Vojna parada u Francuskoj povodom Dana pada Bastilje: Zašto se obeležava i ko je ove godine (ne)pozvan?

Prva velika godišnjica pada Bastilje obeležena je 14. jula 1790. godine sa idejom da se posle revolucionarne 1789. godine prikaže jedinstvo francuske nacije. Ipak, kao nacionalni praznik, ovaj događaj je ustanovljen tek 1880. godine.

Od tada pa do danas, praksa učešća stranih delegacija i vojnika u paradi s vremenom je postala način da Francuska pošalje političku i diplomatsku poruku.

Izbor učesnika je pokazivao da je parada prilika za naglašavanje savezništava, istorijskih veza i spoljnopolitičkih prioriteta Francuske. Tako su 2007. godine bili pozvani vojnici iz tadašnjih 26 država članica Evropske unije, dok je 2009. godine počasni gost bila Indija.

Parada 146 godina kasnije: NATO, EU, Koalicija voljnih i Vučić

Ove godine, čini se, nastavljena je ista praksa - pozivi upućeni državama članicama u skladu su sa spoljnom politikom koju Francuska vodi.

Kako je navedeno na sajtu francuskog Ministarstva odbrane, trideset pet zemalja iz Koalicije voljnih, inicijative koju predvode Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, biće prisutno na vojnoj paradi danas. Osim njih, prisustvovaće i delegacije NATO-a i Evropske unije.

Među prisutnim zvaničnicima biće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako Srbija nije čan ni alijanse NATO, EU ni Koalicije voljnih. On će prisustvovati i svečanoj večeri koju povodom Dana republike priređuje predsednik Emanuel Makron.

Portal N1 poslao je zvaničan mejl Vojsci Srbije sa pitanjem da li će neko od pripadnika naše vojske učestvovati u vojnoj paradi, ali do objavljivanja teksta, odgovor nismo dobili.

Istorijska pozadina: Bastilja kao simbol pobune protiv apsolutističke vlasti

Francuska svake godine, 14. jula, obeležava nacionalni praznik, datum koji se vezuje za pad Bastilje 1789. godine, koji je, kako je istorija kasnije pokazala, bio jedan od ključnih događaja koji je nagovestio Francusku revoluciju.

Bastilja je bila tvrđava i zatvor u Parizu, koji je zapravo bio simbol kraljevskog apsolutizma i samovoljne vlasti. Iako je u trenutku zauzimanja u njoj bilo samo sedam zatvorenika, njen pad imao je snažno simboličko značenje.

Do pobune je došlo u periodu duboke političke i ekonomske krize u Francuskoj. Društvo je tada bilo podeljeno na staleže: sveštenstvo i plemstvo koji su imali najveći deo privilegija, dok je teret poreza i nestašica padao na takozvani Treći stalež, odnosno građanstvo, seljake i siromašniji sloj stanovništva.

Nezadovoljstvo je dodatno pojačano zbog rasta cena hleba, nestašice hrane i strahom da će vladar, kralj Luj XVI, uz pomoć vojske pokušati da zaustavi političke promene koje su već počele.

Parižani su 14. jula 1789. najpre zauzeli Dom invalida, gde su pronašli oružje, a zatim krenuli ka Bastilji u potrazi za barutom i municijom.

Nakon sukoba i predaje garnizona, tvrđava je pala, a taj događaj ubrzo je postao najvažniji simbol Francuske pobune protiv apsolutističke vlasti.

Program parade - "Strateško buđenje Evrope"

Parada će, kako je najavljeno, prvi put javnosti predstaviti interakciju kopnenih trupa i vazdušne podrške, a jedinice će defilovati redosledom njihovih operativnih uloga.

Program predviđa prelete aviona i helikoptera, defile pešadijskih, motorizovanih i konjičkih jedinica, kao i završni prikaz posvećen 400 godina postojanja Francuske ratne mornarice, tokom kojeg će biti prikazane i zastave pozvanih zemalja.

Oko 500 vojnika iz zemalja članica Koalicije voljnih će otvoriti program, nakon kojih će marširati 25 ukrajinskih vojnika, dok će u vazdušnom programu učestvovati i dva ukrajinska kopilota.

Kako navodi Jelisejska palata, cilj ovogodišnje parade je da ilustruje "strateško ponovno naoružavanje Francuske i strateško buđenje Evrope“, kao i da pošalje poruku o Evropi koja preuzima veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

U paradi će učestvovati 6.686 žena i muškaraca, 315 vozila, 98 aviona, 33 helikoptera i 193 konja.

Hoće li učestvovati Hrvatska?

Kao što je i navedeno, Francuska je pozvala sve članice takozvane Koalicije voljnih, među kojima je i Hrvatska. Taj poziv doveo je u pitanje ne samo odnose Hrvatske i Francuske, već i odnose premijera i predsednika Hrvatske.

Sukob između predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića započeo je nakon najave Vlade Hrvatske o učešću na vojnoj paradi u Francuskoj.

Iako je Plenković naveo da nije reč o vojnoj operaciji za koju je potrebna dozvola predsednika države, Milanović se pozvao na Ustav i zakon o hrvatskim oružanim snagama koji podrazumeva da zemlju u inostranstvu predstavlja vrhovni komandant.

"(Andrej) Plenković je dobio poziv, drži ga u fioci, o tome ne razgovara sa mnom, mora o tome sa mnom da razgovara", rekao je predsednik Milanović koji je kao vrhovni komandant hrvatskih oružanih snaga i izričito naglasio da Hrvatska neće biti deo francuske vojne parade.

Kao jedan od dva glavna razloga za svoju odluku Milanović je naveo to što Francuska prošle godine nije učestvovala na vojnoj paradi u Zagrebu, na koju su bili pozvani svi saveznici Hrvatske iz NATO-a.

"Oni ne samo da nisu došli, nego se nisu čak ni izvinili“, rekao je predsednik Milanović tokom obraćanja javnosti.

Ipak, umesto vojske, odlučeno je da učestvuje policija.

Kako je prenela N1 Zagreb, premijer Plenković je 3. jula potvrdio da će vlada na vojnu paradu poslati policijske jedinice "kako bi dostojanstveno predstavljali Hrvatsku".

"Ne zastupamo izolacionističku politiku nego nekoga ko je pouzdan partner", naveo je tada Plenković.