(VIDEO) Grenland i pokušaji kupovine

Grenland, tu odmah više SAD, a kod Kanade je zapravo Danska – vekovima. Uživa od referenduma 1979. autonomiju i na Dansku se oslanja za spoljnu politiku i odbranu. Dom je za 56 hiljada ljudi, mahom starosedelaca Inuita koji se pak bave uglavnom ribolovom. Od Danske u budžet dobija između 750 miliona i milijarde evra. Bogat je i retkim metalima i mineralima koji se velikim delom ne eksloatišu, 80 % Grenlanda je naime pod ledom.

Amerika je već pokušavala da kupi Grenland – i svaki put odgovor je bio - nije na prodaju. Prvi put u 19. veku kada je od Rusije kupila Aljasku. Nuđena je kupovina i 1946. posle Drugog svetskog rata, a tada je odgovoreno da je dati celo ostrvo za pomoć - malo previše. Upravo je Drugi svetski rat doveo američku vojsku na Grenland. Naime kada je Nemačka okupirala Dansku, Amerikanci su ušli na grenland i naparvili vojne i radio baze.

Na ovom ostrvu postoji američka vojna baza Pituffik Space Base. Postoji i dogovor između SAD i Danske o zajedničkoj odbrani Grenlanda od spoljnog neprijatelja. Na ostrvu postoji, naravno, i vojska Danske.

Tramp je naveo da je za Ameriku Grenland bitan zbog bezbednosti. Između ostalog jer na Arktiku postaju sve aktivnij Rusi i Kinezi. Naime topljenje glečera otvara nove, kraće, arktičke puteve.

Ne treba zanemariti da to isto topljenje glečera čini dostupnijim retke sirovine koje Grenland ima posebno na jugu. No, SAD ništa ne sprečava da bez uzurpacije tuđe teritorijue uloži na primer u istraživanja i eksploataciju, po zakonima Danske i Grenlanda naravno. Grenlanđani naime, u određenim oblastima, tragaju za investitorima.