Evropski parlament osudio rusku invaziju, Moskva proteruje američke diplomate

REUTERS/Alexander Ermochenko TPX IMAGES OF THE DAY

Dvadeset osmi dan rata u Ukrajini. Portparol Kremlja nije isključio mogućnost da Rusija koristi nuklearno oružje, ali, kako kaže, samo ako bude ugroženo njeno postojanje. Pentagon saopštava da se tako ne ponaša odgovorna nuklearna sila. Oko 100.000 stanovnika Marijupolja i dalje je zarobljeno u tom gradu na Azovskom moru, na čije je osvajanje Rusija usredsedila napore. Očekuje se da će SAD objaviti nove sankcije Moskvi kada predsednik SAD otputuje u četvrtak u Brisel na razgovore sa NATO partnerima i liderima G7, na kome bi video-linkom trebalo da se obrati i Zelenski. Ukrajinski zvaničnici navode da će on zatražiti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane. SAD i zapadne zemlje razmatraju mogućnost da Rusiju izbace iz G20, javlja Rojters. Ukrajinske vlasti tvrde da su ruske trupe koje drže nuklearku u Černobilju "opljačkale i uništile" tamošnju laboratoriju. Zamenica ukrajinskog premijera kazala je da je dogovoreno devet humanitarnih koridora, ali da sa Rusima nije dogovoren bezbedan prolaz ljudi iz Marijupolja. Sergej Lavrov upozorio je da bi slanje mirovnih snaga u Ukrajinu dovelo do direktnog sukoba Rusije i NATO. Rusija konvertuje plaćanja za isporuke gasa zemljama koje nisu prijateljske - u rublje, kaže Putin. Nemačka odgovara - to je prekid ugovora. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao Rusiju da zaustavi zveckanje nuklearnim oružjem. Bajden kaže da je hemijski napad Rusije realna pretnja Ukrajini. Volodomir Zelenski apelovao je na francuske kompanije da napuste Rusiju.

Sve o jučerašnjim dešavanjima u Ukrajini pročitajte OVDE.

Pogledajte prilog Vladana Alimpijevića o situaciji u Ukrajini:

I danas dešavanja na ratištu pratimo iz minuta u minut…

……………………………………………….

23.39 – Ruska humanitarna rezolucija o Ukrajini nije prošla u Savetu bezbednosti

Savet bezbednosti UN nije odobrio rusku rezoluciju u kojoj se ističu rastuće humanitarne potrebe Ukrajine, ali bez pominjanja ruske invazije koja je izazvala krizu.

23.29 – Bajden stigao u Brisel

Avion američkog predsednika Džoa Bajdena sleteo je u Brisel, pokazuju snimci televizije CNN.

Američki predsednik, koji hoće da učvrsti jedinstvo Zapada naspram ruske invazije Ukrajine, treba sutra da učestvuje na tri velika međunarodna skupa, na sastancima NATO, G7 i Evropske unije, a zatim će otići u Poljsku.

23.11 -Zelenski pozvao na protest

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je ljude širom sveta da javno protestuju u četvrtak – na mesec dana od početka ruske invazije.

„Rat Rusije nije samo rat protiv Ukrajine. Njegovo značenje je mnogo šire“, kaže Zelenski, prvi put obraćajući se na engleskom, preneo je BBC.

22.15 – Evakuisano više od 4.500 ljudi

Ukrajinski zvaničnici saopštili su da je danas više od 4.500 ljudi evakuisano preko humanitarnih koridora.

Skoro 3.000 njih otputovalo je iz opkoljenog grada Marijupolja u Zaporožje, rekao je zamenik ukrajinskog premijera, prenose mediji.

22.00 – Austrijski OMV i dalje očekuje da će plaćati ruski gas u evrima

Austrijska naftna i gasna grupa OMV objavila je da će nastaviti da plaća Rusima svoje nabavke gasa u evrima uprkos odluci predsednika Vladimira Putina da naplaćuje te isporuke Evropskoj uniji u rubljama.  OMV će „naravno“ nastaviti da plaća u evrima, rekao je generalni direktor kompanije Alfred Štern za austrijsku televiziju Puls 24. „Nemamo drugu osnovu za ugovor. Ne bi bio u stanju drugačije da uradim“, dodao je on.

On je rekao da je pročitao informacije medija o odluci ruskog predsednika ali da niko sa ruske strane nije njih pozvao, i da imaju postojeće ugovore u kojima nije predvidjeno plaćanje u rubljama.  Štern je pre neki dan priznao da su vrlo ograničena rešenja za Austriju da se liši ruskog gasa.

OMV koji je 31,5 odsto u vlasništvu austrijske države, uvozi svoj ruski gas od Gasproma.

21.57 – SAD razmatra zamrzavanje ruskih zlatnih rezervi

Ministarka finansija SAD Džanet Jelen sastaće se sa predstavnicima američkog Kongresa da razmatra moguće zamrzavanje ruskih zlatnih rezervi. Taj potez je usledio pošto je nekoliko predstavnika podneo predlog zakona za zabranu ruskog zlata, koji treba da se usmeri na mogućnost Rusije da prodaje svoje zlatne rezerve da izbegne uticaj sankcija.

Sadašnje sankcije uvedene ruskim zvaničnicima, centralnoj banci, predsedniku Vladimiru Putinu i druge mere ne utiču na ruske zlatne rezerve koje Putin akumulira poslednjih nekoliko godina. Rusija ima oko 130 milijardi dolara u zlatnim rezervama, prema predstavnicima američkog Kongresa.

Banka Rusije objavila je 28. februara da će nastaviti sa nabavkom zlata na domaćem tržištu dragocenih metala.

Članovi američkog Kongresa razmišljaju o strožim sankcijama Rusiji u vreme kada su predsednik Džo Bajden i zvaničnici administracije ove nedelje u Briselu i Varšavu gde će sa ključnim saveznicima pokušati da spreče da ruski rat u Ukrajini ne preraste u još veću katastrofu.

21.54 – Rusija ograničila pristup servisu Gugl Njuz

Ruski medijski regulator Roskomnadzor ograničio je onlajn servis vesti Nuz.Gugl (News.Google), optužujući ga da pruža pristup „lažnim“ informacijama o ruskoj ofanzivi u Ukrajini, javile su ruske novinske agencije.  Odluka je doneta na zahtev ruskog glavnog tužilaštva, navodi se u saopštenju Roskomnadzora.  „Ovaj servis onlajn vesti obezbeđivao je pristup brojnim publikacijama i materijalima koji sadrže lažne informacije… o razvoju specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Od početka intervencije u Ukrajini 24. februara ruske vlasti znatno su pojačale kontrolu informacija preko interneta, jednog od poslednjih prostora za slobodno izražavanje u zemlji.  Brojni ruski i strani mediji među kojima su BBC su zabranjeni, a moskovski sud proglasio je američke društvene mreže Fejsbuk i Instagram „ekstremističkim“. Pristup Tviteru takođe je ograničen.

Prošle nedelje Roskomnadzor je optužio američkog giganta Gugl i njegov video servis Ju Tjub za „terorističke“ aktivnosti, u prvoj fazi ka mogućoj blokadi. Vlasti su takođe početkom marta uvele nove krivične kazne, jednu za širenje informacija koje diskredituju rusku vojsku i drugu za širenje „lažnih“ informacija o ruskoj vojsci.

21.48 – Berlin će isporučiti dodatnih 2.000 komada protivtenkovskog oružja Ukrajini

Nemačka će isporučiti dodatnih 2.000 komada protivtenkovskog oružja Ukrajini, da je podrži u borbi protiv ruske invazije, rekao je parlamentarni izvor za Frans pres. Izvor je potvrdio informacije koje kruže u nemačkim medijima.

Ukrajinske snage već su dobile 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 raketnih bacača zemlja vazduh tipa Stinger iz rezervi Bundesvera, nemačke vojske. Nemačka je pored toga isporučila 500 raketa zemlja-vazduh Strela od oko 2.700 obećanih. Ostale rakete su u toku slanja, rekla je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u obraćanju donjem domu parlamenta.

„Mi smo jedni od najvećih snabdevača oružja Ukrajini u sadašnjoj situaciji.Nismo zbog toga ponosni ali to treba da radimo sada da pomognemo Ukrajini“, rekla je ona.

21.28 – Šolc razgovarao sa Putinom, pozvao na prekid vatre u Ukrajini

Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i pozvao na prekid vatre u Ukrajini.

Portparol nemačke vlade Štefen Heberštrajt izjavio je da je kancelar pozvao Putina na prekid vatre i poboljšanje humanitarne situacije u Ukrajini što pre.

Nakon razgovora sa Putinom, Šolc je razgovarao i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i pitao za procenu trenutne situacije i pregovarački proces.

21.07 – Čelzi će ponovo moći da prodaje ulaznice

Fudbalski klub Čelzi moći će da prodaje karte za utakmice u inostranstvu, mečeve nacionalnog kupa i utakmice ženskog tima nakon što je Vlada Velike Britanije izmenila specijalnu licencu kluba. Čelziju je bilo onemogućeno da prodaje karte zbog sankcija protiv vlasnika kluba, ruskog oligarha Romana Abramoviča.

20.46 – Poginuli novinarka i civil u Kijevu

Ruska novinarka Oksana Baulina i jedan civil poginuli su u Kijevu.

Novinarka Insajdera snimala je posledice ruskog granatiranja oblasti Podolsk u Kijevu, javlja CNN.

Još dve osobe povređene su u incidentu.

Baulina je prethodno radila za anti-korupcijsku fondaciju Alekseja Navaljnog i morala je da napusti Rusiju zbog toga što je radila sa utamničenim opozicionim aktivistom.

20.27 – Bajden upozorava na mogući hakerski napad iz Rusije

Predsednik SAD Džozef Bajden tražio je od guvernera svih 50 saveznih država i Distrikta Kolumbija da pojačaju bezbednost kompjuterskih sistema i kritične infrastrukture zbog mogućeg ruskog hakerskog napada, piše CNN.

20.20 – Moskva proteruje američke diplomate kao odgovor na proterivanje ruskih diplomata iz UN

Rusija je odlučila da protera američke diplomate kao odmazdu zato što je Vašington proterao 12 članova ruske diplomatske misije pri UN početkom marta, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnih poslova.

„Nota sa spiskom američkih diplomata proglašenim nepoželjnim osobama predata je danas, 23. marta, zvaničniku američke diplomatske misije koji je pozvan u rusko ministarstvo spoljnih poslova“, navodi se u saopštenju.

20.16 – Nova osuda invazije Rusije na Ukrajinu u Evropskom parlamentu

Poslanici Evropskog parlamenta jednoglasno su osudili „brutalnu invaziju“ Rusije na Ukrajinu i zatražili od Evropske unije da pojača sankcije Moskvi i zaštiti evropsku ekonomiju, saopšteno je večeras iz Evropskog parlamenta.

20.00 – Stoltenberg očekuje da NATO pošalje Ukrajini opremu za odbranu od hemijskih napada

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izrazio očekivanje da će se lideri zemalja članica alijanse dogovoriti na predstojećem samitu da stacioniraju dodatne snage u Istočnoj Evropi i da pošalju opremu u Ukrajinu kako bi joj pomogli da se odbrani od hemijskih ili bioloških napada.

Uoči samita NATO-a u Briselu, u čijem fokusu je rat u Ukrajini, Stoltenberg je rekao da alijansa formira četiri nove borbene grupe, u Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj, i da one imaju između 1.000 i 1.500 vojnika.

Stoltenberg je kazao da će te snage ostati u četiri zemlje „koliko god bude potrebno“. NATO trenutno ima oko 40.000 vojnika iz nekoliko zemalja pod svojom komandom, gotovo deset puta više nego pre nekoliko meseci, navode vojni komandanti.

„To znači da ćemo, uz naše snage u baltičkim zemljama i Poljskoj, imati osam multinacionalnih NATO borbenih grupa duž istočnog krila (alijanse), od Baltičkog do Crnog mora“, naveo je Stoltenberg.

19.55 – Više stotina ljudi uspelo da pobegne iz ukrajinskih gradova na istoku, kaže guverner Luganske oblasti

Oko 700 ljudi pobeglo je iz gradova na istoku Ukrajine uprkos neprestanom ruskom granatiranju celog dana, rekao je guverner Luganske oblasti.

19.48 – Bela kuća ostavlja otvorenom mogućnost izbacivanja Rusije iz G20

Bela kuća odbila je da komentariše izveštaje da će SAD i njeni saveznici tražiti da Rusija bude izbačena iz G20, ali je ostavila tu mogućnost otvorenom, javlja CNN.

19.34 – Kremlj potvrdio da je blizak Putinov saradnik podneo ostavku

Kremlj je potvrdio da je izaslanik predsednika Vladimira Putina za vezu sa međunarodnim organizacijama Anatolij Čubajs podneo ostavku.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije želeo da kaže da li je Čubajs napustio zemlju, rekavši da je to njegova privatna stvar, prenosi Asošiejted pres.

Blumberg je ranije javio da je Čubajs, arhitekta privatizacije u Rusiji 1990-ih, podneo ostavku i napustio zemlju, navodeći kao razlog protivljenje Putinovom ratu u Ukrajini.

Ruski list Komersant javio je da je 66-godišnji Čubajs u Istanbulu.

Čubajs je bio na brojnim visokim funkcijama u Rusiji u prethodne tri decenije, uključujući mesto prvog potpredsednika vlade tokom 1990-ih i šefa kabineta tadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina.

19.30 – Rusija od 16. septembra neće biti deo Evropske konvencije o ljudskim pravima

Rusija od 16. septembra više neće biti strana ugovornica Evropske konvencije o ljudskim pravima, pošto je nedavno isključena iz Saveta Evrope zbog napada na Ukrajinu.

19.28 – Vlada SAD formalno objavila da je ruska vojska počinila ratne zločine

Vlada Sjedinjenih Američkih Država objavila je zvanično da su pripadnici ruskih oružanih snaga počinili ratne zločine u Ukrajini, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.

18.53 – Nemačka: Ruski zahtev za plaćanje gasa u rubljama je „prekid ugovora“

Nemačka je rekla da prestavlja „prekid ugovora“ to što Rusija traži da se uvoz njenog prirodnog gasa plaća isključivo u rubljama uz navode da neće više primati dolare ili evre za svoje isporuke gasa Evropskoj uniji.

18.46 – Slovenačka opozicija protiv slanja misije u Kijev

Slovenačka opozicija protivi se najavama vlade premijera Janeza Janše o slanju diplomatske misije u Kijev koju bi predvodio oficir slovenačke vojske, privremeno prebačen u ministarstvo spoljnih poslova.

„Predsednik vlade najavljuje slanje vojne naoružane misije u Kijev, što je nepotrebno izazivanje i potez koji može ugroziti interese Slovenije i bezbednost naših državljana“, izjavila je danas predsednica Socijalnih demokrata (SD) evroparlamentarka Tanja Fajon.

Ona je upitala zašto se misija šalje u Kijev, a ne u Lavov „gde je trenutno smeštena većina diplomata“ i kako će se reagovati ako predstavnici misije budu napadnuti, prenosi Hina. Prema njenim rečima umesto sadašnjih spoljnopolitičkih poteza Janšine vlade Slovenija mora imati jedinstvenu spoljnu politiku.

Slične oštre izjave protiv takve misije dali su odvojeno i predsednici ostale tri stranke, udružene u predizbornu Koaliciju ustavnog luka (KUL), poručivši da krizu u Ukrajini Janša koristi u predizborne svrhe.

Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije je u saopštenju demantovalo tvrdnje opozicionih čelnika da će diplomatska ekipa koju namerava sastaviti vlada i poslati ovih dana u Kijev kao izraz pomoći i solidarnosti s napadnutom državom biti „naoružana diplomatska misija“.

Navedeno je da će u njoj biti članovi iz više ministarstava koji imaju iskustvo u međunarodnim misijama, pa i sa vođenjem evropskih diplomatskih predstavništava, te da će redovne diplomatske aktivnosti voditi u skladu sa zakonom.

17.59 – NATO: Tokom rata u Ukrajini poginulo 7.000-15.000 vojnika

REUTERS/Marko Djurica

NATO alijansa procenjuje da je tokom rata u Ukrajini poginulo između 7.000 i 15.000 ruskih vojnika.

Rusija je pretrpela između 30.000 i 40.000 gubitaka u ljudstvu, što je broj u koji su uključeni nastradali, nestali, povređeni i zarobljeni vojnici, prva je javna procena NATO od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Anonimni zvaničnik NATO koji je izneo podatke, izjavio je da je procena kombinacija podataka ukrajinske vlade, naznaka iz Rusije i informacija sa terena.

Vlada SAD, sa druge strane, odbija da objavi procene navodeći da dostupne informacije nisu pouzdane.

17.50 – Violončelista iz Harkova: Volim svoj herojski grad

Printscreen/Twitter/Suspilne

Stanovnik Harkova i violončelista Denis Karačevcev nastupao je na ulicama Harkova okružen oštećenim zgradama i ruševinama kako bi podigao svest o razaranju i pomogao u prikupljanju sredstava za obnovu svog grada.

17.20 – Belorusija proteruje ukrajinske diplomate i zatvara konzulat

Belorusija, saveznica Rusije, saopštila je da proteruje ukrajinske diplomate i da zatvara konzulat te zemlje.

Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije nije preciziralo koliko diplomata će morati da napusti zemlju, navodeći da ih može ostati najviše pet.

Cilj tog poteza je „okončanje nediplomatskih aktivnosti nekoliko zaposlenih u ukrajinskim misijama“, navelo je Ministarstvo.

Belorusija je dozvolila Rusiji da koristi njenu teritoriju za razmeštanje snaga koje su i odatle napale Ukrajinu.

Ranije je Poljska objavila da proteruje 45 ruskih diplomata i njihovih saradnika.

17.14 – N1 u Rumuniji: Za Ukrajince samo tranzitna zona, većina ide ka zapadu Evrope

Reporterka N1 Vanja Đurić javila se iz gradića Sučeava u Rumuniji, u blizini granice sa Ukrajinom i kaže da je pritisak izbeglih na tu zemlju mnogo manji nego na Poljsku, gde i dalje hrle reke ljudi. Ipak, očekuje se da kada Poljska ostane bez kapaciteta, bude povećan priliv izbeglica u Rumuniju.

17.10 – Gardijan: Izrael zbog Rusije sprečio Ukrajinu da kupi špijunski softver „Pegaz“

Izrael je sprečio Ukrajinu da kupi špijunski softver Pegaz izraelske kompanije NSO grupa zbog bojazni da bi prodaja tako usavršenog sredstva za hakovanje izazvala gnev Rusije, piše londonski „Gardijan“.

17.06 – Zelenski poručio francuskim kompanijama: Napustite Rusiju, ne finansirajte ubistva

Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski, obraćajući se francuskom parlamentu video-vezom, apelovao je na francuske kompanije da napuste Rusiju.

16.50 – Kišida: Japan će razmotriti uvođenje dodatnih sankcija Rusiji

Japan će razmotriti uvođenje dodatnih sankcija Rusiji, izjavio je premijer Fumio Kišida posle govora predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog poslanicima japanskog parlamenta.

Uoči polaska za Brisel, na samit Grupe G7, Kišida je novinarima rekao da će njegova vlada razmotriti i pružanje dodatne finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, prenosi ruska državna agencija TASS.

Kišida je ranije najavio 100 miliona dolara pomoći Ukrajini.

„Želim još jednom da istaknem da je Japan uz Ukrajinu“, dodao je Kišida.

16.44 – Ministri zdravlja G7 osuđuju napade na zdravstvene ustanove u Ukrajine

U zajedničkoj izjavi, ministri zdravlja G7 i američki sekretar za zdravstvo Gzavije Besera osudili su napade ruskog predsednika Vladimira Putina na zdravstvene ustanove i zdravstvene radnike u Ukrajini.

16.29 – Nestle obustavio prodaju Kitketa i Neskvika u Rusiji

Švajcarski prehrambeni gigant Nestle povlači svoje popularne brendove iz Rusije, ali će i dalje prodavati namirnice od esencijalnog značaja, javlja BBC.

Nestle je prekinula ulaganja u Rusiju ranije ovog meseca, a nakon žestokih kritika ukrajinskih političara na račun firme, Nestle je obustavio prodaju brendova kao što su KitKet i Neskvik.

„Dok rat besni u Ukrajini, naše aktivnosti u Rusiji će se fokusirati na obezbeđivanje osnovne hrane, a ne na ostvarivanje profita“, saopštili su iz kompanije i dodali da u potpunosti poštuju sve međunarodne sankcije Rusiji.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je Nestle zbog toga što i dalje posluje u Rusiji, a nešto ranije je i ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao da šef Nestlea Mark Šnajder „ne pokazuje razumevanje“.

Do sada su međunarodni brendovi kao što su McDonald’s, kozmetička firma L’Oreal, modni brend H&M i tehnološki gigant Apple suspendovali ili ograničili svoje aktivnosti u Rusiji.

16.20 – Kličko: Tokom invatije na Kijev stradala 264 civila, uključujući decu

Tokom ruske invazije na Ukrajinu u glavnom gradu Kijevu nastradala su 264 civila, uključujući decu, izjavio je gradonačelnik Kijeva Vitali Kličko.

On je rekao da se borbe vode u Liutiž, selu 30 kilometara udaljenom od Kijeva i da je ukrajinska vojska povratila kontrolu nad oblastima severozapadno i severoistočno od Kijeva, uključujući veći deo Irpina.

„Ukrajina je povratila kontrolu i nad zapadnim gradom Makarivom“, rekao je.

16.13 – Kuleba: Ruski TV propagandisti gori i od pilota, oni rizikuju da budu oboreni

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba napisao je na svom Tviter nalogu da su ruski TV propagandisti gori čak i od ruskih pilota.

15.51 – Nema humanitarnog koridora za Marijupolj

Svakog dana, nedeljama, Ukrajina je najavljivala da će se humanitarni koridori otvoriti u brojnim gradovima kako bi se dopremile potrebne zalihe i izvukli civili zarobljeni u borbama.

Opkoljeni grad Marijupolj nije čak ni na ovoj listi – mesto gde granatiranje nikada ne prestaje, a stanovnici su ostali bez vode i hrane. Rusija je ponudila izlaz ove nedelje – ali samo ako se grad preda.

15.40 – Bajden: Hemijski napad Rusije je realna pretnja Ukrajini

Mogućnost da Rusija upotrebi hemijsko oružje u ratu u Ukrajini je realna pretnja, rekao je predsednik SAD Džozef Bajden pred svoj let za Evropu, gde će krajem ove nedelje sa saveznicima razgovarati o ruskoj invaziji na Ukrajinu.

15.14 – U četvrtak se nastavlja delimično nastavlja trgovanje Moskovske berze

Moskovska berza će u četvrtak delimično ponovo biti otvorena za trgovanje ruskim akcijama, saopštila je ruska Centralna banka.

Ruske akcije kojima je dozvoljeno da nastave trgovanje uključuju velike kompanije kao što su Gasprom, Lukoil, VTB banka, Sberbanka, Rusal i Rosnjeft.

15.05 – Stoltenberg: Rusija mora da prestane sa zveckanjem nuklearnim oružjem

Rusija mora da zaustavi zveckanje nuklearnim oružjem, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, odgovarajući na pitanje novinara, opisujući navode Rusije o upotrebi takvog oružja kao „opasne i neodgovorne“.

14.45 – Lavrov: Moskva ima duh i volju da brani rusku kulturu u Ukrajini

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Moskva ima „duh i volju da brani rusku kulturu u Ukrajini“.

Kako piše BBC, Narativ Kremlja, prenet kroz provladine medije, je da se trupe bore protiv nacista i fašista i da brane otadžbinu.

Lavrov je, takođe, rekao da su razgovori između dve strane bili „teški“ jer Ukrajina „stalno menja svoj stav“.

14.36 – Putin uvodi rublju za naplatu isporučenog gasa određenim zemljama

Rusija će konvertovati plaćanja za isporuke gasa zemljama koje nisu prijateljske – u rublje, rekao je Vladimir Putin, prenose RIA Novosti.

14.15 – Zvaničnik: Sumi je skoro opkoljen, možemo da držimo grad još tri-četiri nedelje

„Naš grad je skoro opkoljen, imamo jedan izlaz do Poltave, kroz koji žene i deca odlaze i doprema se medicinska pomoće“, kazao je Andri Baranov, član gradskog veća Sumija, grada na severoistoku Ukrajine. On je dodao da je oko 100.000 stanovnika ostalo u gradu.

Kazao je i da je u gradu primetna nestašica medicinske opreme i goriva.

Iryna Rybakova/Press service of the Ukrainian Ground Forces/Handout via REUTERS

On je procenio da Ukrajina može da drži grad još tri ili četiri nedelje.

„Strašno nam je potrebna zona zabrane letova“, istakao je on.

Baranov je kazao da situacija u Sumiju nije ni blizu tako loša kao u Marijupolju, lučkom gradu na jugoistoku Ukrajine. Dodao je da je u Sumiju uništeno samo desetak kuća.

Važna infastruktura u Sumiju je bombardovana, ali ne i kuće civila, naveo je Baranov.

14.07 – Gradonačelnik: Ukrajinska vojska povratila 80 odsto teritorije Irpinja

Oleksandr Markušin, gradonačelnik Irpinja kod Kijeva, kazao je da su ukrajinske oružane snage, teritorijalna odbrana i policija povratili kontrolu nad 80 odsto tog gradića.

„Naš grad konstantno bombarduju GRAD raketama. Veoma masovno. Udaraju na stambene oblasti, višespratnice“, rekao je Markušin, prenosi CNN.

Uprkos masovnoj evakuaciji prethodnih nedelja, Markušin, koji je rekao da je danas uništena njegova vlastita kuća, procenio je da se oko 6.000 ljudi još nalazi u Irpinju i da se i dalje manje grupe svakodnevno evakuišu.

„Oko 4.000 ljudi ne žele da napuste grad. Pomažemo ih u hrani i lekovima“, dodao je.

13.58 – Osamdeset ljudi u sredu pre podne evakuisano iz gradova na istoku Ukrajine

Osamdeset ljudi je uspelo da pobegne danas iz gradova u istočnoj Ukrajini, posle još jedne noći ruskih napada.

Vlasti su na Fejsbuku postavile informacije o mestima okupljanja, odakle su ljudi prevezeni autobusima i kombijima do železničkih stanica, odakle će biti transportovani na zapad Ukrajine.

REUTERS/Alexandros Avramidis

13.52 – Rusi srušili most u Černjihovu, lokalni zvaničnik kaže: Napravićemo mnogo bolji

Ruski ratni avioni uništili su most u Černjihovu, na jednoj od poslednjih preostalih ruta ka teritoriji koja je pod kontrolom Ukrajine, rekao je gradski regionalni šef Vjačeslav Čauš.

On je, međutim, na Telegramu obećao da će se snabdevanje grada nastaviti.

„Ovo nas neće sprečiti da isporučujemo humanitarnu pomoć Černjihovu. Snabdevaćemo grad hranom i svim potrepštinama. Drugo, definitivno ćemo napraviti novi mosta. Mnogo bolji. To je bio stari most. Grad poput Černjihova, herojski grad, zaslužuje novi, moderni most, i definitivno žemo ga izgraditi posle naše pobede“, poručio je Čauš.

Maxar Technologies/Handout via REUTERS

Černjihov, koji se nalazi na pola puta između Kijeva i ruske granice, bio je na meti jednog od najintenzivnijih granatiranja od kako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 24. februara.

Jedan od nedavnih napada bio je kada je pogođen red u kojem su ljudi čekali za hleb, u kojem je, prema ukrajinskim zvaničnicima, poginulo najmanje 10 ljudi, prenosi CNN.

13.43 – Šarl: Putin mora da bude pobeđen – to je pitanje bezbednosti celog sveta

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je za CNN da se mora osigurati da ruski predsednik Vladimir Putin bude poražen, i da to treba da bude „zajednički cilj“.

„To je pitanje bezbednosti, za budućnost Evrope i budućnost celog sveta“, poručio je Mišel.

13.11 – Frontmen ukrajinske grupe Okean Elzi odlučio da pristupi vojsci

Frontmen najpoznatije ukrajinske muzičke grupe „Okean Elzi“ Svjatoslav Vakarčuk (47) odlučio je da pristupi ukrajinskoj vojsci, ali mu je rukovodstvo Lavova, njegovog rodnog grada, preporučilo da je za sada dovoljno da nastavi da bodri vojnike na položajima i građane u skloništima.

Ukrajinska novinska agencija Unian prenosi da Vakarčuk nastupa u gradovima koje je napala ruska vojska. Na društvenim mrežama kruži snimak gde Vakarčuk u metrou u Harkovu, pretvorenom u sklonište, sa građanima tog grada svira i peva omiljenu pesmu svoje grupe „Biće sve dobro“.

13.01 – Zelenski pozvao Japan da pooštri sankcije Rusiji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pred japanskim parlamentarcima izrazio zadovoljstvo zbog toga što je Japan „prva zemlja u Aziji koja je izvršila pritisak“ na Rusiju u rusko-ukrajinskom konfliktu. Govoreći pred Parlamentom Japana preko video linka, Zelenski je apelovao na Tokio da „nastavi s uvođenjem sankcija“.

„Ni Ujedinjene nacije ni Savet bezbednosti nisu funkcionisali. Potrebne su reforme“, rekao je ukrajinski lider.

Prema njegovim rečima, potreban je instrument kojim bi se preventivno osigurala globalna bezbednost.

Behrouz Mehri/Pool via REUTERS

„Niko se neće osećati bezbedno dok se ovaj rat (u Ukrajini) ne završi i dok se mir ponovo ne uspostavi“, poručio je Zelenski.

On je ponovio tvrdnje Vašingtona da se Rusija možda priprema da upotrebi hemijsko oružje.

„Dobijam informaciju da Rusija priprema napade hemijskim oružjem kao što je gas sarin, baš kao u Siriji“, rekao je Zelenski parlamentarcima u Tokiju.

12.54 – Šolc: Momentalni embargo na ruske energente bio bi razoran po Evropu

Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je da bi sugestije o momentalnom embargu na ruske energente trebalo odbaciti, jer bi uticaj na Evropu bio razoran.

On je kazao da je Nemačka u procesu osamostaljivanja od ruskih energetskih izvora, ali „da bi činjenje toga od danas do sutra gurnulo njegovu zemlju i celu Evropu u recesiju“.

Upozorio je da će „čitave industrije biti na ivici propasti“ i da postojeće antiruske sankcije već pogađaju teško nemačke građane, prenosi BBC.

12.45 – Grinpis: Plaćanjem energenata Rusiji, EU finansira vojni budžet Vladimira Putina

Organizacija za zaštitu prirode Grinpis zahtevala je od nemačke vlade da podrži obustavu uvoza gasa, nafte i uglja iz Rusije. „Samit Evropske unije u četvrtak mora obavezno Rusiji da uvede hitan energetski embargo,“ rekao je direktor nemačkog ogranka Grinpisa Martin Kajzer.

„Očekujemo da savezna vlada i kancelar Olaf Šolc prestanu sa protivljenjem ovakvom koraku,“ rekao je Kajzer za dpa.

Vlada, međutim, odbija predloge o uvođenju sankcija na energente. Ministar privrede Robert Habek upozorava na najteže ekonomske posledice. Prema podacima ministarstva, udeo ruskog fosilnog gasa u nemačkom uvozu energenata je 55 odsto, udeo uglja 50 odsto, a sirove nafte 35 odsto.

Kajzer je rekao da je neodgovorno da države EU, svojim plaćanjem isporuka energije, kako je naveo, finansiraju vojni budžet ruskog predsednika Vladimira Putina stotinama miliona evra dnevno.

Građani Nemačke, kaže, podržavaju zabranu uvoza energenata iz Rusije, a ekonomske posledice mogu da se ublaže kriznim paketom.

12.39 – Medvedev: SAD hoće da unište Rusiju – to bi moglo da dovede do velike nuklearne eksplozije

Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije (od 2008. do 2012), koji je trenutno zamenik sekretara ruskog Saveta bezbednosti i jedan od najbližih saradnika Vladimira Putina kazao je da bi Zapad mogao da klizne u nuklearnu distopiju ukoliko Vašington nastavi sa, kako to Kremlj naziva, dugoročnom zaverom da uništi Rusiju.

On je istakao da su se SAD zaverile da unište Rusiju kao deo „primitivne igre“ od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, prenosi Rojters.

„To znači da Rusija mora biti ponižena, ograničena, razbijena, podeljena i uništena“, kazao je Medvedev (56).

Sputnik/Yulia Zyryanova/Pool via REUTERS

Uništenje najveće svetske zemlje po površini mogao bi da dovede do nestabilne vlasti u Moskvi, „sa maksimalnim brojem nuklearnog naoružanja uperenog u mete u SAD i Evropi“, upozorio je Medvedev.

Propast Rusije, dodao je, doveo bi do toga da bi pet ili šest nuklearnih zemalja širom Evroazije bilo predvođeno „ludacima, fanaticima i radikalima“.

„Da li je ovo distopija ili neka ludačka prognoza budućnosti? Da li su ovo Petparačke priče? Ne“, poručio je Medvedev.

11.59 – Dirljiv prizor: U opustošenom Harkovu muškarac svira čelo

Već 28 dana traje ruska invazija na Ukrajinu. Milioni ljudi su napustili zemlju bežeći od rata, a oni koji su ostali na različite se načine nose s ratnom svakodnevnicom.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je snimak muškarca koji u opustošenom centru Harkova sedi i – svira čelo.

11.53 – Ruska vojska: Uništili smo vojni arsenal na severozapadu Ukrajine

Ruska vojska je saopštila da je gađala vojni arsenal na severozapadu Ukrajine projektilima ispaljenim sa mora.

CNN nije mogao odmah da potvrdi ove tvrdnje, ali bi takav napad značio nastavljanje očigledne kampanje protiv ciljeva koji su bliži ukrajinskoj zapadnoj granici.

„Uveče 22. marta, visoko precizno oružje dugog dometa, lansirano sa mora, pogodilo je arsenal u selu Oržovu, 14 kilometara severozapadno od Rivnja“, kazao je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

„Kao rezultat napada, veliki arsenal naoružanja i vojne opreme ukrajinske vojske, uključujući i ono koje su dobili od zapadnih zemalja, uništen je“, dodao je on.

Ruska vojska je u ponedeljak saopštila da je ispalila krstareće rakete na ukrajinski vojni trenažni centar u Novoj Ljubomirki, koja se nalazi u severnozapadnoj ukrajinskoj oblasti Rivnje.

Šef regionalne uprave Rivnja Vitalij Koval potvrdio je da su dve ruske rakete pale na teritoriju vojnoj trenažnog centra.

11.40 – Pentagon: Ukrajinci sada više idu u ofanzivu

Portparol Pentagona Džon Kirbi kazao je novinarima na poslednjem brifingu da Ukrajina brani delove zemlje „veoma pametno, veoma spretno, veoma kreativno“.

„Videli smo naznake da Ukrajinci sada malo više idu u ofanzivu. Vidimo ih sada na mestima, posebno na jugu blizu Hersona, gde pokušavaju da povrate teritoriju“, kazao je Kirbi, prenosi BBC.

Tanjug/AP Photo/Manuel Balce Ceneta

On je dodao da su ukrajinske snage planirale kontranapade i sada „idu u tom pravcu“.

„Ukrajinci postavljaju veoma čvrstu odbranu… Rusi nisu postigli nijedan od strateških ciljeva koje su zacrtali – ili sigurno ne bez gubitaka“, zaključio je Kirbi.

11.16 – Zvaničnica SAD: Na Srbiji da odluči da li će uvesti sankcije Rusiji

Na Srbiji je da odluči da li će uvesti sankcije Rusiji, izjavila je pomoćnica američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Karen Donfrid u intervjuu Kuriru i naglasila da SAD podržavaju evropski put Srbije i da zna da će se „Srbija suočiti s tim odlukama“.

Ona misli da je moćno to što je Srbija jedna od 141 države koje su podržale rezoluciju Generalne skupštine UN o osudi ruske invazije na Ukrajinu, čime se pridružila svetu i svim susedima.

„To je jasna, snažna, jedinstvena poruka koja pokazuje želju Srbije da bude deo evropske zajednice. Pozdravila sam je“, istakla je Donfrid.

Upitana da li je, kao u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu, medjunarodno pravo bilo prekršeno i 1999.godine, kada je napadnuta SR Jugoslavija i to bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, ona je odgovorila da su „ova dva slučaja različita u suštinskom smislu“.

11.14 – Poljske tajne službe zatražile proterivanje oko 40 ruskih diplomata iz zemlje

Agencija unutrašnje bezbednosti predala je Ministarstvu spoljnih poslova spisak 45 ruskih diplomata i njihovih saradnika i zatražila njihovo proterivanje jer je, prema saznanjima te službe, reč o agentima s diplomatskim pokrićem. Poljsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ambasadora Ruske Federacije u Varšavi Sergeja Andrejeva da mu danas uruči notu o proterivanju oko 40 ruskih diplomata.

„Agencija unutrašnje bezbednosti ukazuje da Rusija postupa sve ofanzivnije prema Poljskoj. Spremna je lista 45 lica iz diplomatskih krugova koji rade za obaveštajne službe Rusije. Imajući u vidu politiku Rusije prema Poljskoj i rusku agresiju na Ukrajinu zatraženo je od ministarstva da se proteraju iz Poljske“, kazao je portparol koordinatora službi bezbednosti Stanjislav Žarin.

Novinarima je Žarin saopštio i da je 17. marta uhapšen Poljak zbog osnovanih sumnji da je špijunirao u korist ruske civilne obaveštajne službe, za šta mu preti najmanje tri godine zatvora.

Uhapšeni je bio zaposlen u Arhivu Varšave a, kako je kazao Žarin, imajući u vidu kakvi dokumenti su mu bili dostupni, ocenjeno je da je njegova saradnja sa ruskim obaveštajnim službama pretnja bezbednosti poljske države.

11.12 – Šolc: Sankcije ne bi trebalo više da pogode Evropu od ruske vlasti

Ruske snage ne uspevaju da napreduju u Ukrajini, uprkos kontinuiranom teškom bombardovanju gradova, ocenio je nemački kancelar Olaf Šolc.

„Putinova ofanziva se zaglavila uprkos svom razaranju iz dana u dan“, kazao je on političarima u Nemačkoj, dodajući da ruski lider (Vladimir Putin) „mora da čuje istinu“, obustavi borbe i pokuša da pronađe diplomatsko rešenje.

John Macdougall/Pool via REUTERS

Rat, ocenio je Šolc, ne uništava samo Ukrajinu, „već i rusku budućnost“.

Upozoravajući Moskvu na nove sankcije, Šolc je kazao: „Stalno pooštravamo sankcije, ali te mere ne bi trebalo da više pogode evropske zemlje od ruskog rukovodstva“.

Dodao je da Ukrajinci mogu „da se oslone na Nemačku“ i da su izbeglice dobrodošle.

11.00 – NVO: Ustavna neutralnost i odbijanje sankcija jedino rešenje za Srbiju

Napredni klub, Narodna mreža i Centar za razvoj međunarodne saradnje ocenili su u zajedničkom saopštenju da je očuvanje ustavne neutralnosti Srbije i odbacivanje zahteva za uvođenje sankcija Rusiji jedini pravi odgovor na spoljne pritiske.

„Naša zemlja smeštena je u oblasti neposrednog uticaja SAD i EU, ali smo strateški – kada je reč o našim životnim nacionalnim interesima – povezani sa Rusijom. Zato, ne da nam nije u interesu već nam nanosi samo ozbiljnu štetu, ukoliko se svrstamo uz neku od strana“, navele su te tri organizacije.

10.55 – Lavrov: Slanje mirovnjaka u Ukrajinu dovelo bi do direktnog sukoba Rusije i NATO

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručio je da bi slanje mirotvoraca u Ukrajinu moglo da dovede do direktne konfrontacije između Rusije i NATO.

Poljska je prošle sedmice saopštila da će zvanično na sledećem samitu NATO proslediti zahtev za mirovnu misiju u Ukrajini.

„Nadam se da shvataju o čemu pričaju. To bi bio direktan sukob između Rusije i NATO, što ne samo da svi hoće da izbegnu, već i kažu da u principu ne treba da se desi“, kazao je Lavrov osoblju i studentima na moskovskom Državnom institutu za međunarodne odnose, prenosi agencija Rojters.

10.26 – Zvaničnik iz Marijupolja: Rusi izbegavaju da gađaju samu luku

Viši zvaničnik uprave u marijupoljskoj luci, koji nije želeo da mu se objavi ime, kazao je za BBC, pošto je juče pobegao iz tog opkoljenog grada na Azovskom moru da je veći deo grada potpuno uništen, ali da je luka ostala prilično nedirnuta.

Tanjug/Maxar Tećnologies via AP

Od početka invazije 24. februara šest brodova sa stranim zastavama je, prema njegovim rečima, zarobljeno u luci, ali da je „za razliku od ostatka grada, luka pretrpela relativno malu štetu“.

Marijupolj je najveća luka na Azovskom moru i jedna od najvećih ukrajinskih luka za izvoz poljoprivrednih proizvoda. Njegovo osvajanje, kako navode svetski mediji, bilo bi strateški važno za Rusiju.

BBC ocenjuje da je činjenica da je sama luka ostala relativno netaknuta možda indikacija da Rusija ceni njenu stratešku važnost i namerno izbegava da je gađa.

10.16 – Zamenica ukrajinskog premijera: I dalje bez dogovora o bezbednoj evakuaciji iz Marijupolja

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk je kazala da je dogovoreno devet humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz opkoljenih ukrajinskih gradova.

Ona je, međutim, u objavi na Fejsbuku dodala da sa Rusima nije dogovoren bezbedan prolaz ljudi iz Marijupolja.

Navela je da se nada da će ljudi koji žele da napuste taj grad uspeti da stignu do obližnjeg Berdjanska, gde ih čeka humanitarna pomoć, poput lekova. Kazala je da su spremna 24 autobusa za transport ljudi.

Nekoliko prethodnih pokušaja da se evakuišu ljudi iz Marijupolja su propala pošto su ruske snage nastavile da granatiraju taj strateški važan lučki grad na Azovskom moru, uprkos dogovorenom privremenom prekidu vatre.

10.09 – Lokalni zvaničnik: U napadu u Rubižnjem ubijene tri osobe, od toga dvoje dece

Tri osobe, od kojih dvoje dece, ubijeno je u napadu na blok stanova u istočnom gradu Rubižnjem, rekao je šef vojne uprave u Lugansku Serhij Hajdaj.

„Tragedija se desila sinoć, kada su ruske trupe intenzivirale granatiranje. Granata je eksplodirala na petom spratu“, kazao je Hajdaj i dodao i da je vatra buknula i u poslovnom i obrazovnom institutu.

Region Luganska je jedna od glavnih meta ruske vojske koja pokušava da osvoji istočne oblasti koje nisu preuzeli proruski separatisti u ratu 2014. godine, navodi BBC.

Hajdaj ze vikend naveo da je više od 60 civila ubijeno u tom regionu od početka ruske invazije 24. februara.

Jedan od najteže pogođenih gradova je Severnodonjeck, a šef regionalne vojske je kazao da je dogovoren evakuacioni koridor za taj grad i Rubižnje, ali je upozorio ljude koji pokušavaju da pobegnu na opasnost od daljeg granatiranja.

9.55 – N1 na rumunsko-ukrajinskoj granici: Ovaj čovek ima najteži, ali i najlepši posao

Sve više Ukrajinaca beži iz zemlje, a prema poslednjim podacima taj broj je veći od tri miliona. U samo jednom danu u Rumuniju je na graničnoom prelazu Siret ušlo 2.700 ljudi. Na tom prelazu je i reporterka N1 Vanja Đurić koja je razgovarala sa osobom koja na tom mestu ima najteži posao – klovnom koji pokušava da oraspoloži decu koja dolaze iz Ukrajine.

klovn ukrajna rumunija granica n1
N1/Aleksandar Cvrkotić

Crveni nos, šeširić i plavi šal. Nasmejani klovn iz Rumunije dočekuje male Ukrajince. Plišana lutka tigrića navučena na njegovu ruku pozdravlja pridošlice iz ratom zahvaćene susedne zemlje. Naravno, tu su i baloni – gumene kesice ispunjene vazduhom – tako jednostavna igračka koja mališanima neizostavno izmami osmeh. Deci je nekad potrebno tako malo.

9.51 – Privremeni prekid vatre za evakuaciju civila iz Luganska

Očekuje se da tokom jutra po lokalnom vremenu na snagu stupi privremeni prekid vatre, kako bi omogućio civilima da napuste region Luganska na istoku Ukrajine, prema lokalnom ukrajinskom zvaničniku.

On je na društvenom mediju objavio detaljne podatke o mestima na koja civili treba da dođu, i odakle će vozovima biti evakuisani iz Luganska u Donbasu, prenosi CNN.

„Pažnja! Dogovoren je humanitarni koridor: građani Rubižnja, Lisičanska, Severodonjecka, Njižneg, biće danas evakuisani“, napisao je ukrajinski zvaničnik.

REUTERS/Oleksii Kovalov

U Lugansku se vode oštre borbe, uključujući i navodno rusko granatiranje doma za stare, u kojem je 11. marta poginulo 56 ljudi.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova u ponedeljak je optužilo ruske snage za prisilno deportovanje 2.389 dece iz Donjecka i Luganska, što je američka vlada okarakterisala kao „kidnapovanje“.

Rusija je saopštila da su 16.434 osobe, uključujući 2.389 dece evakuisani svojom voljom dan ranije.

9.41 – HRW: Presuda Navaljnom upozorenje za sve neistomišljenike Kremlja

Jučerašnja presuda ruskom opozicionaru i kritičaru Kremlja Alekseju Navaljnom po novim optužbama za prevaru pokazuje da Moskva intenzivira slamanje neistomišljenika na domaćem terenu dok nastavlja invaziju na Ukrajinu, ničim isprovociranu, saopštila je organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW).

„Namera ove presude nije samo da ućutka Navaljnog, već da bude upozorenje ruskom civilnom društvu i svakome ko se usudi da se usprotivi politici Kremlja“, kazao je direktor HRW za Evropu i centralnu Aziju Hju Vilijamson, prenosi CNN.

Aleksej Navaljni
REUTERS/Denis Kaminev

Navaljni, koji već služi troipogodišnju kaznu zatvora, juče je osuđen na dodatnih devet godina zatvora za prevaru „posebno velikih razmera“. Navaljni će morati da plati i globu u vrednosti od 11.200 američkih dolara.

9.07 – Zelenski: Pre ili kasnije, ruski piloti biće smatrani odgovornima za ubijanje civila

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kazao je da će pre ili kasnije ruski piloti biti smatrani odgovornima za ubijanje civila.

„Želim ovo još jednom da ponovim svim ruskim pilotima, oni ne razmišljaju o naredbama koje ispunjavaju. Jer ubijanje civila je zločin. I za to ćete odgovarati, bilo danas ili sutra, to je neizbežno. Naročito mislimo na bombardovanje Marijupolja, i to će se desiti svima koji ubijaju naše civile, u našoj mirnoj domovini“, kazao je Zelenski tokom obraćanja koje je postavljeno na Fejsbuk stranici ukrajinske vlade.

Zelenski je, ne ponudivši dokaze, ustvrdio da su ukrajinske oružane snage oborile ruski avion nedaleko od Čornobajevke u Hersonu.

8.57 – Lavrov u četvrtak sa predsednikom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov će sutra u Moskvi razgovarati sa predsednikom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Peterom Maurerom, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Iz MKCK su najavili da će tema razgovora biti sukob o Ukrajini, navodi Rojters.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će se razgovarati o ključnim oblastima rada MKCK na humanitarnom polju.

8.55 – Putin želi na samit G20, uprkos tome što Zapad razmatra da izbaci Rusiju iz te grupe

Ruski ambasador u Džakarti Ljudmila Vorobjeva izjavila je da predsednik Rusije Vladimir Putin namerava da učestvuje na samitu 19 najrazvijenijih zemalja sveta i Evropske unije (G20), čiji će domaćin biti Indonezija, uprkos zahteva nekih država da Moskva bude isključena iz te grupe.

“Ne samo G20, već mnoge druge organizacije pokušavaju da isključe Rusiju. Reakcija Zapada je apsolutno nesrazmerna”, rekla je novinarima Ljudmila Vorobijeva.

Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje raspravljaju da li Rusija posle napada na Ukrajinu treba da ostane u sastavu G20, navodi Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore.

8.47 – Demonstranti u Bodrumu pokušali da spreče pristajanje Abramovičeve jahte

Demonstranti u turskom lučkom gradu Bodrumu pokušali su da blokiraju pristajanje jahte „Moj Solaris“, za koju se tvrdi da je povezana sa ruskim oligarhom Romanom Abramovičem. Članovi Odseka dečije i omladinske škole jedrenja nosili su ukrajinske zastave i naptise „Ne ratu“.

Rojters/Video/Printscreen

„Odluka celog tima je bila da se blokira prilaz jahte ruskog oligarha Abramoviča“, rekao je trener tima Pavlo Doncov za CNN.

„Podižemo zastavu naše zemlje na mnogim međunarodnim takmičenjima. Prosto želimo svima da pokažemo ko je Ukrajina“, dodao je on.

Prema Marine Traffic, jahta „Moj Solaris“ pristala je u Bodrumu u ponedeljak uveče.

8.38 – Britansko ministarstvo odbrane: Rusija pokušava da opkoli ukrajinsku vojsku na istoku

Prema poslednjim obaveštajnim podacima britanskog ministarstva odbrane, ruske snage se kreću sa severa i juga da „opkole ukrajinsku vojsku na istoku zemlje“. Rusi napreduju iz Harkova i Marijupolja.

U međuvremenu, borbe na severu, čiji cilj je da se osvoji glavni grad Kijev, ostaju „u velikoj meri statične“, saopštilo je britansko ministarstvo, prenosi BBC.

„Ruske snage su najverovatnije u fazi reorganizacije pre nastavka velikih operacija“, navelo je ministarstvo.

Dodaje se da se čini da Rusija takođe pokušava da zaobiđe Mikolajv na svom putu ka zapadu do Odese, lučkog grada na jugozapadu Ukrajine.

8.31 – Ukrajinska vojska: Rusija regrutuje bivše vojnike da bi nadoknadila gubitke

Ukrajinska vojska tvrdi da je Rusija pribegla regrutovanju bivših vojnika kako bi se priključili ratu u Ukrajini i tako nadoknadili velike gubitke Moskve.

Vojni zvaničnici aktivno regrutuju bivše vojnike, posebno one „koji već imaju iskustva u borbama“, navela je ukrajinska vojska u objavi na Fejsbuku.

Ona takođe tvrdi da su ruske snage „na određenim pravcima demoralisane“, dok Ukrajina nastavlja da drži liniju fronta u različitim delovima zemlje, uključujući istočne i južne regione. Dodaje se da sprovodi „kružnu odbranu“ u Marijupolju, strateškom lučkom gradu na Azovskom moru, gde je, kako je navedeno, više od 100.000 ljudi zarobljeno, bez hrane, vode i lekova.

Maxar Technologies/Handout via REUTERS

Zapadne obaveštajne službe su navele da je rusko napredovanje u Ukrajini i dalje zakočeno, dok trupe ruskog predsednika Vladimira Putina zauzimaju odbrambene pozicije u svojim nastojanjima da opkole velike ukrajinske gradove.

8.16 – Ruski zvaničnik otkrio plan o koridoru između Krima, Marijupolja i Donbasa

Kiril Stepanov, savetnik ruskog Južnog federalnog distrikta, koji uključuje i Krim, ukrajinsku teritoriju koju je Rusija anektirala 2014. godine, otkrio je planove Moskve da spoje Krim sa proruskim, otcepljenim regionom Donbasom na istoku Ukrajine, „jednom kada ruska vojska preuzme kontrolu“ nad ključnim lučkim gradom Marijupoljom na Azovskom moru.

On je za Ria Novosti kazao da bi „preuzimanje kontrole nad autoputem od Krima do Marijupolja… pouzdano povezalo to poluostrvo u Crnom moru sa Donbasom“.

Dodao je da bi taj koridor i krimski most sa kopnom stvorilo „tranzitnu teritoriju“ koja bi povezala kavkaski region i pomorske luke duž severne obale Crnog mora i industrijske centre u Donjecku i Lugansku.

Ovaj vojni cilj se dugo pominje kao razlog zašto Rusija toliko želi da osvoji Marijupolj.

8.04 – Protest podrške Marijupolju u Pragu

Češki aktivisti održali su miting za mir ispred Nacionalnog pozorišta u Pragu, odajući poštu onima koji su poginuli u ruskom granatiranju ukrajinskog grada Marijupolja.

Okupljeni su napisali reč „deca“ na ruskom uz pomoć upaljenih sveća, aludirajući tako na sličan znak koji je mogao da se vidi u bombardovanom pozorištu u Marijupolju gde su hiljade stanovnika tog grada na Azovskom moru potražili utočište od bombi.

REUTERS/David W Cerny

Još nije poznat tačan broj poginulih u napadu na pozorište, ali su preživeli rekli za BBC da su videli užasne scene.

Nedeljama je Marijupolj pod konstantnom paljbom ruskih snaga, koje su potpuno opkolili ovaj lučki grad.

7.34 – Rojters: Zapad razmatra da izbaci Rusiju iz G20

SAD i zapadne nacije razmatraju mogućnost da Rusiju izbace iz G20, javlja Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore.

Ta agencija navodi da je Poljska predložila američkim zvaničnicima da bi ona mogla da zameni Rusiju u toj grupi industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, kao i da su dobili „pozitivan odgovor“.

7.18 – Ukrajinske vlasti tvrde da su ruske trupe uništile laboratoriju u Černobilju

Ruske trupe koje su okupirale nuklearnu centralu Černobilj su „opljačkale i uništile“ laboratoriju u toj nuklearki, tvrde ukrajinske vlasti.

Dražavna agencija Ukrajine za upravljanje zonom isključenja saopštila je da su Rusi oštetili njihovu Centralnu analitičku laboratoriju, koja je obrađivala mnogo radioaktivnog otpada, prenosi BBC.

Ta agencija je na Fejsbuku objavila da je laboratorija imala „visoko aktivne uzorke i uzorke radionuklida, koji su danas u rukama neprijatelja“.

Laboratorija, čije je postavljanje koštalo oko šest miliona evra, takođe je sadržala „vrednu analitičku opremu“ koja nije bila dostupna nigde u Evropi, navodi ukrajinska agencija.

7.05 – Makron: Suočićemo se sa globalnom nestašicom hrane zbog rusko-ukrajinskog rata

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da će se u toj zemlji suočiti s globalnom krizom nestašice hrane zbog rusko-ukrajinskog rata.

Makron je za francusku radio stanicu France Bleu kazao da će stoga Francuzima pružiti pomoć u hrani.

Naglasio je da će zbog rata u Ukrajini sigurno doći do globalne krize nestašice hrane.

Makron je kazao da razmatra izdavanje vaučera za pomoć porodicama sa srednjim i niskim primanjima koje se suočavaju s rastućim cenama hrane. Dodao je da će podstaći ljude da kupuju samo francuske proizvode.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare