Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Vagner napustio Mali, ali plaćenici ostaju: Šta je ruski Afrički korupus i koji su mu zadaci
Ruska vojna plaćenička grupa "Vagner" saopštila je početkom juna da napušta Mali, pošto je, kako je navela, uspešno završena njena misija protiv islamističkih militanata, koja je trajala tri i po godine. Međutim, to ne znači da se ruski plaćenici povlače iz Afrike. Umesto ozloglašenog Vagnera na terenu ostaje ruski Afrički korupus, koji će preuzeti i jedan deo Vagnerovih boraca. Analitičari objašnjavaju da to znači veći uticaj Rusije u regionu.
„Misija ispunjena. Vagner se vraća kući“, objavila je grupa na svom Telegram kanalu objavljujući kraj misije u Maliju.
Najavljujući svoje povlačenje iz ove afričke zemlje, Vagner je saopštio da su svi regionalni centri u Maliju ponovo pod kontrolom vojne hunte te zemlje.
Vagner je u Afriku stigao 2017. godine i to u Sudan. U Maliju su od kada je vojska preuzela vlast u dva državna udara 2020. i 2021. godine i izbacila francuske i trupe Ujedinjenih nacija koje su bile uključene u borbu protiv islamističkih pobunjenika tokom decenije. Istovremeno, Vagner je bio tu da osigura ruske interese u Sahelu.
Odlazak Vagnera iz Malija, međutim, ne znači i kraj ruskog vojnog angažovanja u ovoj afričkoj državi. Jedne plaćenike zameniće drugi - Afrički korpus, a šef programa za Sahel nemačke Fondacije "Konrad Adenauer", Ulf Lesing, rekao je za Rojters da bi fokus nove plaćeničke jedinice mogao da bude usmeren na obuku i obezbeđivanje opreme.
Šta je Afrički korpus
Prema nekim podacima, Afrički korpus je sastavljen 70 do 80 odsto od bivših pripadnika Vagnera. U pitanju je paravojna grupa potpuno pod kontrolom ruskog Ministarstva odbrane, a čiji je cilj da osigura ruske interese u Africi.
Ministarstvo odbrane je osnovalo Afrički korups nedugo posle smrti osnivača i vođe Vagnera Jevgenija Prigožina u sumnjivoj helikopterskoj nesreći. Analitičari kažu da je Korpus nastao kao protivteža Vagneru, ali i sredstvo da se spreči nova pobuna neke paravojne formacija, koja bi mogla da ugrozi interese Kremlja.
Stvaranje Afričkog korpusa je deo šire ruske strategije da poveća svoj uticaj u Africi. Sastav ove jedinice čine plaćenici i dobrovoljci, a procene o brojnom stanju variraju.
Prema nekim navodima, Afrički korpus blisko sarađuje sa drugim paravojnim ogranizacijama bliskim Kremlju, poput Prvog ekspedicionog dobrovoljačkog jurišnog korpusa (Redut), takozvane Medveđe brigade u Africi. Konstantin Mirzajanc, navodni vođa Reduta, navodno je bio uključen u operacije ruskog Ministarstva odbrane u Africi i osnivanje Afričkog korpusa.
Prvo Ukrajina, pa Afrika
Ukrajinska vojna obaveštajna služba je u decembru 2024. godine tvrdila da Rusija planira da Afrički korpus pošalje u pomoć svrgnutom sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu u borbi protiv sirijskih pobunjenika koji su zauzeli Alep i druge ključne gradove, ugrožavajući tako rusko prisustvo u Siriji. Međutim, Kremlj se uzdržao od podrške Asadu i svoje snage koncentrisao na Ukrajinu, što je dovelo do pada sirijskog predsednika. Tako je Rusija umesto vojne pomoći Asadu dala sigurnu luku u koju će se skloniti bežeči iz svoje zemlje.
Velika Britanija je u novembru 2024. godine uvelo sankcije Afričkom korpusu, kao i Španskom bataljonu i Medveđoj brigadi. Prema rečima britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Lamija, cilj je da se spreče ilegalne ruske aktivnosti, omete destabilizacija afričkih zemalja i prekine snabdevanje Rusije resursima neophodnim za rat u Ukrajini.
Afrički korpus u Maliju
Rusko Ministarstvo odbrane je u decembru 2024. godine poslalo 1.000 boraca iz Afričkog korpusa u Mali, u vreme kada je u zemlji već bilo prisutno oko 1.500 Vagnerovih vojnika, kojima je u to vreme komandovao Ruslan Zlobin. Dve paravojske su podelile teritoriju, pa su "vagnerovci" bili uglavnom na severu zemlje, dok je Afrički korpus bio koncentrisan na prestonicu Bamako i centralni deo.
Vagner je 6. juna objavio da napušta Mali, a nekoliko komandanata sa svojim ljudstvom prešlo je u Afrički korpus. Prema rečima američkih zvaničnika, u zemlji je u tom trenutku bilo oko 2.000 pripadnika ruskih paravojnih grupa.
Pre Malija, u januaru 2024. godine Afrički korpus je stigao u susednu afričku zemlju – Burkinu Faso, s ciljem da zavede red i obezbedi mir. Navodno je planirano da se prvobitnih 100 pripadnika uveća na 300. Svoju bazu su podigli u Lumbili, gradu severoistočno od prestonice Uagadugu.
Teške optužbe za ubistva, pljačke i silovanja
Odlazeći iz Afrike, Vagner sa sobom nosi i lošu reputaciju učešća u ubistvima, masakrima civila i slilovanjima. Njegovi plaćenici optuživani su za teror nad civilnim stanovništvom, šverc zlata, dijamanata i drvne građe, posebno iz Centralnoafričke Republike (CAR). Na teret im je stavljano i širenje dezinformacija i nameštanje izbora, objavila je Globalna inicijativa protiv međunarodnog organizovanog kriminala još u februaru 2023. godine u izveštaju „Siva zona: Ruska vojska, plaćenici i učešće u kriminalu u Africi“.
Rebrendiranje ruskog prisustva ili nešto više
Prema nekim tumačenjima, Afrički korpus ima manju ulogu u odnosu na Vagner, i uglavnom je koncentrisan na obezbeđivanje vojne podrške, obuku i protivterorističke operacije u saradnji sa vladama bliskim Kremlju u zemljama kao što su Libija, Mali, Burkina Faso, Niger i Centralnoafrička Republika.
„Manje se bore u ‚Rambo fazonu‘ od Vagnerovih plaćenika“, kazao je Ulf Lesing.
Međutim, ima i onih koji kažu da su plaćenici samo oružje za ostvarivanje ruskih interesa u Africi, ubirajući plodove nezadovoljstva koje su za sobom ostavile bivše kolonijalne sile.
Nestabilnim afričkim vladama su nudili zaštitu u zamenu za resurse, odnosno koncesije nad rudnicima, posebno u Centralnoafričkoj Republici. Kao i podršku bez insistiranja na demokratskim principima, piše Al Džazira.
Kontrola nad strateškim resursima
Ono što Rusija želi u ovom regionu je sticanje kontrole nad strateškim resursima kao što je uranijum, posebno u Nigeru.
Pošto je Vagner objavio da se povlači oglasio se i portparol Kremlja Dmitroj Peskov koji je rekao da rusko prisustvo u Africi raste, a da Moskva radi na jačanju svojih ekonomskih i vojnih veza na crnom kontinentu.
„Saradnja uključuje osetljive oblasti povezane sa odbranom i bezbednošću“, rekao je Peskov.
„Sada je to isključivo pitanje geopolitike, proterivanja kolektivnog Zapada iz Afrike i stvaranja antizapadne koalicije“, rekao je Sergej Eledinov, bivši ruski mirotvorac koji je postao nezavisni specijalista za Afriku sa sedištem u Dakaru u Senegalu.
Nije reč samo o rebrendiranju ruskog prisustva u Africi. Dok je Vagner svoj status sticao na bojnom polju, Afrički korpus će pre imati savetodavnu ulogu.
„Iako je ranije svima bilo jasno da je Vagner u Africi Rusija, to je i dalje bila privatna kompanija. A sada je to potpuno Rusija i shodno tome Rusija snosi mnogo veću odgovornost za sve posledice koje iz toga proizilaze, kao što su masakri civila, pljačke i tako dalje“, rekao je Eledinov za Al Džaziru.
Pod komandom Jedinice 29155
Prema navodima medija, ruske vojne operacije u Africi nadgleda komandant Jedinice 29155, jedne od najozloglašenijih grana ruske vojne obaveštajne službe GRU. Jedinica 29155 je godinama optuživana za tajne napade na zapadne interese, uključujući sabotaže i pokušaje atentata. Jedinica postoji i tajno deluje od 2008. godine, a njeno postojanje j epostalo poznato javnosti tek od 2019. godine.
U Mali stigla skupa vojna oprema
Četiri dana posle objave Vagnera da se povlači, AP je objavio da Rusija širi svoj uticaj u Africi, dovoženjem sofisticiranog oružja u subsaharske zone konflikata. Agencija dodaje da Rusija krši zapadne sankcije koristeći teretne brodove za slanje tenkova, artiljerije, borbenih vozila i druge skupe opreme na Zapad Afrike.
Pozivajući se na satelitske snimke i radio signale, AP je pratio konvoj ruskih teretnih brodova na skoro mesec dana dugoj plovidbi od Baltičkog mora.
Ruski brodovi "Baltički lider" i "Patria" uplovili su u luku Konakri u Gvineji krajem maja, gde su istovareni. Drugi ruski brodovi stigli su u ovu luku u janurau.
U januaru su dopremljeni tenkovi, borbena vozila i drugo naoružanje koje je potom natovareno na kamione i u konvoju dopremljeno u susedni Mali, rekli su evropski vojni zvaničnici. Praćenje konvoja pokazalo je da je krajnja destinacija Bamako.
Krajem maja brodom su u Konakri stigle haubice, opremu za ometanje radio signala i druga vojna opremu. I nova isporuka otišla je drumskim putem u Mali.
Malijska televizija ORTM potvrdila je da je zvanična vojska preuzela isporuku nove vojne opreme.
Neimenovani vojni zvaničnici su za AP rekli da veruju da su ove isporuke namenjene za Afrički korpus, a ne za vojsku Malija, kako se to zvanično tvrdi. Dodaju da su korpusu na raspolaganje stavljene i vazdušne snage, a satelitski snimci pokazuju najmanje jedan Su-24 bombarder u vazdušnoj bazi u Bamaku, piše AP.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
