Vanredna stanja, atentati, pučevi: Burna istorija Južne Koreje

Kada su Južnokorejci sinoć u šoku i besu gledali kako njihov aktuelni predsednik Jun Suk Jeol na TV-u proglašava vanredno stanje, mnogi su se uplašili da se njihova demokratska zemlja ponovo opasno približila tom mračnom poglavlju, navodi CNN.

Jun je bio primoran da odustane i ukinuo je vanredno stanje samo nekoliko sati kasnije, nakon što su poslanici jednoglasno blokirali dekret, usred žestokog negodovanja naroda.

Noć vanrednih događaja izazvala je šokove širom zemlje.

„Ko bi rekao da će u današnje vreme to vanredno stanje biti proglašeno? Ali desilo se. I to je bilo iznenađenje za sve nas“, rekao je za CNN penzionisani vojni general-potpukovnik Čun In-bum.
Ali smirivanje tenzija je daleko od kraja.

Šest opozicionih partija podnelo je u sredu popodne predlog zakona na Junov opoziv.

„Predsedniku sada nedostaje nezavisna moć“, rekao je Sungmin Park, politički analitičar u Min Consultingu u Seulu, dodavšo da je Junov dekret bio "političko samoubistvo".

Međutim, u modernoj istoriji Južne Koreje Junov pad u nemilost nije anomalija, podseća CNN.

Predsednička istorija Južne Koreje obeležena je državnim udarima, zatvaranjem, opozivom i atentatom, dok je zemlja prelazila iz decenija vojne diktature u demokratiju.

Prvi predsednik republike (nakon sticanja nezavisnosti od Japana posle Drugog svetskog rata) bio je primoran da ode u izgnanstvo zbog studentske pobune 1960. godine.

Njegov naslednik je bio na funkciji manje od dve godine pre nego što je zbačen sa vlasti u državnom udaru.

Parka, sledećeg autoritarnog predsednika koji je vladao 18 godina, ubio je 1979. njegov sopstveni šef obaveštajne službe, čime je otpočela era previranja i brutalne diktatorske vladavine, koja je ostavila neizbrisiv trag na političkoj psihi nacije.

Ubrzo nakon Parkove smrti, Čun Du-Hvan, vojni general-major, preuzeo je vlast u puču i proglasio vanredno stanje, hapseći protivnike, zatvarajući univerzitete, zabranjujući političke aktivnosti i gušeći štampu.

Tada je u Južnoj Koreji poslednji put proglašeno vanredno stanje.

Za mnoge građane koji su preživeli to doba, Junova uredba, ma koliko bila kratkotrajna, poslužila je kao bolan podsetnik na ugnjetavanje i teror vojne vladavine.

Godine 1980, kada su prodemokratske demonstracije predvođene studentima izbile u južnom gradu Gvangdžu, u znak protesta zbog zloupotrebe vanrednog stanja, Čun je poslao vojsku da uguši ustanak, ubivši skoro 200 ljudi.

Vladao je gvozdenom pesnicom sve do 1988. godine, nakon što je masovnim protestima bio primoran da dozvoli otvorene predsedničke izbore koje je zahtevao nacionalni prodemokratski pokret.

Devedesetih godina prošlog veka, Čun je procesuiran za državni udar i obračun u Gvangžuu. Osuđen je na smrt, ali je kasnije pomilovan.

Snažna, ali polarizovana demokratija

Od kasnih 1980-ih, Južna Koreja se transformisala u snažnu demokratiju, sa redovnim protestima, slobodom govora, poštenim izborima i mirnim prenosom vlasti.

Ali njena domaća politička scena je i dalje polarizovana i neujednačena, a predsednici i sa jedne, i sa druge strane često se suočavaju sa zahtevima za opoziv i krivičnim gonjenjem.
No Muhjon, predsednik od 2003. do 2008. godine, izvršio je samoubistvo dok je bio pod krivičnom istragom zbog navodne korupcije nakon što je napustio funkciju.

Njegov naslednik, Li Mjung-bak, osuđen je na 15 godina zatvora zbog korupcije, nakon povlačenja sa funkcije.

A ćerku Parka Čung Hija, Park Gunhje, prvu predsednicu Južne Koreje, Narodna skupština je opozvala zbog trgovine uticajem njenog glavnog pomoćnika i prijatelja.

Osuđena je na 24 godine zatvora zbog korupcije i zloupotrebe položaja. Kasnije je pomilovana.

Lejf-Erik Izli, profesor na Univerzitetu Evha u Seulu, rekao je da se u Južnoj Koreji političke partije često dižu i propadaju zahvaljujući harizmatičnim pojedincima, umesto da obezbede institucionalni kontinuitet zasnovan na ideologiji ili politici.

„Mediji željni skandala i javnost koja brzo mobiliše masovne demonstracije otežavaju predsednicima da održe odobravanje javnosti. Zbog nasleža iz prethodnih diktatura, predsednici imaju veliku moć, ali tu je i Ustav koji ograničava predsednika na jedan petogodišnji mandat. Kao rezultat toga, korupcija i zloupotreba moći su česti rizici, ali i retributivna pravda nakon što vođa izgubi moralni mandat da vlada", opisao je on.

Junova politička budućnost sada visi o koncu, jer se umnožavaju pozivi na njegovu ostavku, kao i zahtevi za opoziv.

Glavna opoziciona Demokratska partija saopštila je da je počela da formalizuje planove za optužbe za izdaju protiv Juna i njegovih ministara odbrane i unutrašnjih poslova.

Jun se takođe suočava sa rastućim razdorom unutar svoje stranke, koja se protivila njegovoj odluci da uvede vanredno stanje i nazvala ga neustavnim.