Mala grupa ostrva udaljena više od 9.600 kilometara od Ujedinjenog Kraljevstva donela je vladi Kira Starmera veliku glavobolju.
Samo tri meseca od preuzimanja vlasti, laburisti su izveli „diplomatski udar“: okončali dugogodišnji spor oko statusa arhipelaga Čagos, jednog od poslednjih britanskih imperijalnih poseda, dok su zaštitili zajedničku britansko-američku vojnu bazu, navodi Politiko (POLITICO).
Ali pohvale su izostale.
Britanija je prepustila kontrolu nad svojom, kako se često naziva, „poslednjom afričkom kolonijom“ Mauricijusu – ali, to je izazvalo duboko protivljenje, nepoverenje i razočarenje iz gotovo svih pravaca – uključujući članove Trampove administracije.
Britanska vlada trenutno čeka da Bela kuća odobri sporazum. Istovremeno, pojedinci u timu predsednika SAD Donalda Trampa smatraju da sporazum pruža stratešku prednost Kini.
U Britaniji, opozicioni konzervativci, koji su započeli pregovore 2022. godine, optužuju laburiste da su „rasprodali teritoriju od vitalnog značaja za geopolitičke interese Britanije“.
Da sve bude još komplikovanije, vlada Mauricijusa se u međuvremenu promenila – i sada želi više novca da bi sporazum bio sproveden.
I sve to vreme, stanovnici ostrva Čagos kažu da njih niko ništa nije pitao.
Zaboravljeni ostrvljani
Ujedinjeno Kraljevstvo se saglasilo prošlog oktobra da preda Mauricijusu suverenitet nad arhipelagom Čagos, koji se sastoji od više od 60 ostrva u Indijskom okeanu, koje je zadržalo Ujedinjeno Kraljevstvo kada je Mauricijus osvojio nezavisnost 1968. godine.
Odluka je doneta nakon što je neobavezujuća presuda Međunarodnog suda pravde povećala pritisak na Ujedinjeno Kraljevstvo da dozvoli Čagosijancima (raseljenim između 1968. i 1973. godine da ustupe prostor za vojnu bazu na ostrvu Dijego Garsija) da se vrate i okončaju godine pravne neizvesnosti.
Povezane vesti
Kao deo sporazuma, Mauricijus može da preseli svoje stanovnike na bilo koje ostrvo osim Dijega Garsije, a dati im je i poseban „fond“ za stanovnike Čagose.
Ipak, grupe koje predstavljaju Čagosijance smatraju da to ne rešava probleme.
Mnogi ističu da su po jeziku, istorijski i kulturološki različiti od Mauricijusa – i veruju da davanje kontrole Mauricijusu ignoriše ove razlike.
„Osećamo se nemoćno“, rekao je Frenki Bontemps, vršilac dužnosti predsednika „Chagosian Voices“, društvene organizacije koja vodi kampanju za prava urođenika i samoopredeljenje Čagosijanaca.
Dogovor uključuje posete Čagosijanaca arhipelagu – ali samo ako ih organizuju Ujedinjeno Kraljevstvo i Mauricijus. Grupa, s druge strane, želi da svi Čagosijanci imaju pravo da se vrate na ostrva, bez obzira na njihovu trenutnu lokaciju i državljanstvo.
Prema dogovoru, onima koji se vrate, neće živeti u zemlji koja ima svoj suverenitet, već će njome upravljati Mauricijus.
„Svaki put kada smo postavljali pitanja o pregovorima koji su u toku, rekli su da ne mogu ništa da otkriju, jer se o tome razgovaralo između dve vlade“, rekao je Bontemps, žaleći se i na konzervativce i na laburiste.
Bontempsova majka je rođena na Dijegu Garsiji, dok je on rođen na Mauricijusu i preselio se u Ujedinjeno Kraljevstvo 2006. godine.
„Na Mauricijusu su nas tretirali kao građane drugog reda. Došli smo ovamo jer ne želimo da se naša deca suočavaju sa istom vrstom diskriminacije“, rekao je on.
Grupa takođe ističe da je većina Mauricijana indijskog porekla — dok su Čagosijanci afričkog porekla — i kaže da se nisu osećali dobrodošlim nakon što su nasilno preseljeni.
Čagosijanci su potomci robova iz Madagaksara i Mozambika koji su radili na plantažama kokosa, a tokom vekova života na Čagosu razvili su vlastiti jezik, muziku i kulturu.
Takođe postoji duboko nepoverenje u vladu Mauricijusa – i osećaj da su i Ujedinjeno Kraljevstvo i Mauricijus predugo „razgovarali o tome šta je najbolje za njih“.
Indipendent je krajem prošlog meseca izvestio da je Chagossian Voices spreman da odvede britansku vladu na sud da zaustavi dogovor.
Konačno, Bontemps bi želeo da dijaspora sama odredi svoju budućnost na ostrvima.
„Ako žele suverenitet Mauricijusa, suverenitet Ujedinjenog Kraljevstva ili nezavisnost … rado ću se saglasiti sa tim… Ali odluke se donose iza zatvorenih vrata… to je užasno“, dodao je on.
Čekajući Belu kuću
Sve vreme, britanska vlada čeka reakciju Trampovog tima – i suprotstavlja se tvrdnjama da ova odluka otvara vrata kineskom uticaju.
Trampov državni sekretar Marko Rubio rekao je za Politiko pre nego što je preuzeo tu funkciju da sporazum predstavlja „ozbiljnu pretnju“ po nacionalnu bezbednost SAD i „kritičan položaj američke vojske“.
Robert Vilki, koji je bio na čelu tranzicionog tima Trampovog ministarstva odbrane nazvao je to „pogubnom odlukom“ tokom čijeg se donošenja nije razmišljalo o „dugoročnim posledicama“.
Velika Britanija se u početku nadala da će dogovor — koji je odobrila Bajdenova administracija — biti sproveden pre nego što je Tramp stupio na dužnost, ali je na kraju priznala da će nova Bela kuća morati da ga razmotri.
A u centru priče je sudbina Dijega Garsije, zajedničke američko-britanske baze.
Ostrva daju Velikoj Britaniji i SAD pristup geostrateškim tačkama, kao što je moreuz Bab el Mandeb između Jemena i Eritreje.
A Kina, druga po veličini svetska ekonomija, ima značajne odnose sa Mauricijusom.
„Poslednje godine su bez sumnje pokazale spremnost Kine da iskoristi svoju moć i dobije ono što žele od strateških partnera“, rekao je Luk de Pulford, izvršni direktor Interparlamentarne alijanse za Kinu.
Njegova grupa okuplja političare zabrinute zbog odnosa Zapada sa Kinom, a među njenim članovima je bio i Rubio.
Zaista, kineska podrška Mauricijusu je znatna: tamo je veliki aerodrom završen 2013. uz zajam od 197 miliona funti iz Pekinga, dok su novine i objavile da je Kina pomogla u izgradnji sedišta državnog emitera, brane i sportskog kompleksa.
Povezane vesti
Mauricijus je takođe bio prva afrička država koja je potpisala i aktivirala sporazum o slobodnoj trgovini sa Pekingom.
„Da li je moguće zamisliti da bi Mauricijus, ako se nađe pod još većom kontrolom Komunističke partije Kine, mogao delovati u ime Kineza i jednostavno prekršiti međunarodno pravo? Da, lako je zamislivo“, smatra De Pulford.
Neki vide i odjeke britanske primopredaje drugog imperijalnog poseda: Hong Konga, koji je vraćen Kini 1997. godine.
Potpisivanjem tog sporazuma obećavano je „jedna zemlja, dva sistema“ do 2047. godine, što znači da će Hong Kong zadržati slobodu govora, nezavisno pravosuđe i više političkih partija.
Ipak, Peking je ovo potkopao tako što je na kraju Hongkong tretirao kao kopno. Veliki protesti 2019. godine protiv zakona o ekstradiciji doveli su do izuzetno restriktivnog Zakona o nacionalnoj bezbednosti 2020. godine, koji je navodno ciljao na secesiju, subverziju i terorizam.
„Sve želje građana Honkonga za demokratijom su slomljene“, rekao je Sari Arho Havren, saradnik istraživačkog centra Rojal Junajted Servis Instituta.
U Velikog Britaniji, Starmerova vlada je tvrdila da je akcija na ostrvima Čagos bila neibežna.
Vlada ukazuje na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2019. godine, koje je utvrdilo da je britanskim vlasništvom nad ostrvima prekršeno međunarodno pravo, što je usvojila Generalna skupština UN.
Dve godine kasnije, Tribunal za pomorsko pravo UN-a došao je do istog zaključka. U svetu nakon Bregzita, vlada želi da Britanija bude globalni igrač – i tvrdi da je samim tim ključno da poštuje međunarodno pravo. Ističe se da sporazum uključuje zakup, kojim bi ključna vojna baza ostala operativna pod kontrolom Ujedinjenog Kraljevstva najmanje 99 godina.
Ipak, Starmerovi kritičari, uključujući Bregzitera i Trampovog saveznika Najdžela Faraža, to ne prihvataju.
„Kada se Amerikanci probude sa činjenicom da je to što je urađeno potpuno nepotrebno, ne bih se iznenadio da se nađemo zajedno sa Evropskom unijom u njihovom tarifnom režimu“, rekao je Faraž u sredu u Domu komuna.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare