Zapadne firme kuju „novu“ raketu za Ukrajinu: Bila bi ubojita, a daleko jeftinija

Svet 12. feb 202416:34 10 komentara
Raketa, Rusija, Ukrajina
Yasuyoshi CHIBA / AFP

Zapadne firme kuju "novu" raketu – na projektile malog prečnika se montiraju mlazni motori, što povećava domet. Takva raketa bila bi ubojita, a daleko jeftinija od modernih. Koliko to na frontu može da pomogne Ukrajini?

SAD šalju Ukrajini novo oružje – GLSDB (Ground Launched Small Diameter Bomb). To je kombinacija bombe malog prečnika GBU-39 i raketnog motora rakete M26.

Te rakete su povučene iz upotrebe u SAD i evropskim zemljama nakon usvajanja konvencije iz Osla 2008. godine, koja se odnosi na zabranu korišćenja kasetnih bombi. Međutim, njihovi motori su zadržani, prenosi DW.

Američka kompanija Boing i švedska kompanija Sab predložile su da se ti motori iskoriste za unapređenje bombi malog prečnika. Više zemalja, uključujući SAD i Norvešku, imaju takve bombe.

Prema podacima sa sajta američke Kancelarije za operativna ispitivanja i evaluaciju, bomba se lansira samo iz aviona, nakon čega otvara krila za autonomni let. Pored toga, u stanju je da menja pravac kretanja i napada mete čak i iza aviona.

Najnovija verzija SDB je opremljena kombinovanim sistemom navođenja: navigacionim sistemom, koji se uglavnom koristi za savladavanje područja gde su slabi signali sa satelita, zatim GPS-om, kao i sa radarom milimetarskih talasa, sa infracrvenim i laserskim senzorima.

Zahvaljujući laserskom navođenju, bomba može da pogodi pokretne ciljeve, navodi Sab. Prema podacima Boinga, domet SDB-a je 110 kilometara, a težina bojeve glave je 93 kilograma, što znači da može da prodre u armirani beton debljine skoro jednog metra.

Jeftiniji projektili za raketne bacače

GLSDB, koji se lansira sa zemlje, poseduje sve ove karakteristike, ali kombinacija sa mlaznim motorom povećava domet oružja na 150 kilometara.

Prema Sabu, GLSDB je takođe može da pogađa mete sa greškom od svega jednog metra. Za ispaljivanje GLSDB-a pogodni su višecevni raketni bacači sistema M270, HIMARS i Čunmu.

Ukrajina već poseduje M270 i HIMARS sisteme. „Zbog toga Ukrajina ne treba da obučava osoblje i nije joj potrebna isporuka dodatnih takvih sistema“, kaže za DW Mihajlo Samus, ukrajinski stručnjak iz Kijevskog centra za proučavanje vojske.

Napominje da je GLSDB jeftiniji projektil za zapadne raketne bacače. „Uostalom, ne treba ništa da se proizvodi, samo treba sastaviti dva dela – motor i bombu – i poboljšati sisteme za navođenje. Cena SDB-a je oko 40.000 dolara. Motori su na lageru. S druge strane, ATACMS rakete kratkog dometa koštaju stotine hiljada dolara“, ističe Samus.

Kako je navedeno na sajtu Saba, od 2006. godine proizvedeno je oko 20.000 SDB-a.

Upotreba GLSDB-a u borbenim uslovima

GLSDB je nešto novo. Prve testove Boing i Sab su sproveli 2015. godine. A Ukrajina je prva zemlja u kojoj će ova bomba biti korišćena u borbenim uslovima.

Zamenica ministra spoljnih poslova SAD, Viktorija Nuland, potvrdila je u Kijevu krajem januara da se takve bombe već isporučuju ukrajinskoj vojsci na frontu. Ona je rekla da će Putin imati „iznenađenja“ na bojnom polju i da će „Ukrajina ove godine postići neke veoma velike uspehe“.

Oružane snage Ukrajine su prvobitno očekivale da će GLSDB dobiti mnogo ranije, nakon što su SAD najavile isporuke već u februaru 2023. Plan je bio da u Ukrajinu stignu pre kraja 2023. godine.

„Bilo je potrebno dosta vremena da se bombe isporuče. Nije samo pitanje novca, već i vremena potrebnog za stvaranje kapaciteta za proizvodnju ovih bombi“, objašnjava za DW Bredli Bouman, iz Fondacije za odbranu demokratije (FDD) u Vašingtonu. Pored toga, morala su da se izvrše testiranja, koja su na kraju bila uspešna.

Reuters/ Stringer

Oružje za napad na skupu opremu

Stručnjaci sa kojima je DW razgovarao uvereni su da GLSDB donosi mnoge prednosti, jer bombe imaju dvostruko veći domet od zemaljskih sistema koje trenutno ima Ukrajina.

Ukrajinska vojska je u jesen 2023. godine od SAD dobila prve rakete dugog dometa ATACMS, koje se takođe ispaljuju iz raketnih bacača M270 i HIMARS i imaju domet do 160 kilometara. Ali, prema oceni stručnjaka, Ukrajina je dobila samo mali broj tih raketa.

„Drugi projektili za višecevne raketne bacače koje Ukrajina ima mogu da pogode ciljeve na oko 80 kilometara. U stvarnosti je taj domet manji, jer sistemi moraju da budu smešteni dalje od linije fronta zbog pretnje od ruskih dronova“, naglašava Mihailo Samus.

Prema njegovim rečima, Ukrajina će stoga moći da koristi GLSDB za napad na udaljenije ciljeve ruskih okupatora. „Pokrićemo severni Krim, Hersonsku oblast na levoj obali Dnjepra, celu Zaporošku oblast i ceo Donbas. To može da promeni situaciju na frontu u korist Ukrajine“, dodaje Samus.

Američki višecevni raketni bacač M270

Napadi sa GLSDB-ovima daleko iza linije fronta mogli bi da otežaju Rusima snabdevanje trupa, kaže Bredli Bouman.

„Pretpostavljam da će Ukrajinci biti zainteresovani da pogode komandne i kontrolne tačke i logističke centre kako bi otežali komandu i kontrolu trupa“, napominje on.

Istovremeno, prema Boumanu, važne mete su i oklopni transporteri, tenkovi i druga vojna tehnika na sabirnim mestima.

Ukrajinski vojni stručnjak Petro Černik smatra da će oprema Rusa biti glavna meta GLSDB-ova. „Treba pogledati odnos troškova. Bolje je pogoditi skupu opremu, a takvih ciljeva ima mnogo: protivvazdušni sistemi Tor-M2 i S-300, razna oklopna vozila, sistemi za elektronsko ratovanje, od kojih neki koštaju i do 200 miliona dolara“, kaže Černik u intervjuu za DW.

On naglašava da su Ukrajini potrebne hiljade GLSDB-ova. „Ruska Federacija ima 2.800 tenkova samo duž borbene linije. Tamo Ima i oko 7.000 oklopnih vozila, oko 7.000 artiljerijskih oruđa i stotine protivvazdušnih sistema“, kaže vojni stručnjak.

Nema informacija o tome koliko će GLSDB-ova Ukrajina dobiti. Petro Černik pretpostavlja da će to u početku biti samo nekoliko desetina. „To je mala količina, sve do sto je dovoljno, ali ne mnogo. Na primer, samo u novembru Rusi su upotrebili oko 1.100 vođenih teških bombi tipa FAB-500 i FAB-250“, kaže Černik.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare