Prošle nedelje, promotivni video iz Kremlja privukao je pažnju ukrajinskih medija koji izveštavaju o ratu. Na snimku je prikazana ruska posada koja puca iz starog, vučnog artiljerijskog sistema na ukrajinske položaje u Donjecku.
Artiljerijsko oružje je zapravo haubica D-74 od 122 mm, koju je Sovjetski Savez razvio kasnih 1940-ih, piše Biznis Insajder.
Ipak, njegova starost nije bila glavna atrakcija. Rusija je, na kraju krajeva, redovno raspoređivala oružje iz doba Hladnog rata iz svojih starih zaliha.
Ono što je iznenađujuće u vezi sa D-74 u Ukrajini je da ne bi trebalo da se nalazi u ruskom inventaru.
Sovjetski Savez je počeo da ih proizvodi 1955. godine, ali ih je brzo zamenila druga haubica, M-46, koja je ispaljivala 130 mm metke na većem dometu.
Kako je D-74 izašao iz mode, Moskva je počela da izvozi oružje u zemlje koje su prijateljski nastrojene prema Sovjetskom Savezu kao što su Vijetnam i Kina i smatra se da je raspodelila ceo svoj arsenal.
Ipak, oružje se ponovo pojavilo u ruskim rukama u Donjecku, što je navelo ukrajinske medije da raspravljaju o mogućnosti da je uvezeno iz zemlje kao što je Severna Koreja, za koju se takođe zna da ima zalihe D-74.
„Nije tajna da Rusija vodi značajne borbe i sa materijalom, i sa ljudstvom. I sigurno je pretpostaviti da ovi sistemi, ili barem municija, dolaze iz Severne Koreje“, rekao je za Biznis Insajder penzionisani potpukovnik Majkl Persel, koji drži časove o Rusiji i međunarodnoj bezbednosti na Univerzitetu Džordž Vašington.
To što je Rusija saopštila svetu da uvozi i koristi D-74 takođe bi se uklapalo u njenu ratnu strategiju, dodao je on.
„Rusija se nije stidela da ojača i unapredi svoje odbrambene veze sa Severnom Korejom. Na isti način je Putinov režim uvek tražio podršku i odobrenje od marginalizovanih država bez obzira na legitimitet vlasti“, dodao je.
Dženifer Kavano, viši saradnik i direktor vojne analize u vašingtonskom istraživačkom centru Prioriteti odbrane, rekla je za BI da Rusija možda pokušava da pokaže da može da prikupi ogromne resurse usred sankcija Zapada.
„S obzirom na ruske gubitke u poslednjih šest nedelja, objava da koriste D-74 mogla bi da bude način da signalizira svoju izdržljivost i sposobnost da se još neko vreme bori“, rekla je ona.
Uloga Pjongjanga u ratu posebno je bila u centru pažnje jer jača veze sa Rusijom i postoje informacije da snabdeva Kremlj stalnim prilivom oružja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u februaru procenio da Rusija dobija najmanje milion artiljerijskih granata od Severne Koreje.
Zatim je u nedelju rekao da Severna Koreja uspostavlja prisustvo trupa u Ukrajini.
Vlasti u Seulu su takođe prošle nedelje saopštile da je „velika verovatnoća“ da su severnokorejski vojnici raspoređeni u Ukrajini i da su izveštaji da je šestoro njih ubijeno na bojnom polju verovatno tačni.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je državnim medijima da su ti izveštaji lažni.
„Izgleda kao još jedna lažna vest“, rekao je on za TASS.
Kina takođe ima arsenal D-74, koje naziva vučnom haubicom tipa 60, prema izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije o vojnoj ravnoteži za 2024.
Rusko ministarstvo odbrane i kinesko ministarstvo spoljnih poslova nisu odgovorili na zahteve za komentar koji je poslao Business Insider.
Starost D-74 pokazuje probleme u Rusiji
Kavano je rekla da je moguće da Rusija još uvek ima pregršt D-74 u sopstvenim zalihama.
Čak i ako D-74 nije došao iz Severne Koreje, ruska upotreba tako zastarelog sistema — poput tenkova T-55 viđenih u Ukrajini — ukazuje da mora da kopa duboko po svojim rezervama.
„U svakom slučaju, to što su primorani da koriste tehnologiju iz sovjetske ere sugeriše da uprkos njihovoj bržoj vojnoj obnovi nego što se očekivalo, nova proizvodnja još uvek ne prati gubitke na bojnom polju“, rekao je Kavana.
Uprkos svojoj starosti, D-74 i dalje može biti koristan za Rusiju u modernom ratu u Ukrajini, rekao je Persel.
„Ovi stari sistemi mogu biti efikasni. Dobro održavan i snabdeven D-74 može biti efekatan tokom statičkog rovovskog rata u Ukrajini“, dodao je Persel.
Sposobnost Rusije da nabavi zalihe, oružje, delove — a sada, navodno, i trupe — od svojih saveznika bila je posebna bolna tačka za Zapad, koji se nadao da će sankcije umanjiti sposobnost Moskve da nastavi sukob.
Ali ruski lider Vladimir Putin je od tada usmerio ekonomiju zemlje ka tome da oko 40 odsto nacionalnog budžeta ide na proizvodnju odbrane, uljučujući milione dronova.
Moskva se sada suočava sa pitanjima koliko dugo nacija može da izdrži ovaj ratni maraton, čiji kraj postaje sve neizvesniji sada kada je potpisala pakt sa Pjongjangom i otvorila kritičan tok ratnih zaliha spremnih za upotrebu.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare