Iz Sumija evakuisano 5.000 ljudi, SAD zabranile uvoz ruske nafte

Svet 08. mar 202207:44 > 09. mar 2022 00:46 77 komentara
Irpin - evakuacija
Jedrzej Nowicki/Agencja Wyborcza.pl via REUTERS

Trinaesti dan ruske invazije na Ukrajinu. Posle poziva UN Ukrajini i Rusiji da omoguće civilima bezbednu evakuaciju humanitarnim koridorima, Rusija uspostavila lokalni prekid vatre u više ukrajinskih gradova kako bi dozvolila evakuaciju civila. Humanitarni koridori otvoreni su iz gradova Černjihov, Sumi, Harkov, Marijupolj i prestonice Kijeva, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane. Zamenica premijera Ukrajine izjavila je da je iz Sumija evakuisano 5.000 ljudi, od kojih 1.700 stranih studenata. BBC javlja da su ranije danas ruske snage otvorile vatru duž koridora koji vodi iz Marijupolja prema Zaporožju. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je da NATO ima "odgovornost da osigura da se konflikt ne proširi izvan Ukrajine". Američki predsednik Džozef Bajden objavio da su SAD u potpunosti zabranile uvoz ruske nafte, gasa i uglja. Rusija zapretila da će obustaviti dotok gasa Evropi, ako Zapad nastavi da joj uvodi sankcije i zabrani uvoz ruske nafte. EU odlučila da za dve trećine smanji uvoz ruskog gasa ove godine, a da do 2030. u potpunosti eliminiše potrebe za ruskim energentima.

Šef regionalne uprave u regionu Sumija Dmitro Živicki, kazao je da će evakuaciona ruta iz grada biti zatvorena oko 19.30 po lokalnom vremenu. Grad Sumi bio je prethodnih dana na meti teških napada i skoro odsečen od ostatka zemlje. I UN izašle sa podacima o broju civilnih žrtava. Od početka sukoba 24. februara, kako navode, 406 osoba je poginulo, a 801 je ranjena. Ukrajinska strana tvrdi da je među žrtvama 38 dece.

Trinaestog dana ruske invazije na Ukrajinu, privremena obustava vatre traje od 9 ujutru do 9 uveče. Ali se na nekim ratištima ponovo nije poštovala.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane optužilo je Ruse da ne poštuju odluku o humanitarnom koridoru u Marijupolju. Broj izbeglica iz Ukrajine premašio je dva miliona, objavile su UN.

Pogledajte prilog N1:

Pratite dešavanja u Ukrajini na našoj stranici RAT U UKRAJINI. Sve o jučerašnjim dešavanjima pročitajte OVDE.

I danas o invaziji na Ukrajinu iz minuta u minut…

…………..

23:59 –  Još nekoliko luksuznih brendova obustavlja poslovanje u Rusiji

Proizvođači automobila Ferari i Lamborgini saopštili su da neće proizvoditi vozila za rusko tržište do daljeg.

U saopštenju, Ferari je naveo da planira da donira milion evra (832.000 funti) za pomoć građanima Ukrajine. Lamborgini je naveo da se „nada brzom okončanju neprijateljstava i povratku diplomatiji“. Ta kompanija planira da uputi donaciju Visokom komesaru Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Najveći švajcarski brend satova, Roleks, takođe je saopštio da zaustavlja izvoz u Rusiju.

I oni su među mnogim vrhunskim brendovima – uključujući Šanel, Luj Viton i Guči – koji se poslednjih dana povlači iz te zemlje.

23:25  – Vicepremijerka: Iz Sumija evakuisano 5.000 ljudi

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk rekla je da je 5.000 ljudi, uključujući 1.700 stranih studenata, evakuisano iz Sumija.

Ona je ponovila da Ukrajina neće prihvatiti ponudu Moskve da uspostavi bezbedne koridore za civile ka Rusiji, rekavši da će pristati samo na bezbedne izlaze koji vode ka zapadu.

Vereščuk je rekla da evakuacija iz južne luke Marijupolj nije uspela danas, jer su ruske trupe pucale na ukrajinski konvoj koji je prevozio humanitarnu pomoć za Mariupolj i koji je u povratku trebalo da preveze civile.

Rekla je da je grad u „katastrofalnoj situaciji“, bez vode, struje i komunikacija, dodajući da je jedno dete u Marijupolju umrlo zbog dehidracije.

Ruska vojska je negirala da je pucala na konvoj i optužila Ukrajinu da blokira evakuaciju.

23:10 – Berlin: Zabrana uvoza ruske nafte izazvala bi haos u Nemačkoj

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok opravdala je odluku Berlina da ne zabrani uvoz ruske nafte kao znak odmazde za invaziju na Ukrajinu, rekavši da bi to izazvalo haos u Nemačkoj što bi za Kremlj bilo više pobeda nego poraz.

22:54 – Mari donira zaradu za decu Ukrajine

Nekadašnji najbolji teniser sveta Endi Mari odlučio je da svu zaradu od turnira do kraja 2022. godine pokloni deci ugroženoj zbog rata u Ukrajini.

22:41 – Rusi na antiratnom skupu u Ljubljani: Ovaj rat nije naš

Stotine ljudi učestvovalo je na antiratnom skupu u Ljubljani koji su organizovali Rusi koji žive u Sloveniji, rekavši da se protive napadu na Ukrajinu i da se osećaju obaveznim da pomognu ukrajinskom narodu.

Jedan od organizatora mitinga Pavel Fedorovski, koji već sedam godina živi u Sloveniji, rekao je da želi da skrene pažnju na „sramotu“ koja se dešava u Ukrajini i da kaže da ovaj rat nije njihov, prenela je Hina.

22.35 – Koka-Kola suspenduje poslovanje u Rusiji

Kompanija Koka-kola je objavila da je odlučila da suspenduje svoje poslovanje u Rusiji.

U saopštenju kompanije se ističe da su njihova srca uz ljude koji preživljavaju tragične događaje u Ukrajini.

22.35 – IAEA izgubila kontakt sa sistemima za kontrolu u Černobilju

Sistemi koji prate nuklearni materijal u skladištima radioaktivnog otpada u nuklearnoj elektrani u Černobilju, koju su prošli mesec zauzele ruske snage, prestali su da šalju podatke Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), objavila je u utorak ta UN-ova agencija.

22.20 – Žene demonstrirale za svoja prava s pogledima uprtim u Ukrajinu

Desetine hiljada žena demonstrirale su danas širom sveta za odbranu svojih prava, u vreme kada su sve oči uprte na nepregledne povorke žena i dece koje beže od rata u Ukrajini.

U železničkoj stanici u Pšemislu u Poljskoj, nekoliko kilometara od ukrajinske granice gde hiljade ukrajinskih izbeglica prelaze svaki dan, jedan franjevački sveštenik danas je delio crvene i žute lale ženama koje stižu.

Prema podacima UN danas je broj ukrajinskih izbeglica prešao dva miliona. U Ukrajini gde se vode neprekidne borbe od početka ruskog napada 24. februara vojnici su takođe davali lale ženama blizu nekih kontrolnih punktova u Kijevu, preneo je novinar Frans presa.

U Madridu, gde je Međunarodni dan žena svake godine obeležen velikim demonstracijama, više hiljada ljudi prošetalo je mašući plakatama na kojima se pozivalo na jednakost ali takodje i „Stop Putinu“ i „Ne ratu“.

REUTERS/Susana Vera

Demonstrantkinje, među kojima su neke nosile lila ogrtače super heroja, došle su do gradske kuće u Madridu, koja je osvetljena ljubičastom bojom.

„Ništa ne plaši muškarca više od žene bez straha“, uzvikivale su.

U Rimu su povodom Međunarodnog dana žena demonstranti marširali iza transparenta na kome je pisalo „Rat ratu“, takođe u osvrtu na rusku invaziju Ukrajine.

U Parizu demonstracije su okupile više hiljada osoba, 35.000 prema organizatorima, oko plakata na kojima je, između ostalog, pisalo „Ni žene ni zemlja nisu teritorije za osvajanje“.

Pre razlaza aktivistkinje u Parizu su preko mikrofona pročitale pismo upućeno Ruskinjama i pozvale ih da zauzmu stav protiv rata. Sukob u Ukrajini donosi „nasilje mecima ali takođe seksualno nasilje“, rekle su one.

U Istanbulu više stotina ljudi okupilo se za noćni feministički marš. Tokom marša izbili su okršaji sa policijom koja je upotrebila suzavac da rastera demonstrante.

U Pakistanu nekoliko hiljada žena okupilo se u velikim gradovima kao što su Islamabad, Karači ili Lahor, kulturni centar zemlje, gde su vlasti uzalud pokušavale da otkažu skup.

U takvim društvima koja su konzervativna i patrijarhalna marševi za 8. mart su loše prihvaćeni od prvog takvog skupa 2018. godine. Tokom skupa 2020. islamisti su gadjali kamenjem demonstrantkinje u Islamabadu kada su neke od njih bile povredjene a druge primorane da se sklone.

Ova godina je posebno važna da se bude prisutan jer je nedavno bilo više slučajeva gde su oni koji su počinili nasilje nad ženama prošli bez posledica, rekla je u Lahoru 23-ogodišnja studentkinja Sairah Kan.

U susednom Avganistanu 8. mart je obeležen u velikoj diskreciji, pošto feminističke aktivistkinje žive u strahu da ih ne uhapsi talibanski režim koji je od povratka na vlast 15. avgusta prošle godine poništio 20 godina slobode koje su žene stekle.

22.20 – Prvi civili bezbedno evakuisani humanitarnim koridorom u Ukrajini

Prvi civili bezbedno su evakuisani humanitarnim konvojima iz mesta Sumi na severu Ukrajine u centar zemlje, objavio je pomoćnik šefa predsedničke administracije.

„Prvi konvoj od 22 autobusa već je stigao u Poltavu“, rekao je Kiril Timošenko preko Telegrama.

On je naveo da je druga kolona od 39 autobusa sa civilima na putu.

Putevi za evakuaciju civila uspostavljeni su jutros, posle nekoliko propalih pokušaja, posebno iz mesta Sumi, odakle su otišla dva konvoja tokom dana.

Evakuacije su takodje nastavljene u regionu Kijeva.

U drugim gradovima kao što je Buča na severu i Marijupolj na jugu civili su i dalje blokirani.

21:51  – Ruska vojska objavila je da će sutra ujutro uvesti novo primirje

Kako su naveli, primirje će biti uspostavljeno za evakuaciju civila iz Ukrajine, posle uspostavljanja humanitarnih koridora. Čeka se potvrda ukrajinske strane.

„Rusija objavljuje režim prekida vatre od 9. marta u 10h, po moskovskom vremenu (8h po srednjoevropskom), i spremna je da uspostavi humanitarne koridore, objavilo je odelenje zaduženo za ta pitanja u ruskoj vladi, prenosi agencija TASS.

21.50 – Pribićević: Ovakvu krizu Evropa još nije videla

Diplomata i bivši ambasador Srbije u Berlinu i Londonu Ognjen Pribićević istakao je u emisiji „Da razumemo“ povodom ruske invazije u Ukrajini da su ključni ciljevi Srbije u ovom trenutku u međunarodnim odnosima još uvek ulazak u Evropsku uniju kao i očuvanje teritorijalnog integriteta naše zemlje.

On je ocenio da se politička kriza u Evropi neće brzo okončati.

Ovo što se dešava u Ukrajini, to će ostati posledice. Ne pet godina, ostaće posledice 20, 30 ili 40 godina. Ovo se nije desilo od Drugog svetskog rata. Evropa ovaj stepen razaranja nije videla. To će ostaviti enorman uticaj na svest ljudi širom Evrope“, istakao je Pribićević.

21.45 – Prva dama: Rat u Ukrajini nije rat „negde tamo“

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska objavila je otvoreno pismo na svojoj Fejsbuk stranici u kojoj se osvrće na ono što se dogodilo Ukrajini u protekle dve nedelje od ruske invazije.

„Uprkos uveravanjima propagandnih medija koje podržava Kremlj, a koji ovo nazivaju ’specijalnom operacijom‘ — to je, u stvari, masovno ubistvo ukrajinskih civila“, rekla je Zelenska.

21.12 – RT se žalila Generalnom sudu zbog zabrane emitovanja u EU

Ruska televizija RT uputila je žalbu Generalnom sudu, koji je deo Suda pravde Evropske unije, povodom zabrane emitovanja progama u Evropskoj uniji.

„Televizija RT je uložila žalbu povodom odluke Evropskog saveta od 1. marta da joj uvede restriktivne mere zbog akcija koje Rusija preduzima na destabilzaciji situacije u Ukrajini“, saopštio je Generalni sud na svom Tviter nalogu, prenosi Politiko.

Prošle srede Evropska unija je zabranila emitovanje programa televiziji RT i agenciji Sputnjik i one više nisu dostpune ni na onlajn platformama, uključujući Fejsbuk, Jutjub, TikTok i Tviter.

Direktorka RT Francuska Ksenija Fedorova kritikovala je tu odluku, rekavši da se radi o cenzuri.

21.06 – Poljska spremna da rasporedi svoje MiG-29 u bazu Ramštajn

Poljska je saopštila da je spremna da rasporedi „odmah i bez nadoknade“ sve svoje avione MiG-29 u vazduhoplovnu bazu Ramštajn u Nemačkoj i pruži ih „na raspolaganje“ američkoj vladi.

Zauzvrat, Poljska je tražila od SAD da joj obezbede „korišćene letelice sa odgovarajućim operativnim kapacitetima“, dodajući da je „spremna da odmah utvrdi uslove za kupovinu tih aviona“.

JOEL SAGET / AFP

Poljska vlada takođe traži od drugih saveznika u NATO koji su vlasnici aviona MIG-29 – da deluju na isti način.

SAD su tokom vikenda potvrdile da rade na dogovoru sa Poljskom o snabdevanju Ukrajine avionima.

Pričalo se da to uključuje da Poljska preda svoje postojeće MIG-29 u zamenu da joj SAD obezbede druge borbene avione kao zamenu.

20.58 –  Zelenski zahvalio Bajdenu na zabrani uvoza ruskih energenata

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je svom američkom kolegi Džozefu Bajdenu zato što je uveo zabranu uvoza u SAD ruskih energenata.

„Zahvalan SAD i ličnom vođstvu Džozefa Bajdena u zadavanju udarca u srce Putinove ratne mašine i zabrani njegovog gasa, nafte i uglja na američkom tržištu“, napisao je Zelenski u tvitu.

20.54 – Direktor CIA: U Rusiji zbog protesta protiv rata uhapšeno oko 13-14.000 ljudi

Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Bil Berns kazao je pred Obaveštajnim komitet Predstavničkog doma SAD da je „nešto oko 13 ili 14 hiljada“ ruskih građana uhapšeno na protestima zbog ruske invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara.

20.29 – BBC nastavlja izveštavanje na engleskom iz Rusije

BBC je objavio da od danas nastavlja rad svog servisa na engleskom jeziku iz Rusije, pošto ga je prekinuo kada je usvojen zakon koji predviđa teške zatvorske kazne u slučaju širenja „lažnih informacija o vojsci“.

„Posle zrelog razmišljanja odlučili smo da nastavimo izveštavanje na engleskom iz Rusije večeras (utorak, 8. mart) pošto je privremeno bilo suspendovano krajem prošle nedelje“, javila ta radio-televizija u saopštenju.

BBC je naveo da će izveštavati o tom važnom delu priče nezavisno i nepristrasno, pridržavajući se strogih uredničkih standarda, dodajući da bezbednost osoblja u Rusiji ostaje prioritet broj jedan.

Brojni drugi zapadni mediji su takođe suspendovali svoje operacije u Rusiji. Danas je Njujork tajms javio da povlači svoje osoblje iz Rusije.

20.21 – Ukrajina traži dobrovoljce i u Severnoj Makedoniji

Ambasada Ukrajine u Severnoj Makedoniji objavila je na svom tviter nalogu poziv za Međunarodnu legiju.

„Za registraciju u Međunarodnu legiju i sve druge detalje kontaktirajte ambasadu Ukrajine u vašoj zemlji“, piše u Tviter poruci ukrajinske ambasade u Skoplju, objavljenoj sinoć uz kontakt telefon i mejlove.

Taj „tvit“ ambasade Ukrajine preneli su pojedini makedonski mediji ističući da je, prema zakonima Severne Makedonije, organizovanje, regrutovanje i pozivanje u stranu vojsku krivično delo, kao i učestvanje makedonskih državljana u stranim vojnim i paravojnim formacijama.

20.20 – Zabraniti da Rusija i Belorusija budu domaćini sportskih događaja

Trideset sedam država, uključujući i SAD, navele su u zajedničkom saopštenju da Rusiji i Belorusiji „ne treba da bude dozvoljeno da budu domaćini, da se nadmeću ili da budu nagrađeni na bilo kojim međunarodnim sportskim događajima“, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

„Ruski nepravedni i neisprovocirani rat protiv Ukrajine, koji je omogućila beloruska vlada, odvratno je i flagrantno kršenje mešunarodnih obaveza. Poštovanje ljudskih prava i miroljubivi odnosi između nacija čine osnovu međunarodnog sporta“, navodi se u zajedničkom saopštenju, koje su dogovorili ministri sporta ili njihovi zamenici, prenosi CNN.

U saopštenju se dodaje da „sportistima u pojedinačnim sportovima koje su izabrali Rusija i Belorusija, upravama i timovima koji predstavljaju rusku ili belorusku državu treba zabraniti učešće na takmičenjima u drugim zemljama, uključujući i one koji predstavljaju uključujući one koji predstavljaju tela, gradove ili brendove koji efektivno predstavljaju Rusiju ili Belorusiju, kao što su npr. veliki fudbalski klubovi“, i „gde god je to moguće, trebalo bi preduzeti odgovarajuće mere da se ograniči sponzorstvo i druga finansijska podrška od strane entiteta koji su povezani sa ruskom ili beloruskom državom“.

Nacije su pozvale sve međunarodne sportske federacije da učine isto.

Saopštenje je takođe ohrabrilo sportske organizacije da „ne sankcionišu sportiste, trenere ili funkcionere koji odluče da jednostrano raskinu ugovore sa ruskim, beloruskim ili ukrajinskim klubovima, kao i da ne gone ili sankcionišu sportske organizatore koji odluče da zabrane sportiste ili timove izabrane od strane Rusije ili Belorusije“.

20.05 – Mladić iz Ukrajine: Ruska invazija će potrajati, uporni su jedni i drugi

Mladić iz Ukrajine, koga je početak rata zatekao na putu prema rodbini u Srbiji, za N1 kaže da se boji da će ruska invazija na njegovu zemlju potrajati jer su izuzetno uporni – i jedni, i drugi. Ovde je već 11 dana, a porodica mu je raseljena u tri zemlje. Kaže, svakodnevno se mole da Lavov, odakle dolazi, ne doživi sudbinu sličnih gradova, i nerado govori o strahotama kojima su izloženi ljudi u Ukrajini.

Pogledajte prilog:

20.01 – SAD ne mogu da potvrde da je Vitalij Gerasimov poginuo

SAD ne mogu da potvrde ukrajinske tvrdnje da je ubijen ruskih general-major Vitalij Gerasimov, rekao je jedan viši zvaničnik američke odbrane.

Taj neimenovani zvaničnik je takođe naveo da SAD nemaju saznanja o porodičnoj vezi između Vitalija Gerasimova i Valerija Gerasimova, koji je šef Generalštaba Oružanih snaga Rusije, prenosi CNN.

19.44 – Borel odao počast „hrabrim ženama Ukrajine“

Visoki predstavnik EU Žozep Borel odao je, povodom Međunarodnog dana žena, posebnu počast „hrabrim ženama“ Ukrajine koje su pod agresijom ruskog predsednika Vladimira Putina.

19.37 – Solidarnost sa Ukrajinom: Novi dresovi za litvansku ekipu

Košarkaši litvanskog Žalgirisa u petak 11. marta igraju meč Evrolige protiv Barselone na domaćem terenu, a rukovodstvo tima iz Kaunasa odlučilo je da će igrači nastupiti u plavo-žutim dresovima kako bi iskazali solidarnost sa Ukrajinom, koja je trenutno u ratu sa Rusijom.

19.19 – Mekdonalds privremeno zatvara 850 restorana u Rusiji

Mekdonalds privremeno zatvara 850 svojih restorana u Rusiji, saopštila je ta kompanija, prenosi ruska agencija TASS.

REUTERS/Maxim Zmeyev/File Photo

19.10 – Sky news u okolini Kijeva: Naselje pretvoreno u gomilu šuta, stradala deca

Ukrajinski rat postaje iz dana u dan sve krvaviji i sve više nepredvidiv. Rusija je objavila da su od jutros u 7 sati otvoreni koridori za evakuaciju civila, ali britanska obaveštajna služba tvrdi da su se građani na izlazima iz Kijeva opet našli pod ruskom vatrom.

Dopisnica engeleskog Sky news-a Aleks Kroford izveštava iz jednog sela, na 20-ak kilometara od Kijeva.

19.03 – Zelenski: Za nas je pitanje „biti ili ne biti“, borićemo se do kraja

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se putem videa donjem domu britanskog parlamenta, rekavši da Ukrajina „neće odustati“ od odbrane protiv Rusije.

Tanjug / (Jessica Taylor/UK Parliament via AP

„Obraćam vam se kao građanin, kao predsednik takođe velike zemlje sa snom i velikim trudom. Za nas je sada pitanje ‘biti ili ne biti’ – to je Šekspirovsko pitanje. Mogu vam dati konačan odgovor. Definitivno je da – biti. Nećemo odustati i nećemo izgubiti. Borićemo se do kraja na moru, u vazduhu. Nastavićemo da se borimo za našu zemlju, kolika god da je cena“, istakao je Zelenski, prenosi CNN.

18.39 – Pelosi: Predstavnički dom će danas glasati o zakonu o zabrani uvoza ruskih energenata

Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi objavila je u pismu da će taj dom Kongresa SAD danas glasati o zakonu kojim se zabranjuje uvoz ruskih energenata.

Prema Pelosi, zakon sadrži „tri glavne mere koje će dodatno izolovati Rusiju u odnosu na globalnu ekonomiju i slabiti je iz dana u dan“.

Kako je navela, zakon će zabraniti uvoz ruske nafte i energenata u SAD, biće preduzeti koraci za preispitivanje ruskog pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji i biće ispitano na koji način Rusija može dodatno da se potisne iz globalne ekonomije, a biće ojačan i akt o ljudskim pravima na osnovu čega će SAD moći da uvedu dodatne sankcije Moskvi.

18.26 – Regionalni zvaničnik: Evakuaciona ruta iz Sumija se zatvara oko 19.30 

Šef regionalne uprave u regionu Sumija Dmitro Živicki, kazao je da će evakuaciona ruta iz grada biti zatvorena oko 19.30 po lokalnom vremenu.

Grad Sumi bio je prethodnih dana na meti teških napada i skoro odsečen od ostatka zemlje. U sinoćnjem bombardovanju poginula je 21 osoba, prema izveštajima, prenosi CNN.

„U ovom času, građani se evakuišu svojim vozilima. Organizovana kolona krenula je u pravcu grada Romnija. Tamo su privatni automobili. Sa njima je automobil Crvenog krsta. Konačno vreme napuštanja Sumija je 19.30. Posle 19.30 punkt se zatvara i biće nemoguće napustiti Sumi. Dogovoren je režim prekida vatre do 21.00“, napisao je Živicki na Telegramu.

18.20 – Obaveštajci SAD: U Ukrajini poginulo između 2.000 i 4.000 vojnika

Američka obaveštajna zajednica procenjuje da je između 2.000 i 4.000 ruskih vojnika poginulo u Ukrajini, od početka invazije Moskve na tu zemlju 24. februara, kazao je šef Odbrambene obaveštajne agencije SAD Skot Berijer.

On je Obaveštajnom komitetu Predstavničkog doma SAD rekao da obaveštajna zajednica SAD ima „nisko poverenje“ u svoje procene o broju poginulih ruskih vojnika u Ukrajini, ali da je taj opseg između 2.000 i 4.000.

Berijer je dodao da se ova procena bazira i na obaveštajnim izvorima, kao i na podacima iz otvorenog izvora, prenosi CNN.

17.45 – Obaveštajne službe SAD: Rusija ne želi direktan konflikt sa SAD

Američka obaveštajna služba procenjuje da Rusija „ne želi direktan konflikt sa američkim snagama“, prema godišnjoj proceni pretnji koja je završena krajem januara a koju je danas objavila Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe.

17.36 – SAD potpuno zabranila uvoz ruske nafte, gasa i uglja

Predsednik SAD Džozef Bajden potvrdio je potpunu zabranu uvoza ruske nafte, gasa i uglja u SAD.

Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik

Bajden je kazao da taj korak znači da će „američki narod naneti još jedan moćan udarac“ vlasti ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Nećemo biti deo finansiranja Putinovog rata“, istakao je Bajden, prenosi BBC.

17.04 – I Britanija će zabraniti uvoz ruske nafte

Očekuje se da i Britanija danas zabrani uvoz ruske nafte.

Vlada bi trebalo da to objavi do kraja dana, navodi BBC.

Britanska zabrana biće u fazama u narednih nekoliko meseci i neće se odnositi na ruski gas, prema pisanju Politika i Blumberga.

16.57 – EU odlučila da za dve trećine smanji uvoz ruskog gasa ove godine

EU je obelodanila planove da eliminiše zavisnost od ruskih energenata. Unija planira da ove godine smanji uvoz ruskog gasa za dve trećine, kao i da u potpunosti eliminiše potrebe za ruskim gasom i naftom do 2030. godine.

EU je saopštila da zavisnost od ruskog gasa planira da eliminiše „diverzifikujući snabdevanje gasom uvozom od neruskih snabdevača, i proizvodnjom i uvozom veće količine biometana i obnovljivog vodonika, kao i bržim smanjenjem upotrebe fosilnih goriva, jačajući energetsku efikasnost, povećavajući obnovljive izvore energije i elektrifikaciju i rešavanje uskih grla u infrastrukturi, prenosi CNN.

16.23 – Ukrajinski zvaničnik: Humanitarna situacija u oblastima oko Kijeva veoma teška

Šef vojne uprave kijevskog regiona Oleksij Kuleba rekao je da je humanitarna situacija u oblastima oko glavnog ukrajinskog grada i dalje teška.

„Glavno pitanje danas ostaje humanitarna pomoć. Buča, Irpinj, Gostomel, Makariv, Borodjanka, Vorzel – stanovnici ovih gradova su primorani već danima da ostanu u skloništima zbog bombi, bez vode i hrane. Okupatori ne omogućuju humanitarne koridore, ne daju garancije“, kazao je on.

Pet okruga se nalaze severno i zapadno od Kijeva.

„Ruski okupatori nastavljaju da granatiraju naseljene oblasti. Stalno stiže sve više vojnih vozila“, rekao je Kuleba u video izjavi na Jutjubu.

Dodao je da čine sve da zaustave humanitarnu katastrofu u regionu Kijeva.

16.02 – Otvorena ruta za evakuaciju iz Sumija

Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da su do sada 723 osobe evakuisane iz severoistočnog ukrajinskog grada Sumija. Kako je prenela ruska novinska agencija RIA Novosti, među njima su i Indijci, Kinezi, Jordanci i Tunišani. Prvi konvoj koji je krenuo iz Sumija stigao je u centralni grad Poltavu bez incidenata, naveli su ukrajinski zvaničnici.

Ukraine/Handout via REUTERS

Drugi konvoj je ubrzo po kretanju zaustavljen, zbog pucnjave kada su prelazili ukrajinski kontrolni punkt, navodi BBC.

U tom momentu su se pojavila ruska vojna vozila i otvorena je sporadična vatra, ali ne u pravcu autobusa, kazao je šef uprave Sumija Dmitro Živitskij. Kolona ruskih oklopnih vozila brzo je napustila tu oblast, dodao je.

Nema podataka da li je neko povređen.

U samom Sumiju, gradu od 260.000 stanovnika, 40 kilometara od ruske granice, ljudi pokušavaju da se domognu tačke odakle kreće evakuacija – koji se nalaze na obodu grada.

15.47 – Borel: I ruski državni mediji integralni deo ruske agresije na Ukrajinu

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel ocenio je opravdanom odluku Evropske unije da zabrani rad ruskih državnih medija, navodeći da su oni integralni deo ruske agresije na Ukrajinu i nastojanja da se Unija razjedini i potkopa evropska demokratija.

Ruski državni mediji i sistem oko njih su „integralni deo agresije“ na Ukrajinu, rekao je Borel tokom rasprave u u Evropskom parlamentu o spoljnom uplitanju u demokratske procese unutar EU.

On je u obraćanju evroparlamentarcima odbacio kritike da su zabrana rada televiziji RT i agenciji Sputnjik kršenje prava, javila je iz Strazbura agencija Hina.

On je u raspravi o izveštaju Posebnog odbora parlamenta za spolno uplitanje ukazao da se u tom dokumentu upozorava da je prostor Zapadnog Balkana posebno na meti manipulacija iz Rusije, ali i Kine.

15.29 – Zvaničnik SAD: Rusija pokušava da regrutuje plaćenike iz Sirije za rat u Ukrajini

Rusija pokušava da regrutuje plaćenike iz Sirije da se bore u Ukrajini, kazao je jedan viši američki bezbednosni zvaničnik.

U ponedeljak je Volstrit džournal citirao američke zvaničnike koji su rekli da je ruska vojska prethodnih dana angažovala borce iz Sirije, nadajući se da će im njihovo iskustvo u gradskim borbama pomoći da osvoje Kijev.

Russian Defence Ministry/Handout via REUTERS

Sirijska medijska mreža Deir Ezzor 24 objavila je prošlog meseca da je Rusija ponudila Sirijscima u oblastima pod kontrolom vlade plate između 200 i 300 dolara da „idu u Ukrajinu i rade kao čuvari“ na šest meseci.

Viši zvaničnik američkog ministarstva odbrane kazao je da nisu bili u mogućnosti da procene tačan broj Sirijaca koji su već angažovani ili da li je ispunjena kvota.

15.11 – Kako bi Evropa preživela obustavu isporuke gasa iz Rusije

Rusija je zapretila da će zatvoriti svoj glavni gasovod do Nemačke.

Evropa se oslanja na Rusiju za oko 40 odsto svojih potreba gasa. Šta bi se, međutim, desilo ukoliko bi ostala bez te količine?

BBC prenosi mišljenje stručnjaka za industriju Toma Marsek-Mansera koji navodi da bi trenutna posledica bila „izuzetan skok cena“.

Međutim, on tvrdi da Rusija ne bi mogla da isporučuje taj isti gas na drugo tržište, kao što je Kina, s obzirom na prirodu gasovodnog sistema – tako da bi to „takođe bilo na štetu njenih sopstvenih prihoda“.

„Pravi problem je… da su opcije za dodatni gas u Evropi zaista veoma male“, smatra Marsek-Manser.

On je kazao za BBC da izvoznici gasa, kao što su Alžir ili Norveške, u punom kapacitetu, tako da bi bilo potrebno da globalne ekonomije, „kao što su Kina, Japan i Koreja“ pristanu da uzimaju manje tečnog gasa, kako bi dale dodatne zalihe Evropi, „a čak ni tada to ne bi rešilo problem u potpunosti“.

14.55 – Bajden očekuje da danas bude zabranjen uvoz ruskih energenata u SAD

Američki predsednik Džozef Bajden očekuje da danas bude zabranjen uvoz u SAD ruske nafte, gasa i uglja, prema tri izvora bliska ovoj temi, prenosi CNN.

SAD će preduzeti ovaj korak unilateralno, bez evropskih saveznika, zbog neslaganja među evropskim zemljama o tome da li treba zabraniti ruske energente. Zemlje EU su mnogo više zavisne od ruskih energenata od SAD.

Američki zvaničnici su odlučili, zbog ekstremnog političkog pritiska kod kuće, da mogu da preduzmu ovaj korak bez koalicije i bez stvaranja velikih problema.

14.49 – Francuska zvaničnica: Oko 5.000 Ukrajinaca stiglo u Francusku do sada

Oko 5.000 Ukrajinaca do sada je stiglo u Francusku, a svakodnevno pristiže još njih, bežeći od rata u svojoj zemlji, koja je pod invazijom Rusije već 13 dana, kazala je predstavnica francuskog ministarstva za državljanstvo Marijen Šijapa.

Ona je dodala da će svaki Ukrajinac kome je potreban smeštaj to dobiti u Francuskoj, ali je dodala da Ukrajincima nije kolektivno dodeljen status izbeglice, jer se mnogi nadaju da će se vratiti u svoju zemlju.

Umesto toga, nudi im se „privremeni, trenutni status“ sa istim garancijama zaštite kao i status izbeglice, rekla je ona i dodala da će to primaocima omogućiti pristup školovanju, finansijskoj i medicinskoj podršci.

Takođe je najavila „sistem sponzorstva izbeglica“, putem nove platforme. Sajt parrainage.refugies.info omogućiće francuskim domaćinstvima da ugoste ukrajinsku porodicu uz podršku nevladinih organizacija.

14.36 – Stoltenberg: Moramo da osiguramo da se konflikt ne proširi izvan Ukrajine

NATO ima „odgovornost da osigura da se konflikt ne proširi izvan Ukrajine“, rekao je generalni sekretar severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg.

Stoltenberg je, tokom zajedničke konferencije za novinare sa letonskim predsednikom Egilsom Levitsom, kazao da su „patnje koje trenutno gledamo u Ukrajini strašne“.

REUTERS/Ints Kalnins

„Imamo odgovornost da osiguramo da konflikt ne eskalira i ne proširi se izvan Ukrajine. To bi bilo još opasnije, destruktivno i još smrtonosnije. Situacija bi mogla da se otme kontroli“, istakao je Stoltenberg.

13.54 – Ukrajinski ministar: Poginulo 38 dece

Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov izjavio je da je od kada je Rusija napala njegovu zemlju poginulo tridesetosmoro dece, dok ih je više od 70 ranjeno.  Reznikov je rekao da je ubijeno više od 400 civila i da je 800 ranjeno, ali je naglasio da “ti podaci nisu kompletni”.

U ruskim napadima je uništeno više od 200 škola, 34 bolnice i 1.500 stambenih zgrada, izjavio je Reznikov.  Prema njegovim rečima, ruskim napadima je ugroženo oko 10.000 stranih studenata, uglavnom iz Indije, Kine i zemalja Persijskog zaliva. Ukrajinske snage ubile su više od 11.000 ruskih vojnika, izjavio je Reznikov, javlja AP.

13.49 – Blinken poziva Evropu da prestane da se oslanja na ruske energente

Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je da je „imperativ“ za evropske zemlje da prestanu da se oslanjaju na ruske energente, pogotovo zato što se rat u Ukrajini nastavlja.

Blinken je na koferenciji za novinare u Estoniji rekao da je imperativ u ovom trenutku da se konačno mnoge evropske zemlje odreknu zavisnosti od energenata koji potiču iz Rusije, pošto ih Rusija koristi kao oružje.

13.38 – UN: U Ukrajini najmanje 406 mrtvih, 801 osoba ranjena

Prema poslednjim podacima koje su objavile UN, u Ukrajini je od početka ruske invazije bilo najmanje 1.207 civilnih žrtava – od toga je 406 osoba poginulo, a 801 je ranjena.

Očekuje se da će ti brojevi samo rasti, rekla je Liz Trosel, portparolka visokog predstavnika UN za ljudska prava.

13.32 – Radić: Sada može da se kaže da je ovo višemesečni ili višegodišnji rat

N1

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za N1 da za sada ruska vojska ide dalje, trpi uradce, ali da krči sebi put kroz Ukrajinu, dok ukrajinska vojska čini šta može. „Ovo je realnost, sada može sa priličnom verovatnoćom da se kaže da je ovo višemesečni ili višegodišnji rat. Nezamislivo je da odjednom dođe do dramatičnog obrta, da Moskva kaže ‘sada ćemo da se zaustavimo’. Ukrajinska vojska će uvek moći da bude hranjena ljudstvom, postoji masa ljudi koja će da se prihvati borbe, a NATO upumpava sredstva“, kaže on.

13.31 – FOTO: Evakuacija stanovništva u Ukrajini

Rusija je proglasila primirje od 10 sati po moskovskom vremenu radi evakuacije civila iz pet ukrajinskih gradova, uključujući glavni grad Kijev. Odluka o privremenom prekidu vatre ruskog Ministarstva odbrane za evakuaciju civila iz ukrajinskih gradova Kijeva, Harkova, Černjihova, Sumija i Marijupolja jutros je stupila na snagu. Pogledajte našu FOTO GALERIJU.

13.15 – Otkazano ročište pred MSP po tužbi Ukrajine, predstavnici Rusije nisu došli

Današnje ročište pred Međunarodnim sudom pravde, po tužbi Ukrajine protiv Rusije za planiranje genocida, je otkazano pošto se predstavnici Rusije nisu ni pojavili.

Kako je javio reporter N1, ambasador Rusije u Holandiji je obavestio sud i predsednicu da Rusija neće doći da iznese argumentaciju, koja je bila zakazana za danas.

13.13 – Kineski predsednik poziva na mirovne pregovore oko Ukrajine

Si Đinping; Makron i Šolc
REUTERS/Benoit Tessier/Pool

Kineski predsednik Si Đinping ocenio je da je situacija u Ukrajini zabrinjavajuća i pozvao na maksimalnu uzdržanost, tokom video sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Si je rekao da je prioritet da situacija u Ukrajini ne izmakne kontroli, kao i da bi tri zemlje zajedničkim snagama trebalo da podrže mirovne pregovore Rusije i Ukrajine.

12.53 – Kompanija Šel prestaje da kupuje rusku naftu i gas, zatvara benzinske stanice

Šel, Rusija
REUTERS/Dado Ruvic/Illustration/File Photo

Energetski gigant Šel saopštio je da prestaje da kupuje rusku naftu i prirodni gas i da zatvara svoje benzinske stanice u zemlji usred međunarodnog pritiska na kompanije da prekinu veze sa Rusijom zbog invazije na Ukrajinu.

12.52 – Svi indijski studenti evakuisani iz Sumija

Oko 700 indijskih studenata koji su bili u severoistočnom ukrajinskom gradu Sumiju evakuisano je u grad Poltava, izjavio je predstavnik Vlade Indije, prenosi CNN.

“694 indijska studenta koja su do ove noći bila u Sumiju, sada su krenula ka Poltavi. Prevoze ih autobusima“, objavila je indijska agencija Press Trust.

12.44 – Istraživanje: Više od polovine Rusa malo zainteresovano za dešavanja u Ukrajini

Prema poslednjem istraživanju koje je objavio ruski centar Levada, 52 odsto građana Rusije sa malo ili nimalo zainteresovanosti prati dešavanja u Ukrajini.

REUTERS/Iryna Nazarchuk

12.44 – Drugi izborni presek REM-a: Kriza u Ukrajini promenila prioritete

Regulaciono telo za elektronske medije (REM) saopštilo je da je u drugom preseku nadzora pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje za republičke i lokalne izbore od 15. do 27. februara, kriza u Ukrajini doprinela promeni prioriteta u medijskom izveštavanju i značajno preoblikovala dominantne teme učesnika izborne kampanje.

12.43 – Bisenić: Ako Rusija stavi Ukrajinu pod kontrolu, biće prekida odnosa sa Zapadom

Novinar i bivši ambasador Dragan Bisenić izjavio je da ukoliko Rusija na vojni način stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, posledica će biti potpuni prekid odnosa sa Zapadom, a u prvom redu s Evropom, za narednih nekoliko decenija.

12.24 – BBC: Otvorena vatra na humanitarni koridor u Marijupolju

BBC javlja da ruske snage granatiraju put za evakuaciju civila u gradu Marijupolju.

Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko saopštio je da ruske trupe napadaju humanitarni koridor između tog grada i Zaporožja, koje je udaljeno 225 kilometara.

11.59 – N1 sa poljsko-ukrajinske granice: Hrvatski autobusi stižu po izbeglice

Od jutros je već nekoliko autobusa iz Hrvatske stiglo na poljsko-ukrajinsku granicu, izveštava ekipa N1 sa lica mesta. Nekolicina izbeglica, bežeći od stravičnih ratnih dešavanja u Ukrajini, stići će uskoro u Hrvatsku.

Takođe, iz prihvatnog punkta danas će krenuti i mnoštvo autobusa sa ukrajinskim izbeglicama širom Evrope.

Reporterka N1 Tina Jelin Dizdar podseća da je ukupan broj ukrajinskih izbjeglica koji su do sada stigli u Poljsku premašio broj od milion i dvesta hiljada.

11.58 – Leonardo Dikaprio donirao deset miliona dolara za podršku Ukrajini

Leonardo Dikaprio je donirao 10 miliona dolara za podršku Ukrajini, zemlji za koju je duboko vezan, jer je glumčeva baka po majci, Helen Indenbirken, rođena u Odesi kao Jelena Stepanovna Smirnova.

11.53 –  Novi bilans: U bombardovanju Sumija poginula 21 osoba

U ruskim vazdušnim napadima na ukrajinski grad Sumi poginula je 21 osoba, saopštile su tamošnje vlasti novi bilans žrtava.  U prvom izveštaju je bio podatak o devet mrtvih, uključujući dvoje dece. Ukrajinska služba za vanredne situacije saopštila je da je iz ruševina izvučeno 21 telo.

Sumi, koji se nalazi kod granice sa Rusijom i oko 350 kilometara istočno od Kijeva, nekoliko dana je bio poprište velikih sukoba.

11.39 – Iz Ukrajine izbeglo dva miliona ljudi

Broj izbeglica koji je posle ruskog napada napustio Ukrajinu prešao je dva miliona, saopšteno je iz UN za BBC.

Visoki komesar za uzbeglice UN Filipo Grandi prethodno je masovni egzodus iz Ukrajine nazvao najbrže rastućom izbegličkom krizom u Evropi od Drugog svetskog rata.

11.31 – N1 u Lavovu: Da li je to jedino bezbedno mesto u Ukrajini

U restoranima i kafićima u Lavovu mole goste da plate u gotovini. Niko ne želi da se oslanja na kartice jer nisu sigurni šta će se događati s centralnom bankom i strahuju da neće moći doći do novca, javlja reporterka N1 iz Lavova Ana Mlinarić.

11.25 – Zelenski spreman na pregovore oko Krima i Donbasa, ali ne i na ultimatume

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman na dijalog sa Rusijom oko statusa Krima, kao i samoproglašenih republika Donjeck (DNR) i Lugansk (LNR).

Zelenski je u intervjuu za ABC rekao da niko osim ruskih vlasti nije priznao nezavisnost tih „pseudorepublika“.

„Ali, možemo da razmotrimo i nađemo kompromis oko toga kako će okupirane teritorije i te republike postojati. Šta je za mene važno – kako će tamo živeti ljudi koji žele da budu deo Ukrajine“, rekao je Zelenski.

11.12 – Krenuo konvoj iz Sumija

REUTERS/Fabrizio Bensch

Prvi konvoj sa evakuisanim civilima u autobusima ili privatnim automobilima krenuo je u 10 časova. Na snimku koji je objavila ukrajinska državna agencija za komunikacije vide se ljudi sa torbama kako ulaze u autobuse.

„Ukrajinski grad Sumi dobio je zeleni koridor, počela je prva faza evakuacije“, tvitovala je agencija.

Sumi se nalazi na samo 50 kilometara od ruske granice.

Među onima koji se evakuišu iz Sumija su strani studenti iz Indije i Kine, a koridor će se koristiti i za dopremanje humanitarne pomoći u Sumi.

Ruski koordinacioni centar je sugerisao da će postojati više koridora, ali da bi većina vodila do Rusije, bilo direktno, ili preko Belorusije.

11.06 – Čadež: Šta će poskupeti – pitanje od milion dolara

Predsednik Privredne komore Marko Čadež kaže da nikada do sada nije bilo ovoliko nepoznanica i da se pred nama nastaje nova struktura globalne ekonomije. Napominje da je zbog rata u Ukrajini najviše problema sa transportom. Šta će tačno poskupeti je, ističe pitanje od milion dolara.

11.03 – „Irpin nije na prodaju, Irpin se bori“ – gradonačelnik odbio ruski zahtev da se preda

Oleksandr Markušin, gradonačelnik Irpina, koji se nalazi u predgrađu Kijeva, kaže da je odbio zahtev ruskih snaga da preda grad.

Na svom nalogu na Telegramu, Markušin je saopštio da je juče dobio pretnje smrću i zahtev da preda Irpin.

„Čudim se da ova čudovišta još nisu shvatila – Irpin se ne predaje, nije na prodaju, Irpin se bori“, rekao je on.

10.43 – Ratni reporteri za N1: Kako u moru informacije prepoznati one koje su istinite

N1

Skoro dve nedelje u Ukrajini bukti rat kome se, za sada, ne nazire kraj. Paralelno sa njim vodi se možda još opasniji i brutalniji medijski rat. Osim verodostojnih vesti, plasira se i veliki broj dezinformacija.

Snimatelj Predrag Bambić kaže da nije dobro informisan o ratu u Ukrajini jer se, kako je rekao, pod navalom lažnih i subjektivno intoniranih vesti koje se plasiraju stvara toliki šum da je teško postaviti se realno u odnosu na sukob, koliko god se mediji trude da stvari pojednostave.

Fotograf Srđan Ilić navodi da je zapazio da slika sa jedne strane gotovo i da nema.

10.37 – U toku i evakuacija iz Irpina

Civili se evakuišu i iz Irpina, grada zapadno od Kijeva, koji je prethodnih dana bio pod teškom vatrom, prenosi BBC.

Evakuacija se odvija preko sela Romanivka ka Kijevu, saopštio je čelnik tog regiona Oleksij Kuleba.

Do sada je evakuisano više od 150 osoba.

10.31 – Hjuman rajts voč: Moguće je da je Rusija prekršila norme međunarodnog ratnog prava

Analiza organizacije Hjuman rajts voč (HRW) o ruskom napadu na grad Irpin u Ukrajini sugeriše da su tokom njega prekršene odredbe međunarodnog humanitarnog prava.

Ruske snage su 6. marta nekoliko sati bombardovale raskrsnicu koju su stotine civila koristile da pobegnu.

„Priroda napada, u kojima je, prema navodima vlade, poginulo najmanje osam civila, ukazuju na to da su ruske snaga prekršile obaveze koje proističu iz međunarodnog ratnog prava“, navodi HRW.

10.20 – Popović: Uopšte nismo ugroženi ako Rusija ne isporučuje gas, mi smo u beloj zoni

Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović rekla je da građani Srbije ne treba da budu zabrinuti da li će imati gas i naglasila da ona ne vidi nikakvu opasnost po Srbiju u tom smislu. Istakla je da predsednik verovatno neće podizati cene namirnica, budući da su izbori u aprilu.

10.18 – Svilanović: Kriza u Ukrajini će imati političke i ekonomske posledice po region

Političke i ekonomske posledice krize u Ukrajini na region, ali i Evropu su neodvojive, rekao je za N1 Goran Svilanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore.

10.6 – Kako sa decom razgovarati o ratu

Rat je samo jedna od tema kod koje roditelji i drugi odrasli često imaju osećaj da je decu bolje poštedeti. A takvo razmišljanje ukazuje na strahove roditelja, ne dece. Otvorenost za razgovor, iskrenost i umirujući ton će dete mnogo bolje smiriti od okolišanja, kažu stručnjaci.

9.52 – Rojters: Počela evakuacija iz Sumija

Rojters javlja da je počinje evakuacija civila iz grada Sumi, na severoistoku Ukrajine.

Rusija i Ukrajina složile su se da organizuju humanitarni koridor kojim bi civilima bilo omogućeno da pobegnu iz grada, koji su ruske snage delimično opkolile i teško granatirale. Prema izveštajima ukrajinske strane, devet odoba je u ponedeljak poginulo u granatiranju Sumija.

Planirano primirje trebalo bi da traje od 9 do 21 sat po lokalnom vremenu.

Ukrajina
REUTERS/Yara Nardi TPX IMAGES OF THE DAY

9.42 – I čuvena Ruska kuća čaja u Njujorku trpi zbog ukrajinske krize

Kako se rat u Ukrajini odražava na poslovanje Ruske kuće čaja (The Russian Tea Room), čuvenog njujorškog Art Deko lokala starog više od 100 godina, u kojem su svoje dane provodili između ostalih i Rouan „Mister Bin“ Etkins i Henri Kisindžer?

9.39 – Stepanović: Mi nismo u ratu, poslednje što nam treba je izbezumljeni predsednik

Glavna urednica portala „Nova ekonomija“ Biljana Stepanović kaže za N1 da Aleksandar Vučić diže paniku i da je poslednje što nam treba da gledamo izbezumljenog predsednika države.

9.31 – Rusija: Otvoreni humanitarni koridori

Humanitarni koridori kojima se omogućava civilima da budu evakuisani otvoreni su iz gradova Černjikov, Sumi, Harkov, Marijupolj i prestonice Kijeva, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.

Prethodni pokušaji da se omogući evakuacija civila putem humanitarnih konvoja su propadali zbog otvaranja vatre i pored najava njenog prekida.

Ruska agencija Interfaks piše da je rusko ministarstvo odbrane saopštilo da je obustavilo vatru u 7 sati GMT (osam po srednjeevropskom vremenu).

9.21. – PKS: Četiri vozača kamiona prešla u Poljsku, još jedan nadomak Kijeva

Rano jutros četiri vozača iz Srbije, koja su više od 12 dana bila na graničnom prelazu Jagodin na ukrajinsko-poljskoj, granici prešla su u Poljsku i uskoro se očekuje njihov povratak u zemlju, saopštila je Privredna komora Srbije.

9.15 – Najmanje 1,2 miliona izbeglica iz Ukrajine prešlo u Poljsku, ukupno 1,7 miliona izbeglih

Najmanje 1,2 miliona izbeglica prešlo je granicu Ukrajine i Poljske od početka ruske invazije 24. februara, saopštila je poljska granična služba.

Ukupno, najmanje 1,7 miliona osoba izbeglo je iz Ukrajine, podaci su UN.

9.06 – Šta znači slovo Z na ruskim vojnim vozilima u Ukrajini?

Simbol „Z“ je prvobitno primećen na ruskim tenkovima i drugim vojnim vozilima koja ulaze u Ukrajinu, ali su ga neki brzo prihvatili i kao pokazivanje podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu, piše Skaj njuz.

REUTERS/Alexander Ermochenko

9.01 – Ukrajina: Najmanje devet osoba poginulo u bombarovanju ukrajinskog grada Sumi

Najmanje devet osoba, uključujući dvoje dece, poginulo je u vazdušnom napadu na grad Sumi, oko 350 kilometara istočno od Kijeva, saopštila je ukrajinska služba za vanredne situacije.

„Neprijateljski avioni su podmuklo napali stambene objekte“, navela je ta služba i dodala da se bombardovanje dogodilo sinoć oko 23.00 po lokalnom vremenu.

Sumi, koji se nalazi kod granice sa Rusijom, već nekoliko dana je poprište velikih sukoba.

8.55 – Humanitarni koridor od 9 sati u Sumiju, kaže ukrajinska strana

Civili će početi da napuštaju opkoljeni ukrajinski grad Sumi, prema sporazumu sa Rusijom o uspostavljanju „humanitarnog koridora“, saopštila je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk.

Dogovoreno je da prvi konvoj krene u 9 ujutro (u 10 po lokalnom vremenu) iz Sumija. „Konvoj će pratiti lokalno stanovništvo u ličnim vozilima“, rekla je Vereščuk, a prenosi Rojters.

Rusija je saopštila da će stanovnicima Sumija, na severoistoku Urajine, ali u Marijupolja na jugu zemlje, dati mogućnost da se evakuišu u druge delove zemlje.

8.49 – Medinski: Rešenje pre ili kasnije

Pomoćnik predsednika Rusije i šef delegacije na pregovorima sa Ukrajinom Vladimir Medinski je u intervjuu za RT izjavio da se nada da će tokom pregovora uspeti da se pronađe rešenje na temu priznanja Krima i Donbasa.

„Njihov stav je da je to praktično nemoguće“, prokomentarisao je Medinski izjavu ukrajinske delegacije da je nemoguće razmatrati priznanje Krima i Donbasa, prenosi Sputnjik.

Medinski je rekao da „oba pitanja imaju prvostepeni značaj za Rusiju i Ruse“ i da se nada da će se pre ili kasnije pronaći rešenje.

8.40 – Ukrajina: Ubijen ruski general Vitalij Gerasimov

Gerasimov
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine

Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da je ruski general Vitalij Gerasimov ubijen u blizini Harkova.

Rusija nije potrvdila ovu informaciju.

8.07 – Svetska banka odobrila hitnu pomoć Ukrajini od 489 miliona dolara

Upravni odbor Svetske banke odobrio je hitni paket pomoći od 489 miliona dolara za Ukrajinu, saopštila je kasno sinoć ta finansijska institucije.

Svetska banka je 1. marta saopštila da priprema hitnu pomoć od tri milijarde dolara za Ukrajinu, od kojih je najmanje 350 miliona trebalo odmah da bude deblokirano.

Međutim, upravni odbor je odlučio da izdvoji veći iznos.

„Ta pomoć je namenjena ukrajinskoj vladi da obezbedi osnovne usluge građanima, među kojima su plate medicinskim radnicima, penzije i i isplata socijalne pomoći za ugrožene“, navela je Svetska banka.

7.22 – Rusija preti da će obustaviti dotok gasa Evropi

Rusija je upozorila da bi mogla da zatvori glavni gasovod ka Nemačkoj ako Zapad nastavi da uvodi sankcije i zabrani uvoz ruske nafte.

Zamenik ministra energetike Aleksander Novak izjavio bi da bi takav korak doveo do katastrofalnih posledica po globalno snabdevanje naftom i da bi dovelo do skoka cene na 300 dolara po barelu nafte.

7.07 – IAEA: U Ukrajini u granatiranju oštećeno još jedno nuklearno postrojenje

Međunarodna agencija za atomsku energiju (AEIA) dobila je informacije da su artiljerijske granate oštetile nuklearno istraživačko postrojenje u opkoljenom gradu Harkovu, saopštila je ta organizacija i dodala da nije bilo „radioloških posledica“.

Prema navodima te agencije UN sa sedištem u Beču, ukrajinske vlasti su javile da se napad dogodio u nedelju, dodajući da na tom mestu nije zabeleženo povećanje nivoa radijacije.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare