali velikog rata. Rekao bih da smo imali nekoliko faza u ovom ratu: Pokušaj blickriga, zatim katastrofalni scenario za Ruse u prvoj fazi nakon one ruske mobilizacije, potom različiti pokušaji kontraofanziva ukrajinske vojske, okupacija nekoliko regiona, uključujući Harkov i Herson. Rusi su zapravo krajem 2023. godine započeli ovu dugu, dugu ofanzivu koja i dalje traje. Čak i nju bismo mogli da podelimo na različite faze, ukrajinske kontraofanzive, razvoja tehnologije.

I rekao bih da sada imamo rat razaranja sa obe strane, jer na taktičkom i operativnom nivou na bojnom polju, zapravo imamo pat poziciju. Dakle, ako pogledate kretanje trupa, zapravo, to su samo veoma taktički pokreti na nekoliko kilometara ka zapadu, ka istoku.

Ali glavne stvari se zapravo ponekad ne dešavaju na bojnom polju.

Ovo je rat dve države, dve nacije. Kada ukrajinski dronovi napadaju objekte na ruskoj teritoriji svake noći i svakog dana, uništavajući vojne objekte ili kritičnu infrastrukturu, logističke centre.

Kada ruske snage napadaju i ukrajinsku teritoriju, pokušavajući da unište, opet, odbrambenu industriju, pokušavajući da obore moral, ubijajući ljude samom u Kijevu.

Sada izgleda kao da Rusi koriste priliku, jer izgleda da je pred nama dug period deficita antibalističkih ratketa, na primer za Patriot. Nažalost, jedine rakete u Evropi i zapravo NATO-u, koje bismo mogli da koristimo protiv balističkih raketa su samo PAK-3 rakete za Patriote. A zbog rata SAD i Irana, Sjedinjene Države imaju deficit tih raketa. Zato ne mogu da obezbede dovoljno raketa za Ukrajinu.

A aritmetika je veoma jednostavna. Rusija mesečno proizvodi otprilike 100, 120 balističkih i aero-balističkih raketa poput Iskandera ili Kinžala i drugih tipova raketa zajedno sa severnom korejom.

Rusija pokušava da iskoristi ovu priliku da izvrši što više napada, koncentrišući se na prestonicu. Dakle, to je paralela kada Ukrajinci i Rusi napadaju jedni druge, pokušavajući da nanesu štetu ekonomiji, oslabe moral, umanje vojne kapacitete. Ovo jeste rat veoma visokog intenziteta, ali je apsolutno drugačiji od onoga što smo imali pre godinu dana ili, na primer, pre dve godine.

N1: Rekli ste da nedostaju rakete za Patriot. To je takođe rekao i ukrajinski predsednik Zelenski. Objasnili ste zašto nedostaju antibalističke rakete. Dakle, svaki dobitak koji ukrajinska vojska ostvari udaranjem duboko u rusku teritoriju je u osnovi poništen, jer Ukrajina nije u mogućnosti da brani sopstvene gradove.

Samus: Da, problem je u tome, da, to je istina. To je nova ratna realnost. Ni Rusi ne mogu da zaštite svoju teritoriju. Ako pogledate, ruska protivvazdušna odbrana ne može da zaštiti nijedan objekat van Moskve. Uskoro će Ukrajina lansirati svoje sopstvene balističke rakete. Koliko znam, najmanje dve vrste balističkih raketa biće spremne za nekoliko nedelja ili meseci. Dakle, Moskva će biti pod napadom balistike, i videćemo koliko dobro ruska protivvazdušna odbrana drži situaciju. Druge teritorije su apsolutno otvorene, ne čak za rakete, već za ukrajinske dronove.

Kada govorimo o ukrajinskoj teritoriji, Rusi su pronašli instrumente od kojih se ne možemo zaštiti. I zapravo, nijedna zemlja u Evropi sada ne može biti zaštićena od balističkih raketa, jer nema Patriote. Nijedna zemlja nema dovoljnu antibalističku zaštitu.

I istovremeno, Ukrajina ima visokokvalitetni sistem zaštite od dronova. Ruse koji koriste hiljade i hiljade dronova protiv ukrajinskih gradova svakog meseca, ali 95 odsto tih dronova pogodi ukrajinska protivvazdušna odbrana, jer imamo sopstvene presretače. Ako Ukrajina proizvede svoje presretače balističkih raketa, siguran sam da ćemo imati uspeha čak i ovde, ali naš projekat će biti spreman tek sledeće godine.

Zove se Freja i mi zapravo predlažemo evropskim zemljama da je zajedno grade. Deset zemalja, uključujući Nemačku i druge zemlje, već učestvuje u ovom projektu stvaranja evropskih antibalističkih raketa, jer je Patriot američka antibalistička raketa.

U Evropi imamo samo neke sisteme francuske i italijanske industrije, ali to je samo jedan, dva, tri sistema, i oni su već u Ukrajini. Ponovo, nemamo odgovarajući broj u poređenju sa ruskom proizvodnjom balističkih raketa.

N1: Ima mnogo inicijativa, posebno u poslednjoj godini. Pojedine dolaze iz evropskih zemalja, dolaze iz same Ukrajine, da se stvaraju zajednička preduzeća za proizvodnju dronova ili za proizvodnju, recimo, dodatne opreme za dronove, u osnovi ugovori namenske. Da li imate predstavu koliko ih ima i da li je to upravo poenta, kao sa Frejom, izgradnja zajedničke odbrane?

Samus: Što se tiče dronova, uglavnom je 90-99 odsto proizvedeno u Ukrajini. Da Vas podsetim da je Ukrajina prošle godine proizvela 10 miliona dronova, ove godine će biti 20 miliona dronova, različitih tipova, ali 99 odsto je ukrajinska proizvodnja unutar zemlje.

Imali smo nekoliko projekata, ali nisam siguran da mogu reći da su veoma uspešni u masovnoj proizvodnji. Cela Evropa, mislim, proizvodi nekoliko hiljada dronova, a sama Ukrajina proizvodi milione njih, jer imamo potpunu robotizaciju vojske.

Imamo kopnene dronove, koji imaju značajno učešće u kopnenim operacijama. Imamo morske dronove, koji zapravo kontrolišu Crno more. Rusija je izgubila moć da koristi Crnomorsku flotu. Sada se ništa ne dešava u Crnom moru bez ukrajinskih dronova, vazdušnih dronova, morskih dronova, a takođe i kopnenih dronova.

Imamo mnogo operacija na bojnom polju. Dakle, nažalost, Evropa je veoma spora u donošenju odluka, veoma spora u praktičnim koracima. Dakle, moramo sve sami da izgradimo.

N1: Šta kažete na izmeštanje dela proizvodnje dronova u drugim zemljama? Dakle, da se ukrajinski dronovi proizvode u drugim zemljama, i da li postoji mogućnost da takva zemlja bude Srbija, ili je nerealno?

Samus: Mislim da nije realno zamisliti. Ukrajina sama proizvodi milione i milione dronova. Kada pokušavamo da proizvedemo nešto u Nemačkoj, to je veoma sporo, veoma je skupo. Ako bi Ukrajina mogla da ima dronove za 500 evra, mislim da bi u Nemačkoj to bilo minimum 5.000 evra.

Dakle, ako Nemačka finansira to za ukrajinske oružane snage, u redu, to je dobro. Ali kada ministar odbrane Ukrajine bira koji će dron kupiti za oružane snage kupiće za 500 dolara po dronu umesto 5.000.

Evropljani žele da dobiju tehnologije, žele nove inovacije ukrajinskih oružanih snaga. Ukrajinski dronovi menjaju se svake nedelje. akle, potrebno je da promenite komunikaciju, navigaciju, veštačku inteligenciju, jer je takvo elekronsko ratovanje.

I, naravno, Ukrajinci koriste ove dronove svaki dan, hiljade njih, imaju jedinstvenu bazu podataka za učenje veštačke inteligencije i pokušavaju da koriste nova rešenja svakog dana. Dakle, za Evropljane je to neka vrsta izvora inovacija. Ali u svakom slučaju, Evropa je i dalje veoma spora.

N1: I da li je ukrajinskoj vojsci još uvek potrebno konvencionalno oružje? Pitam ovo zato što na početku rata, sada znamo preko trećih strana, da je municija i oružje slato iz Srbije. Da li se ovo još uvek koristi ili više igra neku ulogu?

Samus: Znate, sada imamo apsolutno drugačije bojno polje u poređenju sa pre pet godina. Rekao bih da su na tom bojištu budućnosti samo ukrajinske i ruske oružane snage za sada spremne da se bore. Možda Kinezi, a možda i Severnokorejci, jer učestvuju u nekim operacijama.

Pokušavamo da naučimo Evropljane, Amerikance. Ali gledajući na Bundesver ili Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država, oni su i dalje veoma spori u razumevanju novog bojnog polja. Da opišem veoma jednostavno: sada imamo zonu pogibije između dve linije koja je duga 30-40 kilometara. Dakle, u toj zoni pogibije nemoguće je amisliti bilo kakvo oklopno vozilo, bilo koje ljudsko biće.

Rusi koriste male taktičke grupe da bi se infiltrirali u ukrajinsku odbranu. Zato je to tako sporo. To smrtonosni napadi, jer oko 90 odsto ruskih vojnika odmah gine u zoni pogibije. Oko 10 odsto pokušava da se infiltrira. I ponekad su uspešni. No, 100 odsto tenkova, oklopnih vozila, svega, artiljerije biva uništeno u toj zoni. Ako pogledate tih 30-40 kilometara, samo tu zonu, to znači da ne možete koristiti običnu tradicionalnu artiljeriju. Ono što sada radimo jeste artiljerija dugog dometa sa pametnim raketama ili eksplozivom i projektilima. Dakle, to znači da vam je potrebna veoma brza artiljerija saa dometom od barem 50 kilometara.

Sve se mnogo promenilo u odnosu na pre pet godina. Tradicionalno oružje, možda ponekad možete koristiti u nekim veoma, veoma ograničenim situacijama ali obično koristimo dronove.

Kao što sam rekao, dronovi sa mora i kopna, oni sada održavaju situaciju na bojnom polju.

N1: Na samom početku ste rekli da je na frontu zastoj i da je ovo sada rat uništenja. Da li to znači da je kraj blizu?

Samus: Zavisi od Putina. U Rusiji imaju ogromne ekonomske probleme. Što se tiče nafte, mislim da su cene porasle dva puta za par meseci jer je Ukrajina uništila oko 30 odsto naftne industrije u Rusiji. I nastavićemo, jer imamo dronove, a Rusija nema protivvazdušnu odbranu.

Dakle, nastavićemo da uništavamo ekonomiju. Nastavićemo da uništavamo Vajldberis i sve što bi moglo da održi rusku ekonomiju i podrži ruski rat. Ali problem je što je to autoritarni režim koji ljudi ne mogu da promene. Možda Rusi žele da zaustave rat jer je mnogo Rusa poginulo na bojnom polju. Svakog dana je otprilike 1.000, 1.200 ruskih vojnika ubijeno i ranjeno. NO oni nastavljaju da potpisuju ugovore da ratuju jer je to veliki novac. Dakle, visoke cene nafte daju Putinu nešto novca da nastavi rat. Ukrajina uništava ekonomiju, ali ta ekonomija utiče na Ruse, a ne na Putina.

N1: Ali i ukrajinska ekonomija je veoma, veoma, veoma pogođena ovim ratom.

Samus: Ali nas nije briga. Nije nas briga. Zašto? Zato što će nas inače ubiti. To je druga pozicija. Rusi bi mogli odmah da zaustave rat i ništa se ne bi promenilo u Rusiji. Neće se uništavati Vajldberis i naftna postrojenja i ubijati ljude.

Ako mi stanemo, ubiće nas. Dakle, ne možemo stati. I sećam se od prvog dana rata, mnogo ljudi u inostranstvu je govorilo: „Kako možete da se borite? Rusija je veća. Samo stanite i sve će biti u redu”. Ne, nećemo stati. Nećemo stati, nastavićemo. Čak će i naša ekonomija biti uništena, jer nemamo drugih opcija. Ako stanemo pre toga, Rusi će okupirati našu ekonomiju i ubiće nas. Dakle, nećemo dati ekonomiju Putinu. U svakom slučaju, bolje je da oni unište našu ekonomiju. Mi ćemo da uništimo njihovu. Ako to ne žele samo treba da zaustave rat. Veoma je jednostavno. To je sve.