Uprkos otporima republikanaca, o paketu pomoći saveznicima glasaće se u Predstavničkom domu SAD

Svet 16. apr 202419:53 5 komentara
REUTERS/Shannon Stapleton

Republikanski predsednik Predstavničkog doma Kongresa SAD Majk Džonson odupro se danas sve snažnijem pritisku dela svojih stranačkih kolega u vezi sa američkom pomoći Ukrajini, Izraelu i drugim saveznicima, i odupro se njihovom pozivu da ili podnese ostavku ili se suoči sa glasanjem o opozivu sa funkcije, te najavio da će izneti na dnevni red pomenuti predlog o dodeli pomoći."Neću da podnesem ostavku", rekao je on u Vašingtonu posle sastanka sa republikanskim poslanicima Predstavničkog doma.

Džonson je o sebi govorio kao o „predsedniku (Predstavničkog doma) iz ratnih vremena“ i ukazao je da će izneti na dnevni red predlog zakona o nacionalnoj bezbednosti, koji je prethodno usvojio američki Senat, i koji uključuje pomoć za inostrane saveznike SAD.

U toj situaciji, on će za izglasavanje paketa ali i za opstanak na funkciji morati da se oslanja na poslanike Demokratske partije, koji u Predstavničkom domu imaju tek nekoliko glasova manje od republikanaca.

„Mi ovde naprosto pokušavamo da radimo naš posao“, rekao je Džonson, a postupak za svoj opoziv nazvao je „apsurdnim… nekonstruktivnim“.

I kod Džonsona i kod republikanskih poslanika danas je došlo do definitivne promene tona – u odlučujućem momentu u kojem ugroženi šef Predstavničkog doma nastoji, protivno željama većine tamošnjih republikanaca, da iznese na glasanje odobravanje paketa pomoći.

Taj paket su u Senatu podržali i demokrate i republikanci, ali on je u Predstavničkom domu zaglavljen mesecima jer mu se protivi mala ali vrlo uticajna frakcija krajnje desnih republikanaca, koja je već oborila sa funkcije prethodnog prvog čoveka tog doma Kongresa, Kevina Makartija i izazvala višenedeljni haos.

Čini se da je Džonson „dobio krila“ posle prošlonedeljnog sastanka sa Donaldom Trampom, najuticajnijim čovekom stranke i njenim najverovatnijim kandidatom na predsedničkim izborima. On mu je u privatnom razgovoru ukazao podršku.

Sa druge strane, Džonsonov opoziv je pre nekoliko sedmica zatražila jedna od najvatrenijih saveznica Trampa, krajnje desničarska poslanica Merdžori Tajler-Grin.

Džonson je tokom vikenda razgovarao i sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i drugim liderima Kongresa o „zaglavljenom“ paketu američke pomoći savezncima.

Prvi čovek Predstavničkog doma planira da za svaki deo tog paketa sprovede odvojeno glasanje, i o tome je sa Bajdenom razgovarao juče.

Taj prostup je komplikovan, jer razbija senatski paket na odvojena glasanja, a potom ga opet spaja da bi ga Bajden svojim potpisom odobrio.

To takođe znači da će Džonson za svaki deo paketa morati da ima dvopartijsku podršku.

Republikanci traže da paket pomoći bude uvezan sa zaštitom južne američke granice, a neki poslanici se otvoreno protive slanju pomoći Ukrajini.

Na današnjem sastanku, Merdžori Tajler-Grin nije rekla da li će ili kada će „pogurati“ glasanje za skidanje Džonsona sa funkcije, a i nije naišla veliku podršku za to među kolegama – zbog haosa i podela koji su nastali nakon istorijskog opoziva Kevina Makartija, krajem prošle godine.

Jedan poslanik republikanaca zatražio je od Džonsona da podnese ostavku, na šta on nije odgovorio, ali je, prema rečima onih koji su prisustvovali sastanku, rekao da republikanci imaju „binarni“ izbor pred sobom.

Prema njegovim rečima, oni će ili dopustiti da se paket, izdeljen, usvoji prema njegovom planu, ili će biti suočeni sa specijalnim postupkom nametanja originalnog senatskog paketa koji će pokrenuti demokrate – čime će biti izostavljeni prioriteti republikanaca iz Predstavničkog doma.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare