Šta bi podrazumevale uzvratne carine EU prema SAD, vredne 93 milijarde evra?

Američki predsednik rekao je da će od 1. februara uvesti dažbinu od 10 odsto na uvoz u SAD, koja bi od leta porasla na 25 odsto ukoliko se ne postigne dogovor. Nije jasno da li bi se ove carine dodavale na već postojeće dažbine, piše BBC.

Francuska i Nemačka – deo grupe od osam zemalja u kojoj su i Velika Britanija, Danska, Norveška, Švedska, Holandija i Finska – saopštile su da bi Evropska unija (EU) trebalo da bude spremna da reaguje ukoliko Tramp sprovede ove poreze.

Ali kakve opcije Evropa ima da odgovori Sjedinjenim Državama?

Može li Evropa da uzvrati carinama?

Pre manje od šest meseci, SAD i EU postigli su sporazum koji je trebalo da stabilizuje transatlantsku trgovinu i obezbedi sigurnost za preduzeća i potrošače.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen vratila se sa golf-terena predsednika Trampa u Škotskoj sa carinama od 15 odsto na svu robu koju EU prodaje SAD-u – što je bilo znatno bolje od 30 odsto, koliko je Amerika pretila da uvede.

Usput je Brisel pripremio i paket carina koje bi stupile na snagu ukoliko ne bi uspeo da postigne dogovor sa SAD-om.

On je uključivao carine na sve, od stočarstva do delova za avione i viskija, u ukupnoj vrednosti od 93 milijarde evra robe koju SAD prodaju EU.

Financial Times piše da se to odnosi na:

• Avione i avionske komponente (na primer, proizvode povezane sa kompanijom Boing)
• Automobile i robu iz automobilske industrije
• Poljoprivredne proizvode i prehrambene artikle, poput soje
• Burbon viski i druga alkoholna pića (na ranijim spiskovima)
• Motocikle marke Harley-Davidson
• Odevne predmete, kao što su farmerke
• Mašine i raznovrsnu industrijsku robu
• Medicinske uređaje i drugu opremu

Sporazum na visokom nivou značio je da su te dažbine suspendovane dok se ne razrade detalji, a Evropski parlament je trebalo da sledeće nedelje ratifikuje trgovinski sporazum između EU i SAD-a.

Međutim, svega nekoliko sati nakon Trampove pretnje, uticajni nemački poslanik u Evropskom parlamentu Manfred Veber izjavio je da odobrenje „u ovoj fazi nije moguće“.

Ukoliko EU ne potvrdi prošlogodišnji sporazum ili ne produži suspenziju, carine na američku robu u vrednosti od više milijardi evra stupiće na snagu 7. februara.

To nosi rizik od političkog pritiska na Trampa u SAD-u, od strane kompanija koje izvoze u Evropu.

Što se tiče njegovih pretnji da će uvesti carine samo nekim, ali ne svim zemljama EU, Komisija je saopštila da je to tehnički moguće, ali da bi bilo veoma teško sprovesti, s obzirom na to koliko puta roba prelazi granice unutar EU pre nego što se izveze u SAD.

Portparol Evropske komisije Olof Gil rekao je da će Brisel učiniti „sve što je potrebno da zaštiti ekonomske interese EU“, ali da bi, u krajnjoj liniji, carine samo nanele štetu preduzećima i potrošačima s obe strane Atlantika.

Šta je „trgovinska bazuka“ EU?

Takozvana „trgovinska bazuka“, zvanično poznata kao Instrument protiv prinude (Anti-Coercion Instrument – ACI), jeste zakon koji omogućava Evropskoj uniji da odgovori na ekonomsku ucenu zemalja van EU.

Ona predviđa veoma ozbiljne posledice ukoliko te zemlje pokušaju da nametnu svoju volju EU ili njenim državama članicama.

Konkretno, usmerena je na trgovinske i investicione mere država za koje se smatra da se mešaju u „legitimne, suverene odluke“ EU ili njenih članica.

Takav odgovor može da obuhvati širok spektar trgovinskih mera, poput carina, ograničenja uvoza i izvoza, restrikcija u trgovini uslugama, kao i smanjen pristup bankarskim i tržištima kapitala.

U krajnjem slučaju, omogućava EU da blokira pristup većem delu jedinstvenog tržišta, ignorišući postojeće međunarodne sporazume.

Međutim, to je nuklearna opcija.

Prava svrha „bazuke“ jeste da se druge zemlje primoraju da sednu za pregovarački sto. Njena stvarna primena mogla bi da izazove ozbiljnu ekonomsku štetu i unutar same EU, zbog čega se smatra krajnjim sredstvom.

Takođe, to nije mehanizam za brzu reakciju.

Prema važećim pravilima, Evropska komisija može da potroši do četiri meseca na istragu navodne prinude. Još šest meseci može biti utrošeno na pregovore sa dotičnom zemljom i na odlučivanje da li postoji osnov za odmazdu.

Zatim države članice EU imaju do 10 nedelja da odobre bilo kakvu meru.

Dakle, čak i ako bi Komisija sada povukla obarač, moglo bi da prođe i do godinu dana pre nego što bi „bazuka“ zaista bila ispaljena.