Vetar promene zahvata Boliviju posle prvog kruga predsedničkih izbora - birači neće više Moralesovu stranku

Centristički senator iz partije Demohrišćana Rodrigo Paz osvojio je 32,18 odsto glasova, dok je Eduardo del Kastiljo iz Pokreta za socijalizam, MAS, imao samo 3,16 odsto, prema prvobitnim rezultatima koje je izborna komisija objavila u nedelju uveče.

Bivši konzervativni predsednik Horhe "Tuto" Kiroga iz koalicije Alijansa osvojio je drugo mesto sa 26,94 odsto glasova, posle skoro 92 odsto prebrojanih glasova, navodi Rojters.

Ako nijedan kandidat ne dobije više od 40 odsto glasova, uz prednost od 10 poena, drugi krug će se održati 19. oktobra.

Zvanični rezultati će biti objavljeni u roku od sedam dana.

Sadašnji rezultat predstavlja drastičnu promenu za zemlju koja je od 2006. uglavnom bila pod dominacijom intervencionističke MAS partije, predvođene harizmatičnim Evom Moralesom, iako je njegov čvrst uticaj na levičarsku koaliciju već bio oslabio.

"Bolivija ne traži samo promenu vlasti, već traži promenu političkog sistema. Ovo je početak velike pobede, velike transformacije," rekao je u govoru Paz u nedelju uveče, dok su njegove pristalice uzvikivale "obnova".

Krhka bolivijska ekonomija je bila u središtu pažnje mnogih birača. Cene su porasle brže od drugih latinoameričkih zemalja ove godine, a gorivo i dolari su u nestašici.

Bolivijske obveznice porasle su za skoro tri centa, s ponudom za dospelost 2030. godine na 79,69 centi za dolar, prema podacima Tradeweb, što je njihov najviši nivo ove godine.

Investitori su se nadali da bi okretanje od levičarske partije moglo pomoći zemlji da preokrene svoju ekonomiju, izbegne neispunjenje prispelih obaveza i otvori put za program MMF-a.

Ranije u nedelju, Kiroga je priznao rezultate, potvrdio svoje mesto u drugom krugu i čestitao Pazu.

"Demokratija je pobedila"

Odlazeći predsednik Luis Arse objavio je optimističnu izjavu priznajući rezultate, rekavši "Demokratija je pobedila."

Sa osam kandidata i nijednim dominantnim kandidatom iz MAS partije, izbori su označili "trenutak raskrsnice" za Boliviju, rekla je analitičarka Južnih Anda, Gleldis Gonzalea Kalanče iz Međunarodne krizne grupe.

Bolivijska krhka ekonomije bila je tema broj jedan za mnoge birače. Cene su ove godine rasle brže nego u ostalim latinoameričkim zemljama, a goriva i dolara nije bilo dovoljno.

Godišnja inflacija se udvostručila na 23 odsto u junu, sa januarskih 12 odsto, što je uticalo da se neki Bolivijci okrenu kriptovalutama kao zaštiti.

Rezultat u Boliviji takođe može da nagovesti "posmrtna zvona" za druge levičarske vlade u Latinskoj Americi, s obzirom na predstojeće izbore u Čileu u narednim mesecima i u Kolumbiji u prvoj polovini 2026. godine.

Mnogi Bolivijci, posebno oni koji rade u sivoj ekonomiji, borili su se da sastave kraj s krajem, rekao je ekonomista Rodžer Lopez.

"Bolivija je na ivici. Nema dolare i suočava se sa obavezama koje moraju biti plaćene u dolarima, a glasači razumeju da će naredne godine biti teške", ocenio je on.

Snažan nastup Paza iznenadio je analitičare.

Ankete su sugerisale da je senator daleko iza Kiroge i kandidata desnog centra, Samuela Dorije Medine iz koalicije Alijansa Unidad.

Biznismen Medina je priznao poraz i rekao da će podržati Paza u mogućem drugom krugu.

Morales svoje birače pozvao da bojkotuju izbore

Glasanje u nedelju naglasilo je pad naklonosti prema Moralesu, nekada izuzetno popularnom među ključnim biračkim blokom starosedelaca Ajmara, čiji pozivi na bojkot izbora, međutim, izgleda nisu urodili plodom.

Vlasti su saopštile da je odziv birača bio stabilan.

Uprkos ranijim zabrinutostima da bi izborni proces mogle omesti Moralesove pristalice, međunarodni posmatrači su rekli da nije bilo većih nepravilnosti.

Nevažeći i prazni listići činili su ukupno 21,5 odsto, što verovatno odražava određenu podršku Moralesu, koji je pozvao birače da daju nevažeće glasove u znak protesta.

Obično udeo praznih i nevažećih glasova ne prelazi 6 odsto. Nekoliko manjih incidenata dogodilo se na biračkim mestima u centralnoj regiji Kočabamba, političkom uporištu Moralesa.

Rezultati će po prvi put u gotovo dve decenije stvoriti priliku za centrističke i desničarske stranke, koje zajedno imaju otprilike tri četvrtine glasova, pokazalo je preliminarno prebrojavanje.

Birači ozlojeđeni zbog ekonomskog kraha

"Svake godine situacija je postajala sve gora pod ovom vladom," rekla je Silvija Morales, tridesetogodišnja prodavačica iz La Paza. Bivša glasačica MAS-a, rekla je da će ovaj put glasati za desni centar.

Karlos Blanko Kasas, šezdesetogodišnji učitelj iz La Paza, rekao je da namerava da glasa za promene.

"Ovi izbori ulivaju nadu. Potrebna nam je promena pravca," rekao je.

Kiroga je obećao "radikalne promene" kako bi preokrenuo ono što naziva "20 izgubljenih godina" pod vlašću MAS-a.

On podržava značajno smanjenje javne potrošnje i udaljavanje od saveza sa Venecuelom, Kubom i Nikaragvom.

Kiroga je bio predsednik godinu dana u periodu 2001-2002, nakon što je tadašnji lider Bolivije podneo ostavku.

Paz, s druge strane, planira decentralizaciju vlade uvođenjem "50-50 ekonomskog modela" prema kojem bi centralna vlada upravljala samo polovinom javnih sredstava. Preostala sredstva bi bila namenjena regionalnim vladama.

Glasači su takođe izabrali svih 26 senatora i 130 poslanika, koji će preuzeti dužnost 8. novembra.