Zamrzavanje američke pomoći paralisalo je nevladine organizacije koje pružaju pomoć milionima interno raseljenih ljudi u Somaliji.
Trampova odluka, koja će ostati na snazi 90 dana nakon njegove izvršne naredbe od 20. januara, preti da ozbiljno ugrozi humanitarni sistem pomoći koja održava egzistenciju nekih od najugroženijih ljudi. SAD pružaju najviše pomoći na svetu, oko 60 milijardi dolara u 2023. godini, ili oko jedan odsto budžeta SAD.
Somalija, zemlja na Rogu Afrike koja se bori sa islamističkim ekstremizmom i posledicama prirodnih katastrofa, posebno suše i nesigurnosti sa hranom, skoro u potpunosti zavisi od strane pomoći za zbrinjavanje ljudi raseljenih zbog oružanih sukoba, njih oko tri miliona, prema agenciji UN za izbeglice.
POVEZANE VESTI:
Nedavno ugašeni USAID je potrošio 369 miliona dolara u Somaliji samo 2021. godine, finansirajući sve, od sanitarnih programa do pomoći hrane, sredstvima kanalisanim preko vladinih i nevladinih grupa.
Trampova naredba je izazvala gotovo trenutne naredbe za zaustavljanje rada upućene partnerima USAID, koji su prekinuli da pružaju čak i osnovne usluge.
Odjednom „nema objekata za lečenje neuhranjene dece“, rekla je upravnica kampa za raseljene u Mogadišu. „Žene koje su bile podvrgnute rodno zasnovanom nasilju nekada su imale pristup nezi, savetovanju, zaštiti, lekovima, finansijskoj podršci i odeći, a sada to više nije dostupno“, dodala je.
Njen kamp brine o skoro 8.000 interno raseljenih Somalijaca kojima će nedostajati i osnovne stvari za privremeno sklonište. Gašenje USAID „ostavila je ogromnu prazninu u našim životima“, rekla je ona.
Zamrzavanje fondova je takođe izazvalo veliku zabrinutost među onima kojima je potrebna hitna medicinska pomoć, uključujući osobe sa HIV.
Jedna od teško pogođenih organizacija je Udruženje mladih lekara Somalije (SOYDA), glavni pružalac medicinske pomoći u kampovima. Njegov osnivač, dr Abdikani Šeik Omar rekao je da je iznenadna Trampova najava destabilizovala sve njihove programe.
U 2025. godini, Somalija je trebalo da dobije 125 miliona dolara podrške USAID za programe koji bi sada mogli da postanu nepostojeći, rekao je on. Da bi se izborila sa nedostatkom finansijskih sredstava, njegova grupa je odlučila da da prioritet kritičnim programima ishrane i higijene.
Mnogi njegovi zaposleni se takođe suočavaju sa gubitkom posla, a organizacija „angažuje dobrovoljce da pokriju nedostatak u finansiranju osoblja za hitne slučajeve“, rekao je on.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare