Vatikan na udaru kritika zbog navodne afere pranja novca

Bivši vodeći finansijski policajac Vatikana, koji je primoran da ode sa te pozicije 2017. godine, tvrdi da je njegova agencija za obračun zarada mogla da menja imena i brojeve računa na transakcijama nakon što su one izvršene, maskirajući tako identitet primalaca i pošiljalaca, piše Politiko (POLITICO).

To implicira da su vatikanski zvaničnici mogli da šalju sredstva privatnim licima bez otkrivanja njihovih imena, što bi verovatno omogućilo neograničeno pranje novca i kršenje najosnovnijih pravila protiv prevara.

Ove tvrdnje dolaze u nezgodnom trenutku za novog papu Lava XIV, dok pokušava da poboljša ugled Katoličke crkve nakon decenija finansijskih skandala i nadolazećeg budžetskog deficita, navodi Politiko.

Vatikan poriče sve optužbe, a ljudi upoznati sa SWIFT-om, organizacijom koja olakšava međunarodne bankovne transfere, kažu da je ono za šta se Vatikan optužuje tehnički nemoguće. Pa ipak, optužbe se shvataju ozbiljno zbog kredibiliteta ljudi koji ih iznose i zbog toga što se Vatikan i ranije nalazio pred sličnim pitanjima.

Optužen da je špijun

Optužbe dolaze od Libera Milonea, bivšeg revizora u Deloitu, vodećoj računovodstvenoj firmi, koga je pokojni papa Franja imenovao 2015. godine da sredi finansije Vatikana, nakon godina skandala i zanemarivanja.

Dve godine kasnije, bio je primoran da podnese ostavku nakon što su ga visoki zvaničnici optužili da je špijun.

Tvrdi da je smenjen jer je identifikovao finansijske malverzacije povezane sa bivšim šefom policije Vatikana, kardinalom Đovanijem Anđelom Bečijuom, koji je 2023. godine osuđen za proneveru i zloupotrebu vatikanskih sredstava.

Milone je naveo da postoje alati koji bi mogli da uređuju međunarodne brojeve bankovnih računa (IBAN) u transferima u međunarodnom SWIFT sistemu.

Milone je ranije tužio Vatikan zbog otkaza, ali tu tužbu nije dobio.

Katolički veb-sajt „The Pillar“ objavio je niz članaka koji signaliziraju da je Milone imao gomilu potencijalno eksplozivnog materijala o tome šta se radi u Vatikanu i da je razmatrao da li da ga upotrebi, kako bi potkrepio svoj slučaj.

Opisujući alat za uređivanje IBAN-a kao „skeletni ključ za pranje novca“, „The Pillar“ je rekao da bi, ako se to dokaže, „Vatikan verovatno završio na međunarodnoj finansijskoj crnoj listi, stavljen van međunarodnog bankarskog sistema, što znači da nikakav novac ne bi mogao da uđe ili izađe iz grada-države osim u vidu gotovine".

Bez ucene

Na konferenciji za novinare prošle nedelje, sam Milone je potvrdio navode. Međutim, odbio je da pruži dodatnu dokumentaciju ili informacije.

„Imam papir na kojem piše da mogu da promene transakcije – mogu da promene ime – u bilo kom trenutku“, rekao je Milone kao odgovor na pitanje Politiko.

Takođe je nagovestio da ima dodatne dokaze o zloupotrebi u Vatikanu, ali je ponovo odbio da kaže o čemu, insistirajući da ne želi da skreće pažnju na sebe.

„Ne pokušavam nikoga da ucenjujem“, rekao je novinarima.

Milone je rekao da je prvi put saznao za alat kada ga je kardinal Džordž Pel, australijski sveštenik imenovan u okviru iste inicijative za transparentnost, zamolio da ga ispita.

Pel je bio primoran da se vrati u svoju rodnu zemlju 2017. godine kako bi se suočio sa optužbama za zlostavljanje dece, za šta je kasnije oslobođen. Umro je 2023. godine.

U pismu upućenom Miloneu i datiranom 2016. godine, čiju je kopiju "The Pillar" podelio sa Politikom, Pel je rekao da je „upozoren“ na zahtev APSA (vatikanske agencije za obračun plata) „da izmeni kontrole u SWIFT sistemu“, što je on smatrao „potencijalno... nezakonitim“.

Miloneova kancelarija je istražila Pelove tvrdnje, a revizor je upozorio visoke zvaničnike, uključujući papu Franju i državnog sekretara Pjetra Parolina, kao i glavnog pravosudnog zvaničnika Vatikana i vatikanski interni nadzorni organ - ASIF.

Međutim, nije dobio odgovor od ovo poslednje dvoje, za koje je rekao da su imali dužnost da navode istraže.

„Potpuno neosnovano“

Vatikan je odlučno negirao optužbe. U saopštenju objavljenom za Politiko, portparol Mateo Bruni rekao je da su tvrdnje „potpuno neosnovane“ i da APSA nije usluživala privatne klijente 2016. godine, kada je pismo poslato.

APSA je zaista zatvorila svoje lične račune kako bi se izuzela od nadzora agencije Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca Manival 2015. godine, ali novinar "The Pillar" Ed Kondon novodi da su finansijski alati za skrivanje transakcija mogli biti korišćeni pre tog datuma ili nakon 2016. godine.

Mateo Bruni je takođe negirao bilo kakvu kontinuiranu zloupotrebu, ukazujući na revizije APSA koje su sprovele nadzorne organizacije ASIF i PricewaterhouseCoopers između 2020. i 2024. godine, a koje nisu pronašle „nikakve anomalije“.

Osoba upoznata sa načinom rada SWIFT-a, koja je govorila za Politiko pod uslovom anonimnosti, insistira da „nije moguće izmeniti sadržaj poruke o plaćanju nakon što je poslata“, zbog upotrebe proverljivih digitalnih potpisa i šifrovanja koje se primenjuje i na SWIFT klijente.

Milone je rekao da ne zna tačno kako bi alati zaobišli ova ograničenja, ali da je video dokaze da su transakcije uređivane.

Božji bankar

Uoči majske konklave na kojoj je izabran Lav, kardinali su se žalili na budžetski deficit, rekavši da se znatno povećao poslednjih godina, jer su se donacije drastično smanjile.

Novi papa je izabran delimično zato što je viđen kao neko ko bi mogao da obnovi kredibilitet među moćnim donatorima, posebno u SAD, rekli su insajderi za Politiko ranije ove godine.

Izvestan napredak je po tom pitanju već postignut, međutim Miloneove optužbe bi mogle da ga potkopaju, ponovo iznedrivši sećanje na finansijske skandale iz vremena pape Pavla VI i Jovana Pavla II.

Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, italijanske sudije su istraživale navode da je vatikanski infesticioni fond IOR korišćen za pranje profita Koza Nostre radi finansiranja antikomunističkih pokreta u Latinskoj Americi i Istočnoj Evropi.

Istrage su usledile nakon što je milanski bankar Roberto Kalvi, povezan sa Vatikanom i nazvan „Božji bankar“, pronađen obešen ispod mosta u Londonu 1982. godine.

Kalvi je navodno bio deo šeme koja je uključivala i krajnje desničarske političke i poslovne ličnosti, italijanske masone i američke obaveštajne službe.

Vatikan nikada nije priznao krivicu, ali jeste priznao „moralnu umešanost“ u kolaps Kalvijeve banke, Banco Ambrosiano.

Pre dve godine kardinal Bećiu, nekada moćni kardinal u Državnom sekretarijatu Vatikana, osuđen je nakon što je utvrđeno da je preusmerio vatikanska sredstva u sardinsku dobrotvornu organizaciju povezanu sa njegovom porodicom.

Bećiu je takođe osuđen zbog svoje uloge u neuspelom poslu sa nekretninama u Londonu, koji je Vatikan koštao više od 100 miliona evra.