Pored zajedničke harizme, kvazi-izolacionizma i nacionalističkog brendiranja, postoji nešto dublje što je potrebno za održavanje nepokolebljive lojalnosti i potpune kontrole – samoregulišući sistem tihe kontrole koji guši neslaganje pre nego što uopšte počne, prenosi Skaj njuz.

Pažljivo režiran medijski nastup

Skaj njuz bio je pozvan u glavni grad Burkine Faso, Uagadugu, na ekskluzivni okrugli sto sa kapetanom Traoreom, koji je u potpunosti organizovalo njegovo odeljenje za komunikacije, u atmosferi represije, straha i sve učestalijih terorističkih napada.

Intervju je emitovan na državnoj televiziji pre nego što im je dostavljen snimak za sopstvenu upotrebu.

Skaj njuz je prvi zapadni medij koji je intervjuisao kapetana Traorea zajedno sa italijanskom državnom televizijom Rai, i to na francuskom jeziku.

Zajednički zahtev dva medija za prevodiocem ili opremom za simultani prevod je odbijen, a upozoreni su da bi i jedna jedina reč na engleskom dovela do trenutnog prekida emitovanja.

Uvedeni su u osvetljenu i pažljivo uređenu salu za sastanke nakon što su im oduzeti telefoni, lične stvari, čak olovke. Dva reda visokih generala posmatrala su prenos iz susedne prostorije i glasno negodovala na pitanja novinara Skaj njuza, prenosi ovaj medij.

Na pitanje šta njegova revolucija znači u praksim, da li je to pobuna protiv Zapada ili unutrašnja nacionalna promena, odgovara:

"Pobuna protiv Zapada? Ne."

"Kao revolucionar, pravim razliku između naroda i politike. Mnogo ljudi u Evropi i na Zapadu podržava našu borbu. Vidimo na vašim televizijama ljude koji govore i podržavaju našu borbu za slobodu, i mislim da je to u interesu svih", naveo je.

"Želimo da se afirmišemo"

Mladi predsednik slavi se kao antiimperijalistički revolucionar širom Afrike i u afroameričkoj dijaspori otkako je došao na vlast sa 34 godine u vojnom puču 2022.

Ubrzo nakon dolaska na vlast, prekinuo je veze sa bivšim kolonizatorom, Francuskom – proterao njihove trupe i diplomate – i kritikovao odnos Zapada prema Africi, dok istovremeno jača veze sa Rusijom i Kinom.

"Politike nekih zemalja su u suprotnosti sa našom ideologijom. Revolucija će se boriti protiv toga jer želimo da se afirmišemo. Postoje oni koji ne žele da se afirmišemo, koji žele da nas zadrže u ropstvu i otuđenju. Mi se protiv toga borimo", navodi.

On se ugleda na Tomasa Sankaru, osnivača Burkine Faso i legendarnog revolucionara, koji je ubijen 1987. godine.

Dok je Traore govorio, novinarka je u njegovim očima tražila iskru koja je krasila Sankaru – energiju i hrabrost za promene.

Uprkos njegovoj elokvenciji, tu iskru nije videla, navodi se u tekstu Skaj njuza.

Sve jača kontrola nad vlašću

Kapetan učvršćuje svoju vlast dok globalno osuđuje imperijalizam i sprovodi reforme inspirisane Sankarom, uključujući nacionalizaciju ključnih sektora poput rudarstva.

Ipak, dok se zalaže za suverenitet i nezavisnost od Zapada, njegova vlast koristi zajam od 300 miliona dolara od MMF-a i više od 4,1 milijarde dolara kredita i grantova Svetske banke, dok istovremeno smanjuje građanske slobode, dodaje se u tekstu,..

Uveo je i zakon protiv homoseksualnosti, a novinari i aktivisti koji kritikuju režim šalju se na front u rat protiv džihadista povezanih sa Islamskom državom i Al-Kaidom.

"Postoji sloboda govora, ali ne možete govoriti protiv revolucije", bio je čest odgovor građana.

Ko odlučuje šta je protiv revolucije? Gde su granice? Na ta pitanja niko nije želeo da odgovori, navodi Skaj njuz.

"Sloboda ima svoje granice"

Na pitanje da li postoji prostor za lične slobode – slobodu ljubavi, izražavanja i opozicije – Traore odgovara:

"Postoji sloboda. Svi mogu da kažu šta žele i iznesu mišljenje. To vidite i na našoj televiziji."

Ali dodaje:

"Sloboda ima svoje granice. Mi smo zemlja u ratu. Nećemo dozvoliti da neko demorališe naše vojnike na frontu. Nećemo dozvoliti lokalnim saradnicima imperijalizma da sabotiraju našu borbu."

Nestanci i terorizam

Organizacije za ljudska prava zabeležile su stotine nestanaka u Burkini Faso od 2023. godine. Čak i aktivisti u egzilu strahuju da govore, jer njihove porodice mogu biti meta.

Analitičari bezbednosti navode da gube izvore na terenu jer se nadzornici ljudskih prava prate i ućutkuju.

Izveštaj Hjuman Rajts Voča optužuje vojsku i pomoćne snage za vansudska ubistva i etničko nasilje u kojem je ubijeno najmanje 1.200 civila između januara 2023. i avgusta 2025. Vlada je odbacila ove navode.

Traore tvrdi da su teroristi potisnuti ka granicama, ali podaci pokazuju drugačije.

Burkina Faso je 2025. bila druga najopasnija zemlja po pitanju terorizma prema Globalnom indeksu terorizma.

Procene ukazuju da džihadisti imaju snažno prisustvo na oko 60 odsto teritorije zemlje.

Podaci koje je dobio Skaj njuz govore o 1.200 potvrđenih napada u kojima je prošle godine ubijeno više od 4.500 ljudi, uključujući tri najsmrtonosnija napada na svetu u 2025.