Iz Libije su danas stigle zastrašujuće slike potpuno razorenog istočnog grada Derna. Nakon što je snažna oluja izazvala pucanje dve brane, veliki deo ovog lučkog grada je "zbrisan", hiljade života odnela je voda, a najmanje 10.000 ljudi se vodi kao nestalo. U bujici su za tren stradale cele porodice, komšiluci, kvartovi... Brane je gradila sedamdesetih godina jugoslovenska kompanija. Zašto su popustile i šta se desilo?
Derna je grad od oko 100.000 ljudi, sa okolinom, i nalazi se na blizu 300 kilometara istočno od Bengazija. Istočna administracija podeljene Libije, koja kontroliše taj grad, saopštila da je do sada pronađeno više od 5.300 tela. Kako je preneo BBC, ministar iz istočne administracije je naveo: „More neprestano izbacuje na desetine tela“.
Ruševine, mulj, smrskani automobili na sve strane… Sve je počelo kada su se dve brane srušile u dolini Derne za vreme jake oluje, zbog čega su ogromne količine vode pojurile ka moru i opustošile ovaj obalski grad. Stručnjaci procenjuju da je 30 miliona kubnih metara vode ispušteno kada su brane pukle.
Eos: Brane nasute glinenim jezgrom
Na veb stranici News Libya postoji članak na arapskom koji objašnjava istoriju brana. Napominje da je Derna bila izložena nizu poplava, a da su najveće bile 1941, 1959. i 1968. Poplava iz 1959. godine je, po svemu sudeći, bila naročito katastrofalna. Zato su, kažu, izgrađene brane sedamdesetih.
Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim „oklopom“, navodi se na ovom sajtu.
Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derme u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.
Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu.
Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.
Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane. „Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe“, uveren je.
Ali eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu.
Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem – nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline – koje nisu tako čvrste kao što je beton. „Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu“, ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.
Stručnjaci su uglavnom saglasni da je prvo pukla gornja brana.
Šta je još doprinelo katastrofi?
Svemu što se desilo su doprinele i godine sukoba koje su dovele do zanemarivanja održavanja infrastrukture.
Prema nekim teorijama stručnjaka, na razmere nesreće uticala je i kaskadna nizbrdica kojom se voda od prve brane sjurila nizvodno.
Lokacija donje brane, prema pisanju Eos-a, nalazi se samo na kilometar od grada. Ona nije mogla, kako navode stručnjaci magazina, da zaustavi bujicu koja je jurila od prve brane. A kratka udaljenost od grada dovela je do toga da poplava gotovo da nije imala mogućnost da se raširi i disperzuje, pa je grad Derna, nažalost, bio pod naletom bujice pune snage.
Naučnici navode da su i padavine koje su došle sa olujom Daniel bile ekstremne. Naime, kako su izvestili hidrometeorološki centri, prijavljeno je do 200 mm po metru kvadratnom. Zemlja, koja je inače isušena i „zapečena“ nije mogla ni brzo da apsorbuje vodu.
„Neophodna i istraga političara“
Anas El-Gomati, osnivač istraživačkog centra Sadek sa sedištem u Libiji, rekao je da će biti neophodna i „politička istraga“. „Severna Afrika nije imuna na klimatske promene, ali ovde se takođe radi o korupciji i nesposobnosti. U Maroku ste možda imali sekunde ili minute kada su se tektonske ploče pomerile, ali ovde u Libiji bilo je mnogo upozorenja o ovom uraganu… Ali nije bilo evakuacije Derne- i sada je četvrtina gradskog stanovništva pod vodom“, izjavio je on, prenosi Gardijan.
Izveštaj iz 2022. u jednom akademskom časopisu upozorio je: ako se ponovi poplava kakva je bila 1959. godine, ona bi „verovatno izazvala urušavanje jedne od dve brane“, dovodeći u opasnost stanovnike doline i grada Derna zbog visokog rizika od poplava.
„Voda kao atomska bomba“
Jedan stanovnik, Hudhaifah al-Hasadi, rekao je za Al-Hurra: „Dubine nekih dolina u kojima se skuplja voda dostižu oko 400 metara. Dakle, kada se brana srušila, puštena voda je bila kao atomska bomba, a osam mostova i mnogobrojne stambene zgrade su se potpuno urušile.“
Pročitajte još:
Portparol libijske uprave za vanredne situacije Osama Ali rekao je da je sva voda krenula u oblast u blizini Derne, što je „planinsko priobalno područje…“ „Kuće u dolinama koje su bile na liniji poplave odnele su jake mutne vode koje su nosile vozila i krhotine… Vremenski uslovi nisu dobro proučeni – nivoi morske vode, padavine i brzina vetra… A nije bilo evakuacije porodica koje bi mogle da se nađu na putu oluje i u dolinama“, naveo je.
Inače, u mediima je bilo različitih izveštaja o tome da li su izdati zahtevi za evakuaciju grada tokom vikenda, i ako jesu, zašto je plan odbijen.
Portparol službe za vanredne situacije je izjavio za CNN da priznaju da je bilo propusta, „iako se prvi put suočavaju sa katastrofom takvih razmera“.
Jedan od zvaničnika napominje da su poplave pogodile još nekoliko gradova, uključujući Al-Baidu, Al-Marj, Tobruk, Takenis i Batah, kao i istočnu obalu – sve do Bengazija. Najmanje 37 stambenih zgrada odneto je u more, naveli su zvaničnici.
Naftom bogatu Libiju razdiru politički sukobi, korupcija i mešanje „spolja“ od pobune 2011. godine kada je zbačen Moamer el Gadafi, a zatim i ubijen. Pokušaji koji su trajali deceniju unazad da se formira jedinstvena funkcionalna vlada su propali, a umesto toga dve rivalske vlade, koje imaju sopstvene milicije, imaju dva sedišta – jedno u Tripoliju na zapadu, drugo u Tobruku na istoku.
To će zasigurno dodatno da oteža prikupljanje sredstava za obnovu brana. Derna je sada opustošena, tužna i uz sve – nezaštićena od eventualnih narednih poplava.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare