Zambija kritukuje SAD da joj nude zdravstvenu pomoć - ali u zamenu za kritične minerale i podatke građana

Izjave zambijskog ministra spoljnih poslova Mulambo Haimbea u ponedeljak otvorile su pitanja o rastućim tenzijama u vezi sa politikom „Amerika na prvom mestu“ predsednika Donalda Trampa, koja preoblikuje pomoć Africi u transakcione sporazume, piše AP.

Pojedini afrički lideri i zdravstveni stručnjaci kritikovali su novi pristup SAD i zahteve za osetljivim zdravstvenim podacima u zamenu za preko potrebnu podršku zdravstvenim sistemima, koji su dodatno opterećeni smanjenjem američke strane pomoći.

Pojedini navode da bi time mogli ostati bez pristupa vakcinama.

SAD takođe nastoje da pariraju Kini, koja je dominantan igrač u Zambiji i velikom delu Afrike, i čiji su minerali ključni za energetsku tranziciju - uključujući materijale za solarne panele, baterije za električna vozila i sisteme za skladištenje energije.

Zambija navodi da su pregovori zapeli zbog zahteva za deljenjem podataka

U saopštenju, ministar spoljnih poslova Haimbe opisao je optužbe o korupciji u Zambiji i navodnu pregovaračku neefikasnost odlazećeg američkog ambasadora Majkla Gonzalesa kao „zlonamerne“ i „duboko žalosne, nediplomatske i neusklađene sa duhom međusobnog poštovanja“.

Haimbe je takođe optužio SAD da povezuju pristup kritičnim mineralima sa zaključenjem zdravstvenog sporazuma, što je Gonzales ranije odbacio kao „uznemirujuće tvrdnje“, nazivajući ih „odvratnim“ i „apsolutno i očigledno netačnim“.

Pregovori traju već mesecima kako bi se finalizovao sporazum, jedan od mnogih koje Trampova administracija pokušava da postigne u nekim od zemalja koje su najviše zavisne od međunarodne pomoći.

Gonzales je krajem aprila rekao da su zambijski lideri „odustali od svojih odgovornosti, dozvoljavajući Sjedinjenim Državama da plaćaju zdravstvenu zaštitu dok su zvaničnici preusmeravali državna sredstva u sopstvene džepove“.

Dodao je da su zambijske vlasti „ignorisale“ pokušaje SAD da se zaključi novi sporazum.

Međutim, Haimbe je rekao da su pregovori zastali zbog „neprihvatljivih“ zahteva za deljenjem podataka, koji su „u suprotnosti sa pravom naših građana na privatnost“, kao i zbog „insistiranja na povlašćenom tretmanu američkih kompanija u odnosu na zambijske kritične minerale“.

"Zambija zauzima stav, pre svega, da Zambijci moraju imati pravo da odlučuju o tome kako se njeni kritični minerali koriste, i drugo, da nijedan strateški partner ne sme biti tretiran povlašćeno u odnosu na druge“, rekao je on.

Američka ambasada nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

SAD tvrde da njihov pristup ima za cilj smanjenje zavisnosti od donacija

Američki pristup zamenjuje decenije angažmana zasnovanog na sada ukinutim institucijama, kao što su Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID) i Predsednički plan za hitnu pomoć u borbi protiv AIDS-a (PEPFAR).

Umesto toga, američki zvaničnici pregovaraju o bilateralnim sporazumima sa svakoj zemljom posebno, kojima se pomoć preoblikuje u transakcione aranžmane.

Od kraja prošle godine, SAD su potpisale sporazume sa oko 30 zemalja, od kojih su mnoge u Africi.

Vašington tvrdi da je cilj ovog pristupa smanjenje zavisnosti od donacija, jačanje lokalnog vlasništva i zaštita američkih interesa, uključujući i suprotstavljanje Kini koja dominira trgovinom u Africi, ali daje manje pomaže.

Pojedini su pokazali otpor ovakvim sporazumima.

Gana je prošle nedelje saopštila da je odbila predloženi sporazum zbog odredbi koje bi omogućile širok pristup osetljivim zdravstvenim podacima bez odgovarajućih zaštitnih mera.

Zimbabve je odustao od paketa vrednog 367 miliona dolara zbog sličnih zabrinutosti.

U Keniji je sporazum vredan 2,5 milijarde dolara, potpisan u decembru, stavljen na čekanje nakon sudske tužbe u kojoj se tvrdi da krši zakone o zaštiti podataka.

U Lesotu su nacrti američkih predloga tražili pristup zdravstvenim podacima i biološkim uzorcima u trajanju od 25 godina, pre nego što su lokalni zvaničnici obezbedili kraći dogovor od pet godina.

Zdravstveni stručnjaci kažu da bi podaci uglavnom išli u jednom pravcu

Kritičari tvrde da zahtevi za deljenjem podataka idu u korist interesa SAD i upozoravaju da bi razmena informacija uglavnom bila jednosmerna - ka Vašingtonu.

Novi sporazumi imaju za cilj da obezbede protok podataka o nadzoru bolesti i bioloških uzoraka, ali kroz bilateralne kanale, nakon što su se SAD u januaru povukle iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rekla je Asia Rasel, izvršna direktorka organizacije Health GAP.

Zemlje trenutno prijavljuju izbijanja bolesti prvenstveno preko SZO, koja koordinira odgovore i pregovara o novim okvirima za deljenje patogena i ravnopravan pristup vakcinama.

SAD, koje sada nisu deo tih pregovora, umesto toga traže direktan pristup.

„Oni (SAD) žele da razumeju šta se zapravo dešava. Ali pokušavaju to da urade na veoma drugačiji način", rekla je Džen Kejts, viša potpredsednica američke neprofitne organizacije KFF.

Zdravstveni aktivisti upozoravaju da bi ovo moglo da stvori paralelni globalni zdravstveni sistem.

U Zimbabveu je vladin portparol u februaru rekao da je vlada prekinula pregovore jer SAD nisu nudile „odgovarajuću garanciju pristupa bilo kakvim medicinskim inovacijama - kao što su vakcine, dijagnostika ili terapije - koje bi mogle proizaći iz tih zajedničkih podataka“.

„To otvara ozbiljnu zabrinutost oko toga ko ima koristi“, rekao je Atila Kisla iz Centra za pravne studije Južne Afrike.

Zagovornici ukazuju na teško iskustvo tokom pandemije COVID-19, kada su afričke zemlje doprinosile podacima i uzorcima, ali su vakcine uglavnom stizale poslednje u te zemlje.

Stručnjaci upozoravaju protiv tretiranja zdravlja kao „pregovaračkog aduta“

Sporazumi sa SAD izazivaju kritike zbog pregovora iza zatvorenih vrata i ograničenog javnog nadzora.

„Tajnost je u centru ovoga. To dovodi u pitanje odgovornost za rezultate. Nemoguće je pravilno proceniti ove sporazume bez uvida u kompletne uslove. Deo onoga što je učinilo PEPFAR uspešnim bila je transparentnost. Sada je to izgubljeno", rekla je Rasel iz Health GAP-a.

Sporazumi takođe dolaze sa strožim finansijskim uslovima.

Mnogi uključuju smanjeno finansiranje u poređenju sa ranijim nivoima američke pomoći, dok od zemalja zahtevaju povećanje domaćeg ulaganja u zdravstvo, uz rizik gubitka pomoći ako se ciljevi ne ispune.

„To će biti veoma veliki izazovi. Zemlje su već pod velikim pritiskom", rekla je Kejts iz KFF-a.

Kritičari tvrde da neki sporazumi takođe promovišu američke komercijalne i političke interese, brišući granicu između pomoći i transakcione diplomatije.

„Kada zdravlje postane pregovarački adut, svi postaju manje bezbedni“, upozorila je Rasel.