Ruski Savet Federacije odobrio je slanje ruske vojske na Donbas, što je prethodno zatražio predsednik Rusije Vladimir Putin, dok je Duma ratifikovala je Dogovore o prijateljstvu sa DNR i LNR. Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i predsednik SAD Džozef Bajden složili su se da odluka Putina da prizna nezavisnost dva separatistička proruska regiona u Ukrajini "neće ostati bez odgovora". Ukrajinski predsednik poručio je da "Ukrajina želi mir, ali da je isto tako spremna na dugotrajnu borbu". Bajden je potpisao izvršnu uredbu kojom se zabranjuje ulaganje, trgovina i finansiranje koje bi obavljali građani SAD sa DNR i LNR. I EU odobrila je sankcije Rusiji, a iz Brisela poručuju da očekuju da im se i Srbija pridruži. Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo da su u granatiranju poginula dvojica ukrajinskih vojnika, a 12 ih je povređeno. Nemački kancelar kaže da projekat gasovoda Severni tok 2 ne može da bude sertifikovan posle poslednjih ruskih akcija.
23.32 – Blinken otkazao susret sa Lavrovom
Američki šef diplomatije Entoni Blinken objavio je da se neće sastati sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom kao što je bilo predviđeno, posle ruskog priznavanja dve separatističke oblasti na istoku Ukrajine.
„Sada kada vidimo da je invazija počela i da je Rusija jasno odbacila svaku diplomatiju nema nikakvog smisla da se sastanemo u ovoj fazi“, rekao je Blinken novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim šefom dilomatije Dimitrom Kulebom.
23.17 – Poziv rezervistima
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je da poziva neke rezerviste zbog porasta pretnje od ruske invazije, ali je rekao da nema potrebe za punom vojnom mobilizacijom.
U video obraćanju naciji Zelenski je rekao da se njegov ukaz odnosi samo na one raspoređene u takozvanim operativnim rezervama, koji se obično aktivira za vreme neprijateljstava i obuhvata „određen period vremena“, ne precizirajući šta to znači.
23.03 – Tramp: Putin u moje vreme ne bi uradio ovo što radi sada
Bivši američki predsednik Donald Tramp prekinuo je ćutanje o krizi u Ukrajini da bi osudio administraciju Džozefa Bajdena, tvrdeći kako u vreme njegove vlsti ne bi moglo da se dogodi da Moskva pošalje trupe preko svoje granice.
22.45 – OEBS o kršenju primirja
Specijalna monitoring misija (SMM) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) registrovala je danas u regionu Donjecka zabeležila 703 kršenja primirja, uključujući 332 eksplozije, dok je u regionu Luganska zabeleženo 1.224 kršenja primirja, uključujući 1.149 eksplozija.
22.39 – SAD veruju da će Srbija stati rame uz rame sa EU
„Sjedinjene Države veruju da će Srbija stajati rame uz rame sa Evropskom unijom u poštovanju međunarodnog prava da bi se štitili mir, prosperitet i stabilnost širom regiona“, saopštio je portpatol Stejt departmenta u odgovoru na upit Glas Amerike.
22.13 – Gosti N1 o Ukrajini: Postavljene crvene linije, šta je s međunarodnim pravom
Tema emisije N1 Direktno bila je ukrajinska kriza. Novinar i diplomata Dragan Bisenić kaže da bi najbolje bilo ako bi sve strane prihvatile diplomatski dijalog, dok asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić dodaje da tek treba videti kako će se ruska vojska ponašati na terenu.
21.02 – Bajden najavio nove sankcije
Američki predsednik Džo Bajden ocenio je da je rusko priznanje istočnih ukrajinskih pokrajina pod kontrolom separatista – Luganska i Donjecka – početak Putinove invazije na tu zemlju. Predsednik SAD najavio je i nove sankcije protiv Moskve.
20.50 – Rusija uspostavila diplomatske odnose sa Luganskom i Donjeckom
Moskva i sepratističke „republike“ Donjeck i Lugansk koje ne priznaje međunarodna zajednica, dogovorili su se o uspostavljanju diplomatskih odnosa, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov uputio je čestitke svojim „kolegama“ u dve separatističke oblasti, dodalo je ministarstvo.
„Ruska strana ima cilj da razvije sveobuhvatnu saradnju“ sa tim teritorijama da bi „ojačalo mir, regionalnu stabilnosti i bezbednost“, dodaje se u saopštenju.
20.15 – Rumunija spremna da primi ukrajinske izbeglice
Rumunija bi mogla da primi 500.000 izbeglica iz susedne Ukrajine ako kriza sa Rusijom bude pogoršana, izjavio je tamošnji ministar odbrane Vasile Danču.
19.55 – EU očekuje od Srbije da se uskladi sa odlukom o sankcijama
„Od zemalja u procesu pristupanja se očekuje da se usklade sa odlukama EU. Srbija je zemlja kandidat i zato se od nje očekuje da se uskladi sa odlukama EU u domenu spoljne i bezbednosne politike“, rekao je portparol Unije Peter Stano.
19.27 – Snage NATO u visokoj pripravnosti
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da Rusija preduzima „dalju invaziju“ Ukrajine i osudio odluku Moskve da prizna separatističke oblasti na jugoistoku te zemlje kao nezavisne.
19.21 – Iz regiona različite reakcije, Srbija i dalje uzdržana
Iz zemalja regiona različite reakcije. Dok iz Zagreba, Podgorice i od dvojica članova predsedništva BiH stižu osude ruskog priznanja Donjecka i Luganjska, predsednik Srbije poručuje – sarađujemo sa Rusijom i Kinom i nećemo da odustajemo od tradicionalnih prijateljstava.
19.16 – Priština: Ne može se povući paralela sa Kosovom
Na odluku Moskve da prizna samostalnost ukrajinskih oblasti Donjeck i Lugansk reagovali su i zvaničnici Kosova. Analitičari u Prištini ocenjuju da se ne može povući paralela sa Kosovom, ali da je nesporno da će trenutna situacija uticati na dijalog Prištine i Beograda.
19.13 – U Donjecku i Lugansku slavlje, ali i zabrinutost
Nakon što je Vladimir Putin priznao odmetnutne istočne ukrajinske pokrajine, Lugansk i Donjeck, jedni su slavili, drugi tražili put za evakuaciju. Mnogi etnički Rusi su zabrinuti.
18.55 – EU odobrila sankcije
Svih 27 članica Evropske unije saglasile su se o početnom setu sankcija protiv ruskih zvaničnika zbog njihovih akcija u Ukrajini, rekao je ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Iv Le Drijan, a prenosi agencija AP.
18.50 – Putin zatražio međunarodno priznanje Krima kao dela Rusije
Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je na međunarodno priznanje Krima kao dela Rusije, Ukrajinu da odustane od nastojanja da postane članica NATO-a i Zapad da prestane da isporučuje oružje toj državi.
18.39 – Rusija evakuiše diplomate
Rusija evakuiše sve diplomate iz ambasade i konzulata u Ukrajini, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
18.15 – Kad je budućnost neizvesna, poseže se za prošlošću
Izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o istoriji Ukrajine su namenjene pre svega za domaću javnost, da istakne patriotska osećanja, podeti na prošlost i pošalje poruku suprotnoj strani, za N1 kaže istoričar Aleksandar Životić.
18.03 – Bela kuća nazvala „invazijom“ raspoređivanje ruskih trupa u istočnoj Ukrajini
Bela kuća je počela da govori o raspoređivanju ruskih trupa u istočnoj Ukrajini kao o „invaziji“, nakon što je prvobitno oklevala da upotrebi taj izraz, jer je invazija crvena linija čiji bi prelazak doveo do američkog nametanja teških sankcija Moskvi.
17.15 – Rusija odobrila upotrebu vojske van granica zemlje
Ruski Savet Federacije odobrio je slanje ruske vojske na Donbas, što je prethodno zatražio predsednik Rusije Vladimir Putin. Isto je traženo pre aneksije Krima, 2014. godine.
16.56 – Putin zatražio odobrenje za upotrebu vojske van granica Rusije
Predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio je od Saveta Federacije da odobri upotrebu vojske van granica zemlje, kaze Valentina Matvojenko, predsedavajuća Saveta Federacije.
16.07 – SAD pozdravile odluku Nemačke o obustavljanju projekta Severni tok 2
Bela kuća pozdravila je odluku Nemačku o zaustavljanju projekta gaosovoda Severni tok 2.
„Predsednik (SAD) je jasno stavio do znanja da ćemo, ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, delovati sa Nemačkom kako bismo osigurali da Severni tok 2 ne bude pušten u rad. Tokom prethodne noći smo bili u bliskoj konsultaciji sa Nemačkom i pozdravljamo njenu odluku“, izjavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je njegova zemlja preduzela korake zaustavljanja projekta rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2. Američki predsednik Džozef Bajden je nedavno upozorio da će gasovod Severni tok 2 između Rusije i Nemačke, koji je završen ali nije pušten u rad, biti blokiran u slučaju ruskog napada na Ukrajinu.
15.54 – Vučić: Zbog ukrajinske krize i Srbija u problemu, poruka za ambasadora
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Monaku da je sa princom Albertom razgovarao o pozicijama Monaka i Srbije po pitanju krize u Ukrajini i ponovio da je politika Srbije vojna neutralnost i da je to trajno uverenje države i da se Srbija striktno drži međunarodnih pravnih normi.
„Naša politika nije neutralna, mi smo na evropskom putu, ali sarađujemo i sa Rusijom i Kinom i nećemo da odustajemo od tradicionalnih prijateljstava. Ne mislim da treba da budemo potrčko bilo kojoj od strana“, rekao je Vučić.
15.53 – Rusija „za sada“ nema nameru da rasporedi snage na istoku Ukrajine
Rusija „za sada“ nema nameru da raspoređuje snage na separatističkim teritorijama u istočnoj Ukrajini, ali će to učiniti u slučaju „pretnje“, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Andrej Rudenko.
„Vojna pomoć je predviđena sporazumom (sa separatistima), ali nećemo da spekulišemo. Za sada se ne spremamo da bilo koga rasporedimo bilo gde“, rekao Rudenko, prenele su ruske agencije.
14.50 – Lavrov: Zapad bi svakako uveo sankcije Rusiji
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da bi Zapad uveo sankcije Rusiji bez obzira na događaje i priznavanje dva ukrajinska regiona Donjeck i Luganjsk, javlja Rojters.
„Naše evropske, američke, britanske kolege neće stati i neće se smiriti dok ne iscrpe sve svoje mogućnosti za takozvano ’kažnjavanje Rusije‘. Već nam prete svim vrstama sankcija ili kako sada kažu, ‘majka svih sankcija’“, rekao je Lavrov.
„Pa, navikli smo. Znamo da će sankcije ionako biti uvedene, u svakom slučaju. Sa ili bez razloga,” zaključio je Lavrov
Kako prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE), istovremeno je Ministarstvo inostranih poslova Rusije pozvalo ostale zemlje da priznaju delove Luganjska i Donjecka koje kontrolišu proruski separatisti, nakon što je to u ponedeljak učinio ruski predsednik Vladimir Putin.
14.45 – Putin: Rusija poštuje integritet bivših sovjetskih republika, Ukrajina izuzetak
Predsednik Rusije Vladimir Putin danas je, pošto je u ponedeljak priznao nezavisnost separatističkih oblasti Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine, poručio bivšim sovjetskim republikama da Moskva poštuje njihov suverenitet.
Putin je naveo da je Ukrajina izuzetak, jer je Kijev pod stranom kontrolom, javlja Rojters.
14.33 – Britanija uvodi sankcije protiv pet ruskih banaka i tri biznismena bliska Putinu
Britanski premijer Boris Džonson objavio je u Donjem domu parlamenta da će njegova zemlja uvesti sankcije protiv pet ruskih banaka, tri veoma bogata pojedinca, čija će sva imovina u Britaniji biti zamrznuta, biće im zabranjeno putovanje u tu zemlju, kao i svim britanskim pojedincima i entitetima da posluju sa njima.
Kako prenosi BBC, sankcije su uvedene protiv banaka Rusija, IS banke, Generalne banke, Promsvjazbank i Crnomorske banke.
Takođe uvedene su bogatim pojedincima iz bliskog kruga ruskog predsednika Vladimira Putina – Genadiju Timčenku, Borisu i Igoru Rotenbergu.
13.54 – Austrijski novinar za N1 iz Marijupolja: Život pod tenzijama na istoku Ukrajine
Dopisnik austrijske ORF televizije iz Ukrajine Kristijan Veršic iz Marijupolja, grada na jugoistoku Ukrajine, kaže za N1 da je situacija u gradu mirna, mada su ljudi zabrinuti i protiv koraka ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna otcepljene Lugansku i Donjetsku oblast. Međutim, ne veruju da postoji mogućnost za veliki rat, kako kaže. Dodaje da u delovima Donjecka nema vode, jer su verovatno pogođene vodovodne cevi te je na raspolaganju 50 odsto vode od ukupnih resursa. U Lugansku je pogođena trafo stanica.
„Ljudi su uplašeni, ali sa druge strane, ljudi ovde žive osam godina sa ratom, i više od dve godine nemaju mogućnost da normalno komuniciraju, da normalno posećuju svoje rođake, jer su pobunjenici postavili kontrolne punktove“, priča Veršic u N1 Studio Live u direktnom uključenju iz Ukrajine.
Dodaje da su prodavnice dobro snabdevene, ispred njih, niti ispred bankomata nema redova, i život se odvija za sada normalno. Cena benzina je porasla, ali je on u separatističkim delovima subvencionsan, te je jeftiniji nego u ostatku Ukrajine.
13.38 – Sve zemlje regiona osim Srbije osudile priznavanje Donjecka i Luganska
Sve zemlje regiona osim Srbije osudile su odluku Rusije o priznavanju nezavisnosti sepratističkih ukrajinskih regiona Donjeck i Lugansk, dok u BiH nema jedinstvenog stava.
„Nasilne akcije pojedinih država koje svoje aspiracije za teritorijima drugih država žele ostvariti vojnom silom moraju naići na snažnu osudu i odgovor institucija UN i civilizovanog sveta. U tom smislu najoštrije osudjujem napad Rusije na teritoriju Ukrajine“, saopštio je predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić povodom odluke Rusije. Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović takođe je osudio odluku Rusije da prizna ukrajinske regije Donjeck i Lugansk, dok je srpski član Milorad Dodik naveo kako sa „zabrinutošću prati šta se dešava u Ukrajini“.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović osudio je „sve akte o priznanju oblasti Donjecka i Luganjska kao nezavisnih entiteta, kojima se krši međunarodno pravo i međunarodni poredak zasnovan na pravu“.
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore takođe je saopštilo da „odluka Rusije da prizna samoproglašene „Narodne republike“ Donjeck i Lugansk predstavlja kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, sporazuma iz Minska i medjunarodnog prava“.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski osudio je odluku Rusije da prizna regione Donjeck i Lugansk u Ukrajini kao „narodne republike“, ocenivši takav čin kao ;“direktan napad na teritorijalni suverenitet Ukrajine i kršenje dogovora iz Minska i odluka Saveta bezbednosti UN iz 2015. godine“.
„Zajedno sa NATO saveznicima pozivamo na rešavanje konflikta diplomatskim putem“, naveo je Kovačevski.
Slovenija je oštro osudila odluku ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna nezavisnost separatističkih ukrajinskih pokrajina. „Te neprijateljske mere predstavljaju očito kršenje medjunarodnog prava i obveza koji proističu iz dogovora iz Minska, te neće ostati bez posledica“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije ističući da Slovenija „nepokolebljivo podržava nezavisnost, suverenost i teritorijalnu celovitost Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica“ i ukrajinsko vođstvo „u svetlu agresije koju je u celosti i jednostrano podstakla Rusija“.
Hrvatska se sinoć pridružila osudama Moskve. „Osuđujemo rusko priznanje samoproglašenih regiona Donjecka i Luganska koje predstavlja kršenje međunarodnog prava i teritorijalne celovitosti Ukrajine. Zajedno s evropskim partnerima izražavamo solidarnost s ukrajinskim predsednikom Zelenskim i ukrajinskim narodom“, naveo je premijer Andrej Plenković na Tviteru.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć da se posle odluke Rusije da prizna ukrajinske oblasti Donjeck i Lugansk kao nezavisne, kompletna bezbednosna struktura sveta menja i da očekuje da će pritisci na Srbiju biti veći nego ikad i da njen položaj nije nimalo lak.
12.39 – Premijer Severne Makedonije osudio odluku Rusije
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski osudio je odluku Rusije da prizna regione Donjeck i Lugansk u Ukrajini kao „narodne republike“, saopštila je vlada u Skoplju.
„Osudjujem odluku Rusije da prizna Donjeck i Lugansk kao samoproglašene ‘narodne republike'“, napisao je Kovačevski na svom tviter nalogu, a prenela pres služba Vlade Severne Makedonije.
Takav čin Rusije je, prema njegovim rečima, „direktan napad na teritorijalni suverenitet Ukrajine i kršenje dogovora iz Minska i odluka Saveta bezbednosti UN iz 2015. godine“.
„Zajedno sa NATO saveznicima pozivamo na rešavanje konflikta diplomatskim putem“, naveo je Kovačevski.
12.30 – U EU razmatraju sankcije
Evropski dopisnik N1 Nikola Radišić kaže da su reakcije u EU na Putinovu odluku stigle odmah. Najpre su se oglasili čelnici EU Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel. Oni su, poput brojnih lidera, poručili da je Rusija prekršila međunarodno pravo i spor iz Minska, kao i teritorijalni integritet Ukrajine.
Zbog toga su najavljeni hitni sastanci evropskih institucija posvećenih ukrajinskoj krizi.
Na pitanje da li Evropa očekuje ozbiljnije oružane sukobe, dopisnik N1 kaže da su „sve karte na stolu“.
Odgovor Zapada neće biti vojni, jer NATO okleva da se ukljuci u sukob, mada je pojačao prisustvo u regionu. Očekuje se da u svakom trenutku budu spremni za eventualnu reakciju, ali niko ne očekuje vojne akcije, kaže Radišić.
Tokom popodneva znaće se kako će izgledati sankcije koje je EU najavila nakon odluke Putina da prizna nezavisnost dva separatistička proruska regiona u Ukrajini.
12.23 – Komšić: Suverenitet članica UN se mora poštovati
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da se teritorijalni integritet i suverenitet država članica UN mora poštovati.
Reagujući na odluku Rusije da prizna nezavisnost Donjecka i Luganska na istoku Ukrajine, Komšić je istakao da su teritorijalni integritet i suverenitet država članica UN zagarantovani međunarodnim pravom.
„Nasilne akcije pojedinih država, koje svoje aspiracije za teritorijima drugih država žele ostvariti vojnom silom, moraju naići na snažnu osudu i odgovor institucija UN i civilizovanog sveta. U tom smislu najoštrije osuđujem napad Rusije na teritoriju Ukrajine“, naglasio je on.
Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović takođe je osudio odluku Rusije da prizna ukrajinske regije Donjeck i Lugansk.
12.21 – Šolc: Severni tok 2 ne može da bude nastavljen
Nemački kancelar Olaf Šolc kazao je da projekat gasovoda Severni tok 2 ne može da bude sertifikovan posle poslednjih ruskih akcija.
Gasovod između Rusije i Nemačke završen je prošlog septembra, ali još nije pušten u rad.
12.18 – Rusija poziva ostale zemlje da priznaju nezavisnost Donjecka i Luganska
Rusko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ostale države da slede primer Rusije i priznaju nezavisnost otcepljenih republika na istoku Ukrajine.
„Priznavanje narodnih republika Donjeck i Lugansk je neophodna i jedina moguća odluka u sadašnjim uslovima“, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.
12.01 – Ukrajina razmatra prekid diplomatskih odnosa sa Rusijom
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kazao je da razmatra zahtev svog ministra spoljnih poslova da ta zemlja prekine diplomatske odnose sa Rusijom.
11.29 – Ratifikovan sporazum sa DNR i LNR u Donjem domu parlamenta Ruske Federacije
Ruska Duma ratifikovala je Dogovore o prijateljstvu sa Donjeckom narodnom republikom (DNR) i Luganskom narodnom republikom (LNR) u okviru granica koje su na terenu, javila je agencija Interfaks.
S druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da Rusija priznaje DNR i LNR u granicama „u kojima su proglašavale svoju nezavisnost“.
10.54 – Zabrinutost Dodika zbog stanja u Ukrajini
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je danas za Srnu da sa zabrinutošću prati šta se dešava u oblastima na istoku Ukrajine,ali se nada smanjenju tenzija i povratku dijalogu.
Nedvosmisleno svedočimo novim geopolitičkim realnostima koje raslojavaju, ne samo političku i bezbednonosnu strukturu, već neminovno donose zaoštravanje i dodatne pritiske u bilateralnim i multilateralnim odnosima, ukazao je Dodik.
On se nada smanjenju tenzija, odgovornom odnosu velikih sila prema krizi u odnosima Rusije i Ukrajine, ali i krizi u BiH.
10.46 – Skok cene nafte zbog ukrajinsko-ruske krize
Cene nafte su skočile na svetskom tržištu zbog bojazni da bi ukrajinsko-ruska kriza mogla da omete lanac snabdevanja širom sveta.
Cena sirove nafte tipa „brent“ dostigla je sedmogodišnji maksimum od skoro 98 dolara, pošto je Rusija priznala otcepljenje pobunjeničke regione Donjeck i Lugans na istoku Ukrajine.
Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte, posle Saudijske Arabije. Ona je, takođe, najveći svetski proizvođač prirodnog gasa.
Sankcije koje bi primorale Rusiju da isporučuje manje sirove nafte ili prirodnog gasa imale bi „važne posledice po svetsku ekonomiju“, upozorila je Sju Trin iz investicionog fonda Manulife Investment Management.
10.26 – Janša osudio rusko priznavanje, traži od EU da Ukrajini ponudi perspektivu punopravnog članstva
Slovenački premijer Janez Janša osudio je odluku Rusije da prizna samoproglašene republike u Donjecku i Lugansku i pozvao Evropsku uniju (EU) da ponudi Ukrajini perspektivu punopravnog članstva.
On je ukazao da je „rusko priznanje Donjecka i Luganska očigledno kršenje međunarodnog prava i dogovora iz Budimpešte i Minska“.
The 🇷🇺 recognition of the two separatist territories in 🇺🇦 is a blatant violation of international law, the #Budapest and #Minsk agreements. 🇸🇮 condemns this illegal move. #EU has to offer 🇺🇦 a full membership perspective. @ZelenskyyUa @Denys_Shmyhal #StayWithUkraine
— Janez Janša (@JJansaSDS) February 21, 2022
Slovenija osuđuje taj nezakonit čin. Evropska unija mora Ukrajini ponuditi perspektivu punopravnog članstva, napisao je Janša na Tviteru.
10.20 – Počela sednica ruske Dume o ratifikaciji Ukaza o priznavanju
U Moskvi je počela sednica ruske Dume na kojoj se raspravlja o ratifikaciji Ukaza o priznavanju Luganska i Donjecka.
10.14 – I vlada i opozicija u Češkoj osudile rusko priznavanje Donjecka i Luganska
Češka vlada i opozicija, izuzev najmanje opozicione stranke radikalnih nacionalista, oštro su osudile odluku Vladimira Putina da prizna dve separatističke oblasti u Ukrajini, uz podsećanje da Česi i Slovaci, posle sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968, vrlo dobro znaju kako zaista izgleda ruska „bratska pomoć“.
„Češka stoji uz slobodnu i nezavisnu Ukrajinu. Iz svoje istorije dobro pamtimo da slični koraci upereni protiv suverenih susednih država nikada ne vode miru“, poručio je noćas na Tviteru češki premijer Petr Fijala. Jutros je punu podršku osudi Rusije i stavu češkog premijer izrazio i bivši premijer, lider najjače opozicione stranke ANO Andrej Babiš.
Česká republika stojí za svobodnou a nezávislou Ukrajinou.
— Petr Fiala (@P_Fiala) February 21, 2022
Z vlastní historie si dobře pamatujeme, že podobné kroky namířené proti suverénním sousedním státům k míru nikdy nevedou.
„Poslednji koraci Rusije predstavljaju jasno kršenje međunarodnog prava. Mi, Češka, doživljavamo taj korak posebno osetljivo s obzirom na istoriju kroz koju smo prošli. Danas nije vreme da smanjujemo novac armiji“, prenela je u parlamentu stav najjače opozicione stranke predsednica poslaničkog kluba ANO Alena Šilerova.
10.08 – Fon der Lajen i Stoltenberg: Priznavanje Donjecka i Luganska kršenje međunarodnog prava
Priznavanje dve separatističke teritorije u Ukrajini je očito kršenje međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta Ukrajine i sporazuma iz Minska, rekla je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg takođe je osudio odluku Rusije i upozorio da ona dodatno „potkopava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, nagriza napore za rešavanje sukoba i krši sporazume iz Minska“.
9.50 – Đukanović i Plenković osudili akte Rusije
Crna Gora osuđuje akte o priznanju Donjecka i Luganjska kao nezavisnih entiteta, kojima se krše međunarodno pravo i međunarodni poredak zasnovan na pravu, poručio je na Tviteru predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
On je istakao da Crna Gora ponavlja svoju nedvosmislenu podršku nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, u okviru njenih međunarodno priznatih granica.
„Osuđujemo rusko priznanje samoproglašenih regija Donjecka i Luganska, koje predstavlja kršenje međunarodnog prava i teritorijalne celovitosti Ukrajine“, napisao je na Tviteru predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković.
Zajedno sa evropskim partnerima, izražavamo solidarnost sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim i ukrajinskim narodom, objavio je Plenković.
9.44 Borel: EU danas o sankcijama prema Rusiji
Evropska unija (EU) će danas odlučivati o prvim sankcijama prema Rusiji posle ruskog priznavanja nezavisnost separatističkih regiona na istoku Ukrajine, izjavio je šef diplomatije EU Žozep Borel. On je u Parizu, na otvaranju foruma EU za saradnju u Indo-Pacifiku, rekao da je sazvao hitan sastanak Saveta EU.
Sastanak će se održati u Parizu, na marginama foruma o Indo-Pacifiku, rekao je Borel. „Savet će danas posle podne odlučivati o sankcijama koje ćemo preduzeti (…) moramo delovati jako brzo, znači danas posle podne, ovde u Parizu“, rekao je on.
Borel je izrazio uverenje da će sankcije biti usvojene jednoglasno.
9.32 – Parlamenti DNR i LNR ratifikovali dogovor
Parlamenti Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike ratifikovali su dogovor o prijateljstvu sa Rusijom. Proces ratifikacije je u toku u Moskvi.
9.24 – Većina članica Saveta bezbednosti UN osudilo potez Rusije
Ujedinjene nacije i većina članica Saveta bezbednosti UN osudile su rano jutros rusko priznavanje otcepljenih teritorija u istočnoj Ukrajini i naređenje predsednika Rusije Vladimira Putina o raspoređivanju vojske u tim oblastima, dok Moskva tvrdi da je „otvorena za diplomatiju“.
„Međunarodno priznate granice Ukrajine ostaće nepromenjene bez obzira na izjave i postupke Rusije“, rekao je ukrajinski ambasador pri UN Sergej Kislica na sastanku Saveta bezbednosti UN, sazvanom po hitnom postupku.
Ukrajina traži od Rusije „da poništi svoju odluku o priznavanju“ ukrajinskih secesionističkih teritorija, „da se vrati za pregovarački sto“ i da povuče svoje „okupacione trupe“, dodao je Kislica.
Kako navodi Frans pres, na kraju „napetog“ sastanka Saveta bezbednosti UN od skoro dva sata, ukrajinski diplomata je ocenio da su „UN bolesne, pogođene virusom koji širi Kremlj“.
Na početku sastanka, ambasadorka SAD pri UN Linda Tomas-Grinfild je ocenila da je Putinova nazivanje ruske vojske mirovnim snagama „nonsens“, navodeći da je namera da se na taj način opravda mogući ulazak Rusije na separatističke teritorije istočne Ukrajine.
Podsekretarka generalnog sekretara UN za politička pitanja Rozmari Dikarlo izrazila je duboko žaljenje zbog odluka i postupaka Rusije.
„Sledećih nekoliko sati i dana biće kritični. Rizik od velikog sukoba je realan i mora se izbeći po svaku cenu“, rekla je ona.
Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija rekao je da Rusija ostaje otvorena za diplomatiju, ali da „neće dozvoliti krvoproliće u Donbasu“.
Postupke Rusije su osudili i predsavnici Francuske, Norveške, Irske, Indije, Kenije, Albanije.
Kina nije eksplicitno osudila Rusiju.
„Sve zemlje treba da rešavaju međunarodne sporove mirnim putem u skladu sa ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija“, rekao kineski ambasador Džang Džun, pozivajući sve strane na uzdržanost.
09.16 – Ambasador Ukrajine: Ruska agresija na delu
„Ako ne radite ništa, oni će ići dalje i dalje. U ruskom jeziku postoji poslovica: ‘Kada stavite prst u usta medvedu, on će ujesti celu ruku’. Dakle, samo jak otpor može da zaustavi Putina“, izjavio je za N1 odlazeći ukrajinski ambasador u Srbiji Oleksandr Aleksandrovič povodom trenutne krize. Govoreći o Srbiji i njenom odnosu prema trenutnoj krizi, on je rekao da očekuje da Srbija osudi jučerašnju odluku Putina i Ruske federacije.
Slaže se sa ocenom predsednika Ukrajine Zelenskog da se radi o „ruskoj agresiji“, kao i da ne postoji ono što se u međunarodnoj zajednici naziva „ukrajinska kriza“ i „građanski rat“.
09.14 – Poginula dva ukrajinska vojnika
Dvojica ukrajinskih vojnika su poginula, a još 12 je povređeno u granatiranu tokom noći, navodi se u izveštaju koji je jutros objavilo Ministarstvo odbrane Ukrajine.
U izveštaju se navodi da je Ukrajina u protekla 24 sata zabeležila 84 prekršaja snaga koje podržava Rusija.
Kako se ukazuje, u 64 slučaja je korišćeno oružje zabranjeno sporazumima iz Minska.
09.03 – Zapadni mediji o Putinovom potezu
Priznanjem nezavisnosti separatističkih regiona na istoku Ukrajine i slanjem trupa ruski predsednik Vladimir Putin je u aktu prekrajanja granica omeo izglede za diplomatsko rešenje ukrajinske krize, ugrozio bezbednosnu arhitekturu u Evropi i položio osnove za pokretanje rata, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.
08.45 – LNR se zahvaljuje Putinu
Predsednik luganske oblasti Leonid Pasečnik zahvalio je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu na „priznanju republika Donbasa“.
Kako javlja Sputnjik, on je izrazio uverenje da će „Luganska narodna republika i Rusija zajedno „moći da ožive i uvećaju nekadašnju slavu regiona, da stanovnicima pruže stabilnost i veru u budućnost“.
„Naše nade i snovi su postali stvarnost: Luganska narodna republika je priznata od najmoćnije i najveće države – Ruske Federacije“, naglasio je Pasenčik.
08.43 – Zaharova: Rusija spremna za pregovore sa Blinkenom
Rusija je saopštila da je „spremna“ za pregovore sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom koji bi u četvrtak u Ženevi trebalo da se sastane sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim.
„Čak i u najtežim vremenima… mi kažemo: spremni smo za pregovore i zbog toga je naš stav ostao isti“, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova dan pošto je Moskva priznala proruske ukrajinske separatističke regione.
Ona je dodala da se Rusija uvek zalaže za diplomatsko rešavanje krize.
08.30 – Kina zabrinuta
Kina je zabrinuta zbog „pogoršavanja“ stanja u Ukrajini, rekao je ministar spoljnih poslova Vang Ji, ponovivši svoj poziv svim stranama da pokažu suzdržanost i razreše razlike kroz dijalog.
Treba poštivati legitimne bezbednosne zahteve svake zemlje, rekao je Vang američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u telefonskom razgovoru, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.
Kina će ostati u kontaktu sa svim stranama, rekao je Vang.
08.20 – Britanski ministar: Ruska invazija na Ukrajinu počela
Ruska invazija na Ukrajinu je već počela, tako da će Britanija uvesti sankcije Rusiji, rekao je britanski ministar zdravlja Sadžid Džavid posle sednice komiteta za hitne situacije Kobra.
„Možete da zaključite da je invazija na Ukrajinu počela“, rekao je Džavid za Sky News, prenosi BBC.
08.05 – Ruski ambasador pri UN: Moskva je za diplomatiju, ali će sprečiti krvoproliće u Donbasu
Rusija ne zatvara vrata „diplomatiji“ u rešavanju krize u Ukrajini ali će sprečiti „krvoproliće“ u separatističkim teritorijama na istoku zemlje čiju je nezavisnost priznala, izjavio je noćas ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija.
„Ostajemo otvoreni za diplomatiju, za diplomatsko rešenje. Međutim, ne nameravamo da dozvolimo krvoproliće u Donbasu“, rekao je ruski diplomata na hitnom sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ukrajinski ambasador pri UN Sergij Kislica uverio je, međutim, Savet bezbednosti da će „međunarodno priznate granice njegove zemlje ostati nepromenjene“, bez obzira na izjave i postupke Rusije.
Ukrajina traži od Rusije „da poništi svoju odluku“ o priznavanju teritorija i da se vrati za pregovarački sto, rekao je ambasador Ukrajine pri UN.
Kislica je rekao i da Kijev traži „trenutno povlačenje ruskih trupa“.
07.30 – Bajden potpisao uredbu
Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je izvršnu uredbu kojom se zabranjuje ulaganje, trgovina i finansiranje koje bi obavljali građani SAD sa samoproglašenom Donjeckom narodnom republikom (DNR) i Luganskom narodnom republikom (LNR).
„Potpisao sam izvršnu naredbu da uskratim Rusiji šansu da profitira od svojih kršenja međunarodnog prava. Nastavljamo da se blisko konsultujemo sa saveznicima i partnerima, uključujući Ukrajinu, o sledećim koracima“, objavio je Bajden na Tviteru.
I have signed an Executive Order to deny Russia the chance to profit from its blatant violations of international law. We are continuing to closely consult with Allies and partners, including Ukraine, on next steps. pic.twitter.com/ZS81ivAPgs
— President Biden (@POTUS) February 22, 2022
07.08 – Zelenski: Ukrajina želi mir, ali je spremna i na dugotrajnu borbu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju za uništavanje mirovnih napora i u obraćanju naciji u utorak u ranim jutarnjim satima isključio bilo kakve teritorijalne koncesije toj zemlji.
Ukrajina želi da razreši krizu uz pomoć diplomatije, ali je isto tako spremna na dugotrajnu borbu, rekao je Zelenski.
00.55 – SAD: Sastanak Bajdena i Putina malo verovatan
U nedelju je portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla da je Bajden „u principu“ pristao na sastanak sa Putinom pošto se u četvrtak sastanu američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i ako Rusija ne izvrši invaziju na Ukrajinu.
„Naš snažan osećaj, na osnovu svega što vidimo na terenu u oblastima oko Ukrajine na severu, na istoku, na jugu, jeste da Rusija nastavlja da se priprema za vojnu akciju koja bi mogla da se dogodi u narednim satima ili danima“, rekao je taj zvaničnik novinarima, dodajući da administracija „sigurno ne može da se posveti sastanku za koji je preduslov da Rusija neće preduzme vojnu akciju, ali sve ukazuje da ona to hoće“.
00.50 – SAD „procenjuje“ vojne poteze Rusije
Sjedinjene Američke Države će „proceniti“ sledeće vojne poteze Rusije pre no što usvoje bilo kakve nove mere odmazde protiv Moskve.
To je noćas rekao jedan visoki zvaničnik Bele kuće pošto je Moskva priznala ukrajinske separatističke teritorije kao nezavisne države.
Vašington će nastavljati svoje diplomatske napore „sve dok ruski tenkovi ne krenu“, rekao je visoki zvaničnik novinarima, odbivši da eksplicitno kaže koji bi se vojni pokreti mogli okvalifikovati kao invazija.
00.45 – Zapad sprema odgovor
Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i predsednik SAD Džozef Bajden složili su se da odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna nezavisnost dva separatistička proruska regiona u Ukrajini „neće ostati bez odgovora“, rekao je noćas Šolcov portparol.
Povezane vesti
On je saopštenju naveo da je Šolc razgovarao s Bajdenom i Makronom u ponedeljak uveče o „pogoršanju situacije“ pošto je ruski predsednik zvanično priznao dve takozvane Narodne Republike – Donjeck i Lugansk kao nezavisne države.
„Sva trojica su se složila da je jednostrani potez Rusije jasno kršenje Minskog sporazuma. Nemačka, Francuska i SAD oštro su osudile odluku ruskog predsednika. Ovaj potez neće ostati bez odgovora“, rekao je portparol, preneo je Si-En-En.
Šolc, Bajden i Makron izrazili su solidarnost sa Ukrajinom i pohvalili njen dosadašnji oprezan odgovor, na čelu s predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Oni su „podržali teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine“ i istakli da će „uložiti sve napore za sprečavanja dalje eskalacije“, zaključio je portparol.
00.40 – Gutereš: Kršenje suvereniteta Ukrajine
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je u noćašnjem saopštenju da odluku Rusije da prizna nezavisnost ukrajinskih separatističkih teritorija smatra „kršenjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine“ koje je „nespojivo s principima Povelje Ujedinjenih nacija“.
„Ujedinjene nacije, u skladu s rezolucijama Generalne skupštine, nastavljaju da u potpunosti podržavaju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica“, pručio je Gutereš.
Generalna skupština UN trebalo bi da u sredu održi godišnji sastanak o „privremenoj okupaciji“ Ukrajine od ruske aneksije Krima 2014. godine.
U izjavi generalni sekretar UN „poziva sve zainteresovane aktere da usredsrede svoje napore na prekid neprijateljstava smesta“ i „zaštitu civila i civilne infrastrukture“, stavljajući diplomatiju kao prioritet za rešavanje krize.
Po diplomatama, u toku su dogovori da se što pre sazove hitan sastanak Saveta bezbednosti UN o priznanju nezavisnosti o kojem je odlučila Rusija. Igro slučaja, taj sastanak bi bio pod predsedavanjem Rusije pošto je ovog meseca ona na mestu rotirajuće predsednice Saveta bezbednosti.
00.20 – Velika Britanija uvodi sankcije Rusiji
Velika Britanija će danas objaviti nove sankcije protiv Rusije, najavila je noćas britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras, pošto je predsednik Rusije Vladimir Putin priznao dva proruska separatistička regiona u Ukrajini kao nezavisne države.
„Sutra ćemo objaviti nove sankcije Rusiji kao odgovor na njeno kršenje međunarodnog prava i napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“, objavila je Tras na Tviteru.
Bela kuća je saopštila da američki predsednik Džofez Bajden planira da izda naredbu kojom će ;zabraniti bilo koje nove američke investicije, razmenu ili finansiranje u Donjecku i Lugansku, proruskim oblastima na istoku Ukrajine.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare