U toku je drugi mesec rata u Ukrajini. Predsednik te zemlje Volodimir Zelenski saopštio je da je spreman da razgovara o neutralnom statusu Ukrajine u okviru pregovora sa Rusijom, ali kaže da je za to neophodan referendum, kao i garancija treće strane. Ruska delegacija sletela je u Istanbul uoči pregovora zakazanih za sutra i prekosutra sa ukrajinskim pregovaračima. Lavrov je u intervjuu srpskim medijima rekao da je Rusija spremna da razmotri i druge gradove za pregovore, uključujući i Beograd. U zoni nuklearne elektrane Černobilj, koju su zauzele ruske snage, izbili su veliki požari, saopštile su ukrajinske vlasti i dodale da u kontekstu nuklearne bezbednosti, neodgovorni i neprofesionalni postupci ruskih vojnika predstavljaju veoma ozbiljnu pretnju, ne samo Ukrajini već i stotinama miliona Evropljana. Gradonačelnik Irpina kaže da su ukrajinske snage preuzele punu kontrolu nad gradom. Pentagon tvrdi da su ukrajinske snage povratile kontrolu nad Trostjanjecom. UN procenjuju da je do sada u ratu poginulo 1.100 civila, a da je više od 10 miliona ljudi raseljeno ili izbeglo. Nova gazeta, poslednji veliki nezavisni medij u Rusiji, prestala da izlazi.

Ukrajinski zvaničnici objavili su da je Rusija napala tokom toći u ponedeljak Žitomir i Volin, kao i da je napad na skladište goriva u Volinu izvršen sa teritorije Belorusije. Iz  Marijupolja stižu apeli za pomoć zarobljenim civilima bez hrane, vode i struje.

Vlasti u Kijevu objavile da se skraćuje noćni policijski čas i da počinje onlajn nastava za učenike.

Pogledajte izveštaj novinara N1 Vladana Alimpijevića:

Sve o jučerašnjim dešavanjima u Ukrajini pročitajte OVDE.

I danas iz minuta u minut pratimo situaciju na ratištu:

………..

23.50 – Boris Džonson razgovarao sa Zelenskim, obećava podršku

Britanski premijer Boris Džonson razgovarao je sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i ponudio „svoju punu podršku“ Ukrajini, prenosi BBC.

Prema rečima portparola Dauning strita, dvojica lidera su razgovarala o „užasnoj humanitarnoj situaciji“ u Marijupolju, gde se vode teške borbe između ruskih i ukrajinskih snaga.

Džonsonova ponuda za podršku uključivala je humanitarnu podršku i više odbrambene opreme, dodao je portparol. „Premijer je ponovio da će Velika Britanija održavati i jačati ekonomski pritisak na Putinov režim“, dodao je portparol.

23.10 – Ukrajinski telekom na meti sajber napada

Ukrtelekom, ukrajinska državna telefonska kompanija, našla se pod sajber-napadom Rusije, saopštila je Državna služba za specijalne komunikacije i zaštitu informacija (Ssscip).

U tvitu je Ssscip naveo da je IT infrastruktura kompanije bila pod napadom, koji je neutralisan.

Today, the enemy launched a powerful cyberattack against #Ukrtelecom ’s IT-infrastructure. According to Yurii Shchyhol, the Chairman of the @dsszzi, at the moment massive cyberattack against #Ukrtelecom is neutralized. Resuming services is under way. #Ukraine #CyberAttack #war

— SSSCIP Ukraine (@dsszzi) March 28, 2022

„Da bi sačuvao svoju mrežnu infrastrukturu i nastavio da pruža usluge Oružanim snagama Ukrajine, kao i korisnicima, Ukrtelekom je privremeno ograničio pružanje svojih usluga većini privatnih korisnika i poslovnih klijenata“, navodi se u drugom tvitu.

22.20 – Bajden o svom komentaru o Putinu

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da neće „povući“ svoj komentar da Vladimir Putin „ne može da ostane na vlasti“, iako je rekao da ne poziva na promenu režima.

Bajdenov komentar, dat na kraju posete Poljskoj u subotu, brzo je dospeo na naslovnice širom sveta.

„Izrazio sam moralno ogorčenje koje sam osećao prema načinu na koji Putin postupa“, rekao je Bajden.

„Ni tada, niti sada, nisam artikulisao promenu politike“, rekao je Bajden.

21.57 – Ukrajinske snage ponovo zauzele Trostjanjec

Ukrajinske snage ponovo su zauzele grad Trostjanjec u blizini Sumija u istočnoj Ukrajini i rade na potiskivanju ruskih snaga iz Hersona na jugu, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane.

Obraćajući se novinarima, zvaničnik je dodao da ruske snage nisu napravile nikakav napredak u kretanju ka Kijevu i da su 15-20 kilometara od centra grada ka severu i severozapadu i 55 kilometara od grada sa istoka, prenosi BBC.

21.55 – Ruski mediji: Kadirov stigao u Marijupolj „da podigne moral svojih boraca“

Ruski mediji javili su da je čečenski lider Ramzan Kadirov, blizak Vladimiru Putinu, stigao u Marijupolj da podigne borbeni duh svojih boraca, uključenih u napad na taj grad.

21.12 – SAD raspoređuju avione za elektronsko ratovanje da ojačaju istočno krilo NATO

Vlasti SAD saopštile su da raspoređuju šest mornaričkih aviona specijalizovanih za elektronsko ratovanje i oko 240 pripadnika mornarice kako bi ojačali odbranu NATO-a u istočnoj Evropi.

20.57 – Ukrajinske vlasti tvrde da je dosad najmanje 5000 ljudi sahranjeno u Marijupolju

Ukrajinske vlasti su objavile da je najmanje 5.000 ljudi ubijeno u ukrajinskom gradu Marijupolju od početka ruske invazije na tu zemlju.

20.50 – Tras: Pregovori se ne smeju završiti prodajom Ukrajine

Pregovori o okončanju rata u Ukrajini ne smeju se završiti „prodajom Ukrajine“, rekla je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras.

Obraćajući se poslanicima u Donjem domu, ona je rekla da predsednik Rusije Vladimir Putin „nije ozbiljan u pregovorima“ i da i dalje „bezobrazno bombarduje nevine građane“.

„Ne smemo samo da zaustavimo Putina u Ukrajini, već moramo da gledamo i dugoročno“, rekla je ona.

20.13 – Kličko: U Kijevu poginulo više od 100 ljudi

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je više od 100 ljudi poginulo u ukrajinskoj prestonici otkako je Rusija izvršila invaziju, piše BBC. Dodao je da su u Kijevu od izbijanja rata uništene 82 višespratnice.

Četvoro dece u gradu je poginulo, a 16-oro povređene dece je u bolnici, rekao je Kličko. Kaže i da vlada nije uspela da identifikuje više od 20 tela u Kijevu.

BBC dodaje da nije mogao nezavisno da proveri ove tvrdnje.

20.05 – Mini samit premijera regiona: Ugrožena bezbednost zbog ruske invazije

Bezbednost regiona je ugrožena zbog ruske invazije na Ukrajinu, zaključili su premijeri Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije i Crne Gore, koji su na mini-samitu u Sofiji razgovarali o zajedničkom funkcionisanju vojnih sistema, energetskoj bezbednosti i snabdevenosti hranom u regionu u novonastaloj bezbednosnoj situaciji u Evropi.

20.00 – Rusija uputila protest Hrvatskoj zbog izjava šefa diplomatije o Putinu

Ambasada Rusije u Zagrebu izrazila je snažan protest Hrvatskoj zbog uvredjivih izjava ministra spoljnih i evropskih poslova Gordana Grlića Radmana o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

19.30 – UN: Skoro četiri miliona izbeglih iz Ukrajine, tempo se usporava

Broj izbeglica koje su napustile Ukrajinu približava se cifri od četiri miliona, ali podaci pokazuju da je poslednjih dana manje ljudi prešlo granicu, saopštila je agencija UN za izbeglice (UNHCR).

U prve dve nedelje nakon početka ruske invazije 24. februara, izbeglo je oko 2,5 miliona ljudi iz Ukrajine, države sa 44 miliona stanovnika pre rata. U druge dve nedelje, broj izbeglica je upola manji. UNHCR je saopštio da je ukupan broj izbeglih sada oko 3,87 miliona ljudi, i da je u prethodna 24 sata, samo 45.000 ljudi prešlo je granicu Ukrajine, što je namanji broj zabeležen u jednom danu do sada.

U saopštenju se navodi da je rat izazvao najgoru izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata i da je brzina i broj izbeglica koje su izbegle u Poljsku, Rumuniju, Moldaviju, Mađarsku, Slovačku i Rusiju bez presedana.

Poljska je primila 2,3 miliona izbeglica, a Rumunija skoro 600.000. SAD su obećale da će primiti 100.000 osoba.

19.10 – Gutereš apeluje na momentalan prekid vatre u Ukrajini

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je danas na trenutni prekid vatre u humanitarne svrhe u Ukrajini, kako bi se omogućio napredak u političkim pregovorima, čiji je cilj postizanje mirovnog sporazuma.

„Snažno apelujem na strane u ovom sukobu i na međunarodnu zajednicu u celini da rade sa nama na miru u solidarnosti sa narodom Ukrajine i širom sveta“, rekao je šef UN.

On je zamolio šefa humanitarnih operacija UN u svetu Martina Grifitsa da istraži mogućnost prekida vatre sa Rusijom i Ukrajinom. Gutereš je rekao da je od početka ruske invazije na Ukrajinu život izgubilo hiljade osoba, raseljeno je 10 miliona ljudi, uništeno mnogo domova, škola i bolnica a cene hrane i energenata porasle širom sveta.

Prekid vatre bi omogućio isporuku humanitarne pomoći i bezbedno kretanje ljudi, rekao je generalni sekretar, što će spasiti živote, sprečiti patnju i zaštititi civile, naveo je on.

18.57 – Gradonačelnik Marijupolja: Mi smo, nažalost, u rukama okupatora

Marijupolj je u velikoj meri došao pod kontrolu ruskih snaga, rekao je gradonačelnik Vadim Bojčenko, preneo je CNN.

18.42 – Abramovič i ukrajinski mirovni pregovarači razvili simptome trovanja

Ruski oligarh Roman Abramovič i ukrajinski mirovni pregovarači pretrpeli su simptome trovanja, nakon što su učestvovali na sastanku u Kijevu ranije ovog meseca, prenose strani mediji.

18.38 – Koliko još može invazija da traje i kakve će posledice ostaviti?

Koliko još može invazija da traje i kakve će posledice ostaviti, u Danu uživo govorio je istoričar Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

18.00 – Gradonačelnik tvrdi da su Ukrajinci preuzeli kontrolu nad Irpinom

Gradonačelnik Irpina kažu da su ukrajinske snage u ponedeljak preuzele punu kontrolu nad gradom.

„Danas imamo dobre vesti, Irpin je oslobođen“, rekao je gradonačelnik Oleksandr Markušin u video objavi na društvenim mrežama.

„Shvatamo da će biti još napada na naš grad i hrabro ćemo ga braniti“, dodao je on.

«Наш Ірпінь звільнено від московської нечисті!!! Слава Україні! Слава її захисникам! Вічна пам'ять загиблим Героям» сообщил мэр Ирпеня Маркушин pic.twitter.com/7Kqun4xIdw

— ⚡️Спутник News АТО 🇺🇦 (@SputnikATO) March 28, 2022

BBC navodi da  nije mogao da proveri ovu informaciju.

17.32 – Nemačke vlasti razmatraju procesuiranje osoba koje koriste simbol Z

Nemačke vlasti razmatraju da li da krivično gone ljude koji koriste simbol „Z“, sa namerom da pokažu podršku ruskom napadu na Ukrajinu.

Ruski vojnici u Ukrajini upisuju slovo Z na vozilima i neki ga smatraju simbolom podrške onome što Kremlj opisuje specijalnom vojnom operacijom u susednoj državi. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su bezbednosne službe svesne da se taj simbol koristi na skupovima u Nemačkoj i da se slovo, u ;odredjenim okolnostima, može smatrati znakom podrške ruskoj invaziji.

„Ruski napad na Ukrajinu je zločin i ko god javno odobrava ovaj rat može time postati krivično odgovoran“, navodi se u saopštenju.

17.26 – Ruska delegacija stigla u Tursku na pregovore sa Ukrajinom

Ruska delegacija sletela je u Istanbul uoči pregovora zakazanih za sutra i prekosutra sa ukrajinskim pregovaračima u cilju okončanja rata, javila je turska novinska agencija DHA.

16:55 – Karlsberg se povlači iz Rusije

Danska pivara Karlsberg (Carlsberg) saopštila je danas da se povuči iz Rusije jer je to „ispravna stvar u trenutnom okruženju“, nekoliko sati nakon što je ;njen konkurent, holandska pivara Hejneken (Heineken) objavila istu odluku.

U saopštenju se navodi da poslovanje Karlsberga u Rusiji više neće biti uključeno u prihode i operativni profit danske pivare, a posao će se tretirati kao imovina za prodaju.

Pivara je u 2021. godini prijavila prihod i operativni profit u Rusiji od 6,5 milijardi kruna (875 miliona evra) ostvarujući oko 10 odsto prodaje u toj zemlji, sa nekoliko pivara od oko 8.400 zaposlenih koji bi bili otpušteni.

Hejneken je ranije danas saopštio da traži prenos poslovanja na novog vlasnika u skladu sa medjunarodnim i lokalnim zakonima ali da će ;nastaviti da plaća svojih 1.800 zaposlenih u Rusiji do kraja godine

16:49 – MUP Srbije: Lažna vest o snajperistkinji Bagiri iz Srbije

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je „lažna vest“ koja se pojavila u pojedinim medijima o navodnom zarobljavanju državljanke Srbije D.L. od strane oružanih strana Ukrajine, označene kao „snajperistkinja Bagira“.

15.50 – Gradonačelnik: U Marijupolju ostalo oko 160.000 stanovnike

Vlasti ukrajinskog Marijupolja su danas saopštile da je oko 160.000 stanovnika ostalo u tom opkoljenom lučkom gradu i upozorile da će uslediti „humanitarna katastrofa“ ako dalja evakuacija ne bude moguća.

Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko izjavio je da ruske snage sprečavaju evakuaciju civila iz grada i da su vratile nazad neke koji su pokušali da izađu, preneo je ukrajinski javni servis.

U gradu, koji je pre rata imao više od 400.000 stanovnika, uslovi za život su gotovo nemogući otkako su ruske snage napale Ukrajinu 24. februara.

Ruske snage su danima granatirale Marijupolj, a veliki broj civila nije mogao da pobegne iz grada bez vode, struje i grejanja, u kojem su telekomunikacione veze gotovo potpuno prekinute posle gađanja predajnika za mobilne telefone, televiziju i radio.

15.01 – Nova gazeta, poslednji veliki nezavisni medij u Rusiji, prestaje da izlazi

Nakon što je dobila i drugo upozorenje od ruskog medijskog regulatora Roskomnadzora zbog propusta da NVO markira kao stranog agenta, Nova Gazeta donela je odluku da prestane sa radom, objavio je Dmitrij Muratov, glavni i odgovorni urednik Nove gazete i dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Nova Gazeta neće izlaziti niti se sajt obnavljati sve do kraja rata u Ukrajini.

Time je prestao da izlazi i poslednji veliki nezavisni medij u Rusiji.

14.41 – Hajneken obustavlja poslovanje u Rusiji

Holandski proizvođač piva Hajneken saopštio je da se povlači iz Rusije zbog ruske invazije na Ukrajinu. Kompanija je saopštila da njeno poslovanje u Rusiji „više nije održivo niti moguće u postojećem okruženju“, što je dovelo do odluke da napuste Rusiju.

Saopšteno je da kompanija traži propisan način za prenos poslovanja na novog vlasnika, uz puno poštovanje međunarodnih i lokalnih zakona.

Hajneken će nastaviti da plaća svojih 1.800 zaposlenih u Rusiji do kraja godine.

Kompanija je saopštila da neće profitirati od prodaje poslova u Rusiji od koje očekuje 400 miliona evra.

Usred međunarodnog besa i sankcija koje su usledile nakon invazije Moskve na Ukrajinu, holandska pivara zaustavila je nove investicije i prodaju u Rusiji i tamo prekinula proizvodnju, prodaju i reklamiranje svog brenda Hajneken.

Kompanija je saopštila da se i dalje „nada da će se u bliskoj budućnosti naći put ka mirnom rešenju“.

14.34 – Peskov: Rusija se ne plaši intervjua Zelenskog za ruske nezavisne novinare

Rusija se „ne plaši“ intervjua koji je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao nezavisnim ruskim medijima, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za CNN.

Ruski medijski regulator Roskomnadzor upozorio je ruske medije juče da ne objavljuju ili distribuiraju intervjuu Zelenskog za grupu nezavisnih ruskih novinara.

„Ne plašimo se“, rekao je Peskov na pitanje CNN od čega se Rusija ili Roskomnadzor plaše.

„Mi imamo zakone, i veoma je važno da se ne objavljuju informacije koje bi se mogle podvesti pod kršenje tih zakona“, poručio je Peskov.

Rusija je nedavno potpisala zakon o cenzuri, kojim je krivičnim delom proglašeno ono što Moskva smatra širenje lažnih informacija, a zaprećena je kazna do 15 godina zatvora.

14.26 – Šolc: Nemačka neće učestvovati u vojnim snagama u Ukrajini – makar ih zvali i mirovnim

Nemački kancelar Olaf Šolc kazao je da je ruska invazija na Ukrajinu „povratak imperijalizmu“. Dodao je da Nemačka neće učestvovati ni u kakvim vojnim snagama u Ukrajini, pa ni u mirovnim, kao i da neće uvesti zonu zabranjenih letova.

14.09 – Ukrajinska ministarka: Ruska invazija nas do sada košta 565 milijaradi dolara

Ruska invazija do sada je Ukrajinu koštala 564,9 milijardi dolara kada se radi o šteti po infrastrukturu, izgubljeni ekonomski rast i druge faktore, prema ukrajinskoj ministarki ekonomije Juliji Sviridenko.

U borbama je oštećeno ili uništeno 8.000 kilometara puteva i 10 miliona kvadratnih metara kuća, napisala je Sviridenko na Fejsbuku.

13.47 – Lavrov: Spremni smo da razmotrimo i druge gradove kao domaćine pregovora, uključujući i Beograd

Lavrov je kazao da je Rusija spremna da za mesta sastanka sa ukrajinskom stranom razmotri i druge gradove, uključujući i Beograd.

„Mesto za pregovore treba da bude prihvatljivo za oba tima. Održali smo tri runde razgovora licem u lice u Belorusiji, zatim je usledila pauza iz tehničkih razloga, bilo je teško direktno se sastati. Sada je postignut dogovor o sastanku u Istanbulu, on odražava geografsku tačku u pogledu koje su se poklopile mogućnosti obe strane. Mada, ponavljam, mi ćemo, naravno, biti spremni da razmotrimo i druge lokacije, uključujući i Beograd“, rekao je Lavrov u intervjuu srpskim medijima.

13.35 – Peskov: Razgovori Rusije i Ukrajine najverovatnije u utorak

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je da je malo verovatno da će direktni pregovori predstavnika Rusije i Ukrajine početi danas u Turskoj, kako je ranije bilo najvaljeno, već da bi mogli početi u utorak.

Dodao je da je ruska delegacija krenula u Tursku, koja je domaćin sastanka dve strane, prenosi BBC.

Sastanci licem u lice „omogućavaju vođenje razgovora na fokusiraniji, čvršći i sadržajniji način“, rekao je Peskov.

„Nažalost, ne možemo reći da je do sada bilo značajnih dostignuća ili pomaka“, kazao je on.

12.58 – Novinarka u Lavovu: Nije bezbedno, rad novinara otežan i zbog novog zakona

Novinarka Slobodne TV iz Skoplja Kristina Atovska kazala je za N1 da je i grad Lavov u Ukrajini, koji je do skoro bio relativno bezbedan, sada postao meta čestih ruskih napada. Atovska kaže i da je rad novinara na terenu otežan, jer je predsednik Volodimir Zelenski potpisao zakon kojim se ograničava izveštavanje o kretanju trupa i vojne opreme osim ako takve informacije nije objavio ili odobrio Generalštab.

„U subotu popodne čuli smo par udara, novinari su se uputili na mesto događaja, a par sati kasnije pogođen je još jedan objekat na drugoj strani grada“, priča Atovska u emisiji N1 Studio Live.

Kako je rekla, prve dve rakete pale su na depo za gorivo u tom gradu, a požar je gašen do sutrašnjeg dana.

12.57 – Kremlj: Bajdenovi komentari o Putinu razlog za zabrinutost

Kremlj je zabrinut zbog komentara američkog predsednika Džozefa Bajdena o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, rekao je portparol ruskog presednika Dmitrij Peskov.

Bajden je u subotu tokom posete Poljskoj kazao da je Putin „kasapin“ i da „ne treba više da ostane na vlasti“.

Zvaničnici Bele kuće kasnije su ublažili njegove ocene, rekavši da Bajden nije pozivao na smenu režima u Rusiji.

Kremlj je poručio da o vladaru Rusije „neće odlučivati Bajden“.

„Ovakve izjave svakako izazivaju zabrinutost“, rekao je Peskov novinarima na pitanje da prokomentariše Bajdenove komentare.

„Nastavićemo pomno da pratimo saopštenja američkog predsednika. Pažljivo ih beležimo i nastavićemo to da radimo“, poručio je Peskov, prenosi CNN.

12.27 – Ukrajina: Ruske snage se pregrupišu, ali ne napreduju nigde

Ruske snage se pregrupišu ali nisu u mogućnosti da napreduju bilo gde u Ukrajini, tvrdi zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar, prenosi BBC.

Ona je dodala da ruske snage pokušavaju da ojačaju pozicije koje već drže i da probiju odbranu Kijeva, ali „nema nade da osvoje prestonicu“.

„Od danas neprijatelj pregrupiše svoje snage, ali ne mogu da napreduju nigde u Ukrajini“, rekla je ona u brifingu.

Brojne ruske vojne jedinice vratile su se u Belorusiju kroz Černobilj da se pregrupišu zbog rastućih gubitaka, objavio je na Fejsbuku Generalštab vojske Ukrajine.

Dodao je da je moguće da se te jedinice vrate i pojačaju pokušaje da opkole Kijev.

12.12 – Lavrov: Sigurni smo da će Srbija nastaviti sa pametnim izborom u ovoj situaciji

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov povodom dešavanja oko Ukrajine izjavio je da zna kakav se pritisak vrši na Srbiju, ali je istakao da su ruske vlasti sigurne da će Srbija nastaviti sa pametnim izborom u ovoj situaciji.

„Vidimo na Balkanu pokušaj SAD da nametnu svoju hegemoniju“, rekao je ruski šef diplomatije u razgovoru sa novinarima iz Srbije u Moskvi, prenose „Novosti“.

O zapadnim sankcijama Rusiji, Lavrov je rekao da će „uvek biti nađen povod jer je cilj da se obuzdava Rusija na strateškom planu“. „Jedino što je zapanjujuće u ovoj etapi to je eksplozija pećinske rusofobije koju lideri zapadnih država aktivno podstiču“, rekao je ruski šef diplomatije.

11.46 – Skraćuje se policijski čas u Kijevu

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko najavio je da će policijski čas u tom gradu biti skraćen.

Na svom nalogu na Fejsbuku, Kličko je objavio: „Prijatelji! Važna informacija! Menja se policijski čas u Kijevu. Od danas, 28. marta policijski čas će počinjati sat kasnije i završavaće se sat ranije i trajaće od 21 sat do šest sati ujutru“, napisao je Kličko.

Lokalne vlasti prethodno su najavile i da će početi onlajn nastava u prestonici.

11.38 – Protivnici invazije na Ukrajinu na meti zastrašivanja u Rusiji

Ruski aktivisti i novinari koji govore protiv invazije Rusije na Ukrajinu doživeli su da su im domovi vandalizovani od nepoznatih prokremljinskih figura, piše BBC.

Na vratima njihovih stanova zalepljene su preteće poruke na kojima ih nazivaju „izdajnicima“ i slovom „Z“, prokremljinskog simbola ruskog rata u Ukrajini.

Drugi slučajevi su još ekstremniji. U jednom od njih, vodeći ruski novinar i dugogodišnji urednik radio stanice Eho Moskve Aleksej Venediktov pronašao je na svom kućnom pragu glavu svinje sa perikom i antisemitskom porukom zalepljenom na njegova vrata.

Venediktov je pre nego što je prekinuto emitovanje programa Eho Moskve zbog povećane ruske cenzure postavio fotografiju tog vandalizma, istakavši ironiju antisemitskog napada u zemlji „koja je pobedila fašizam“.

Ovakav vandalizam je znak jačanja atmosfere zastrašivanja u Rusiji za one ljude koji javno izražavaju protivljenje ratu u Ukrajini.

11.23 – Svetski program za hranu: Ukrajina ostaje bez hrane

Svetski program za hranu (WFP) upozorava da je sve teže pronaći hranu u Ukrajini kako se rat nastavlja, i da ljudi bivaju primorani da pribegavaju ekstremnim potezima. Ukrajina, zemlja od 44 miliona ljudi, ostaje bez hrane. Svetski program za hranu procenjuje da je 45 odsto ljudi u zemlji zabrinuto da će naći dovoljno hrane.

11.02 – Ukrajinski kontingent u KFOR-u zbog rata odlazi kući

Četrdeset Ukrajinaca iz sastava KFOR pripremili su se za povratak kući, nakon što je predsednik Volodimir Zelenski naredio da se zbog rata svi pripadnici oružanih snaga te zemlje hitno povuku iz raznih mirovnih misija i odmah vrate u domovinu. Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, oni su do sada bili u bazi Bondstil kod Uroševca, u sastavu jedinica KFOR-a zaduženih za istočni deo Kosova.

Iz razloga koji nisu navedeni, oni se u Ukrajinu neće vratiti preko centralne Srbije i Mađarske. Zelenski je još 7. marta naredio da se svi pripadnici ukrajinske vojske van granica vrate u tu zemlju, ali je iz komande KFOR-a prvobitno bilo najavljeno da će vod na Kosovu ostati da služi u toj misiji.

„Posle višenedeljnog odlaganja, teška situacija po ukrajinsku vojsku obesmislila je zadržavanje obučenog ljudstva van zemlje. Zato je jedinica Ukrajinaca iz Bondstila primila naredjenje da se vrati“, piše u tekstu.  Portal navodi da ostaje otvoreno pitanje kako će to biti realizovano – zemaljskim putem sa borbenim, terenskim i ostalim vozilima do Poljske ili Rumunije, ili avionom bez teže tehnike.

U Bondstilu u ukrajinskoj jedinici koriste se posebno modifkovana terenska vozila koja su za službu u KFOR-u izradjena u Lavovskom mašinskom i remontnom zavodu, na bazi Hamvija iz američke donacije.

Ukrajinci su 2011. godine dobili 40 vozila sa kabinom za dva člana posade i teretnom kabinom u koju može da se ukrca osam ljudi. Jedan prototip modifikovanog vozila sa balističkom zaštitom izradjen je u Mališevu 2012. godine, a zatim 2015. godine serija u Lavovu.

10.53 – Ukrajina danas ne planira da otvori bilo koji humanitarni koridor

Ukrajina danas ne planira da otvori bilo koji humanitaran koridor za evakuaciju civila iz gradova koji su pod opsadom, rekla je zamenica premijera Irina Vereščuk.

Ona je dodala da je takva odluka doneta jer obaveštajni izveštaji upozoravaju na moguće ruske provokacije duž tih ruta. Bezbedni koridori su uspostavljeni iz Marijupolja, Sumija i gradića i sela oko Kijeva, koji su trenutno opkoljeni ili skoro opkoljeni od strane ruskih snaga, prenosi BBC. Međutim, rusko granatiranje ranije je sprečilo evakuaciju civila iz opkoljenih gradova, pretvorivši pokušaj evakuacija u haos.

10.43 – Zelenski: Makron se plaši Rusije, Džonson na našoj strani, Nemci balansiraju

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu za Ekonomist izneo je svoje viđenje koje zapadnoevropske zemlje pomažu Ukrajini u borbi protiv Rusije, a koje ne.

Oštro je kritikovao francuskog predsednika Emanuela Makrona jer nije uspeo da obezbedi vojnu pomoć Ukrajini.

10.38 – Iz Marijupolja apel za potpunu evakuaciju, grad na ivici humanitarne katastrofe

Ukrajinski grad Marijupolj na ivici je humanitarne katastrofe i mora da bude u potpunosti evakuisan, rekao je gradonačelnik.

Oko 160.000 civila zarobljeno je u gradu bez struje, kaže Vadim Bojčenko.

Dodao je da 26 autobusa čeka da evakuiše civile, ali da ruske snage nisu pristale da im obezbede siguran prolazak.

10.00 – Napad na Volin iz Belorusije

Ukrajinski zvaničnici objavili su da je Rusija napala tokom toći gradove na zapadu i u centralnim delovima zemlje.

„Prošle noći dogodile su se dve veoma jake eksplozije u blizini Žitomira“, rekao je gradonačelnik.

„Ljudi su se uplašili jer su se kuće tresle kao za vreme zemljotresa. Sama eksplozija nije se dogodila u gradu već u njegovoj blizini. Trenutno, situacija u Žitomiru je manje-više mirna“, navodi zvaničnik.

Čelnik vojne administracije u regionu Volin, na zapadu Ukrajine, Jurij Pohuliaiko rekao je da se dogodio raketni napad na skladište goriva i da je raketa ispaljena iz susedne Belorusije.

Za sada nema povređenih u ovom napadu.

9.33 – „Nagrade za mir“ kompanijama koje su otišle sa ruskog tržišta

Međunarodne kompanije koje su posle invazije Rusije na Ukrajinu napustile Rusiju dobiće „Nagrade za mir“ od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog“, prenosi CNN.

„Kompanije koje su otišle iz Rusije zaslužuju poštovanje Ukrajinaca i ljudi širom sveta. Na kraju krajeva, ćutanje i nereagovanje znak su saučesništva“, rekao je Andij Jermak, šef kabineta predsednika.

„Naš cilj je da nijedan peni ne uđe u kasu agresora“, dodao je.

9.25 – Erdogan pozvao Putina na prekid vatre

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je u nedelju ruskog kolegu Vladimira Putina na prekid vatre i bolje humanitarne uslove za civile.

„Erdogan je ukazao na značaj prekida vatre između Rusije i Ukrajine, sprovođenje mira i poboljšanje humanitarnih uslovau regionu“, saopšteno je iz kabineta Erdogana, prenosi Rojters.

Predsednik Erdogan istakao je i da će Turska nastaviti da pruža svaku vrstu podrške u tom procesu, dodaje se u saopštenju.

Dodaje se i da su se Putin i Erdogan složili da nova runda pregovora Ukrajine i Rusije bude održana u Turskoj.

9.17 – Mnogi Rusi pobegli u Srbiju: “Sram me, ovde bombarduju ruskom propagandom”

Nakon što je sloboda govora ugrožena, njeni prijatelji zatvoreni, a ruska privreda potonula zbog invazije Vladimira Putina na Ukrajinu, Marina je spakovala torbe i pobegla iz Moskve.

Ali, više od hiljadu kilometara daleko, u svom novom domu u Srbiji, 41-godišnja turistička agentkinja ne može pobeći od duge ruke ruske propagande, gde rat koji je započeo Kremlj uživa široku podršku, javlja agencija HINA.

9.15 – Slovenački otpravnik poslova radiće iz Kijeva, Janši to nije rizično

Otpravnik poslova slovenačke ambasade u Ukrajini Boštjan Lesjak doputovao je u Kijev i danas počinje s radom, objavila je slovenačka Vlada na Tviteru.  Ambasada te zemlje preselila se u Poljsku zbog ruske invazije na Ukrajinu.  „Grad je prazan, čuju se alarmi i detonacije u daljini, ali život za one koji su ostali u prestonici se odvija normalno“, izjavio je nakon dolaska u ukrajinsku prestonicu Lesjak, prenosi Hina.

Lesjak je potpukovnik slovenačke vojske kog je vlada premestila u diplomatsku službu i poslala u Kijev kao izraz moralne podrške ukrajinskoj vladi, nakon što se u ministarstvu spoljnih poslova niko nije javio za tu misiju.

Premijer Slovenije Janez Janša izjavio je da će slovenačko diplomatsko predstavništvo u Kijevu u vreme vanredne situacije u Ukrajini delovati „s punim ovlašćenjima“ i odbio optužbe opozicije da je reč o riskantnom potezu i da je u Ukrajinu poslao „oružano-diplomatsku misiju“ na svoju ruku i bez podloge u zaklonu.  Lesjak je prema navodima medija već delovao kao civilni član posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini, u regionu Donbas, od 2015. do 2019. godine.

Slovenački ambasador u Ukrajini Tomaž Mencin koji se nakon početka ruske agresije na Ukrajinu povukao u mesto Žešov u Poljskoj odatle „nastavlja svoj rad“, saopštilo je slovenačko ministarstvo spoljnih poslova.

8.59 – Počinje onlajn nastava u  Kijevu

Učenici će moći da pohađaju školu u Kijevu, pošto će biti organizovana onlajn nastava.

Gradonačelnik Kijeva najavio je juče da će škole početi da rade, ali je naglasio da će časovi biti prilagođeni okolnostima.

„Važan zadatak danas je da grad živi i radi i u ovako teškim okonostima“, rekao je Vitalij Kličko.

Prema procenama UN, više od polovine dece iz Ukrajine izbeglo je od početka rata.

8.44 – Gde sve i kako ruski oligarsi kriju novac širom sveta

Procenjuje se da Rusi širom sveta kriju 1.000 milijardi dolara, uglavnom u poreskim rajevima i lažnim kompanijama, a mnoge zemlje pokušavaju da mu uđu u trag.

Četvrtinu ove sume kontrolišu ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi bliski saradnici, bogati Rusi poznati kao ‘oligarsi’, procenio je u izveštaju iz 2020. američki tink-tenk Atlantski savet, prenosi BBC.

8.43 – Akademik Tamaš: Putin gospodari odlukama vlasti u Srbiji

Član Nacionalne akademije nauka i umetnosti Ukrajine i penzionisani profesor novosadskog Filozofskog fakulteta Julijan Tamaš rekao je da Rusija odavno gospodari odlukama aktuelne vlasti Srbije, a da negovanje imidža Vladimira Putina u Srbiji traje od dolaska Aleksandra Vučića na vlast.
Pročitajte još:

Akademik Tamaš, koji je i dobitnik Povelje 55 osnivača nezavisne Ukrajine, u intervju za portal Al Džazire rekao je da vezivanje Srbije za Rusiju i Kinu nije samo posledica emocija.

8.40 – Crveni krst i dalje ne može u Marijupolj

Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je da i dalje ne može da dostavi humanitarnu pomoć Marijupolju i zahteva od Rusije i Ukrajine da garantuju bezbednost prolaska.

„Dve strane moraju da budu garant i da se dogovore oko bezbednog prolaska. One moraju d aobjave rutu i omoguće dovoljno vremena da bi ljudi napustili grad“, rekao je portparol MKCK Mat Moris za BBC.

„Ne postoji naš tim koji može da priđe Marijupolju“, dodao je.

Međunarodno humanitarno pravo, kako kaže, zahteva da ljudi mogu da napuste mesto, ali ne i da budu prisiljeni da ga napuste.

Mnogi stanovnici Marijupolja nedeljama su u podrumima bez hrane vode i lekova.

Ukrajina optužuje Rusiju da je prisilno preselelila hiljade civila iz razorenog grada u region ekoje kontroliše Rusija. Rusija je negirala da to čini, ali je prijavila evakuaciju pod pratnjom ruskih trupa.

8.26 – Materijalna šteta u Ukrajini procenjena na 63 milijarde dolara

Materijalna šteta načinjena tokom rata u Ukrajini procenjena je na 63 milijarde dolara, nova je procena Kijevske škole ekonomije.

Prema proceni ekonomskog uticaja ruske invazije na Ukrajinu od 24. februara do 24. marta, najmanje 4.431 stambena zgrada je oštećena, uništena ili zauzeta, kao i 92 fabrike i skladišta i 378 škola, prenosi BBC.

Uništeno je, oštećeno ili zaplenjeno 12 aerodroma i sedam termo i hidroelektrana.

8.11 – Samo da rate ne bude: Stihovi Đorđa Balaševića osvanuli u Ukrajini

Đorđe Balašević bio je protiv rata u bivšoj Jugoslaviji, a kao poruku mira uvek je pevao pesmu „Samo da rata ne bude“.

Stihove ove pesme sada su objavili umetnici iz Ukrajine, što je na društvenim mrežama podelio njegov sin Aleksa Balašević.

7.55 – Zelenski uoči pregovora u Turskoj: Prioritet suverenitet, razmotrićemo neutralni status

Prioritet Ukrajine u ukrajinsko-ruskim pregovorima koji će biti održani u Turskoj biće „suverenitet i teritorijalni integritet, izjavio je predsednik te zemlje Volodimir Zelenski.

„Želimo mir, zaista, bez odlaganja. Postoji šansa i potreba za sastanak licem u lice u Turskoj. To nije loše. Videćemo ishod“, rekao je on u obraćanju naciji.

Danas će u Turskoj početi nova runda pregovora ruske i ukrajinske delegacije, izjavio je jedan od ukrajinskih pregovarača David Arahamija. Pregovori će trajati do srede.

Sastanak dve delegacije licem u lice već je održan 10. marta u Antaliji u Turskoj i to između ministara spoljnih poslova Rusije i Ukrajine, Sergeja Lavrova Dimitra Kulebe. Međutim, taj sastanak nije doveo do konkretnog napretka.

7.49 – Ukrajina upozorava na scenario dve Koreje

Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da je mogući cilj Putina da stvori Severnu i Južnu Koreju u Ukrajini.

Šef službe Kirilo Budanov navodi da su ruske operacije oko Kijeva propale i da je sada „Putinov rat“ usmeren na jug i istok zemlje.

„Ruske trupe pokušaće da nametnu liniju razgraničenja između okupiranih i neokupirqanih regiona zemlje. U pitanju je pokušaj da se u Ukrajini stvore ‘Severna i Južna Koreja'“, kaže Budanov.

7.30 – Ukrajina o Černobilju: Neodgovorni postupci Rusa pretnja stotinama miliona ljudi

U zoni nuklearne elektrane Černobilj, koju su zauzele ruske snage, izbili su veliki požari, saopštile su ukrajinske vlasti.

„U zoni (elektrane) izbili su veliki požari, koji mogu imati veoma ozbiljne posledice“, navela je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk na Telegramu i dodala da je za sada nemoguće lokalizovati i ugasiti požar jer je ta zona u rukama ruskih snaga.

7.15 – Nekoliko ruskih biznismena ponudilo pomoć Ukrajini – kaže Zelenski

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je u nedelju da je nekoliko ruskih biznismena ponudilo da pokloni novac za pomoć Ukrajini, uključujući podršku njenoj vojsci.

Tokom videokonferencijskog intervjua sa nekoliko ruskih medija, Zelenski je rekao da je primio „signale“ nekoliko ruskih biznismena, uključujući milijardera Romana Abramoviča, bliskog prijatelja Vladimira Putina, koji je na meti sankcija Evropske Unije i Velike Britanije.

„Imali smo signale od njega i još nekoliko privrednika koji su predložili: ‘možemo da pomognemo na ovaj ili onaj način, možemo da uradimo nešto’ „, rekao je on.

„Neki su rekli da su spremni da pomognu obnovu zemlje (Ukrajine) posle rata. ‘Spremni smo da svoje poslovanje prebacimo u Ukrajinu, živimo u Engleskoj ili negde u Švajcarskoj, mi to hoćemo. Ali kako da se ne pojavimo na listi sankcija?’ „, prepričao je predsednik Ukrajine.

„Neki ljudi ne žele da kažu svoje ime, a kažu da žele da pomognu našoj vojsci, iako su državljani Ruske Federacije“, nastavio je on. Zelenski je uveravao da biznismenima koji su spremni da doniraju novac za podršku ukrajinskoj vojsci, Ukrajina je spremna da „osigura njihovu bezbednost, obezbedi im posao i omogući njihov razvoj“.

„Govorim konkretno o sankcijama u našoj državi. O tome možemo da razgovaramo, možemo da razgovaramo o promeni državljanstva ovih ljudi“, objasnio je on i naglasio da nije „obavezno da se to radi javno“.

„Vol strit džurnal“ je objavio u sredu da je Zelenski navodno zamolio predsednika SAD Džozefa Bajdena da ne sankcioniše Romana Abramoviča, verujući da bi on mogao da ima ulogu u mirovnim pregovorima Ukrajine i Rusije.