Zašto je Rusiji, a zašto Ukrajini važan Pokrovsk?

Borba za ovu stratešku tačku, koja se nalazi na važnom drumsko-železničkom čvorištu u Donjeckoj oblasti, traje već više od godinu dana, piše BBC.

Danas je više ukrajinskih izvora objavilo, proloživši neverifikovani video, kako je više od 300 ruskih vojnika ušlo u grad, pod okriljem magle.

Ako bi Vladimir Putin mogao da proglasi pobedu tamo — tri godine i deset meseci nakon početka invazije — bio bi korak bliže svom cilju da preuzme kontrolu nad celim industrijskim istokom Ukrajine, Donbasom, koji čine susedne oblasti Donjeck i Lugansk.

Zašto je ovaj grad toliko važan Rusiji?

Ruska vojska drži Pokrovsk na nišanu još od zauzimanja istočnog grada Avdijivke u februaru 2024. godine.

Njegovo zauzimanje lišilo je Ukrajinu važne vojne uporišne tačke u Donjeckoj oblasti, ali je Rusiji zatim bilo potrebno 21 mesec da napreduje oko 40 kilometara (25 milja) prema severozapadu.

Osvajanje Pokrovska približilo bi Vladimira Putina njegovom cilju da okupira ceo Donbas, čak i ako je rusko napredovanje ove godine bilo izuzetno sporo.

Ako Pokrovsk padne, odbrana njegovog satelitskog grada Mirnograda postaje gotovo neodrživa, a ruske trupe bi potom mogle da usmere pažnju na borbe za Kostjantinivku na severoistoku i ostatak takozvanog „pojasa utvrđenih gradova“ — Družkivku, Kramatorsk i Slavjansk.

Ipak, Ukrajina i dalje ima rezervne linije odbrane na koje se može povući i ponovo organizovati, rekao je analitičar Majkl Kofman iz Carnegie Endowment for International Peace.

Zašto je Pokrovsk važan Ukrajini?

Pokrovsk je sada uglavnom prazan, ali je imao značajnu stratešku ulogu za ukrajinsku vojsku tokom cele invazije velikih razmera.

Pre rata imao je oko 60.000 stanovnika, a grad se nalazi blizu jedinog ukrajinskog rudnika koji proizvodi koksni ugalj, neophodan za čeličnu industriju. Međutim, proizvodnja uglja je obustavljena početkom ove godine, kada je započela evakuacija grada.

Najvažnije je to što je Pokrovsk ključni drumsko-železnički čvor na istoku, i njegov gubitak mogao bi da otvori put ruskim snagama ka centralnoj oblasti Dnjipropetrovska.

Ruske snage se već približavaju glavnom putu ka Pavlogradu i Dnjipru, a jugozapadno su napredovale do granice Donjecke i Dnjipropetrovske oblasti. Drugi važan put vodi ka Zaporožju, prestonici druge oblasti na koju Rusija polaže pravo.

Da li bi pad Pokrovska promenio tok rata?

Pretpostavlja se da je Putin zahtevao predaju celog Donjecka kao uslov za okončanje rata.

Ali čak i ako Pokrovsk padne, to ne znači da bi i ostatak Donjecke oblasti bio izgubljen.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odavno insistira da bi ruska vojska morala da se bori još nekoliko godina da bi imala ikakve šanse da potpuno okupira ceo Donbas.

Nije jedini koji to veruje. Institut za proučavanje rata (ISW) smatra da Rusija nema mogućnosti da „brzo opkoli ili probije pojas utvrđenih gradova“ i procenjuje da bi joj za to verovatno bile potrebne godine.

Ipak, gubitak Pokrovska bio bi udarac za moral Ukrajine na početku zime tokom koje Rusija ponovo napada energetsku infrastrukturu. Takođe bi došao po visoku cenu — u ljudstvu, resursima i opremi uloženim u odbranu grada.

Pad grada mogao bi da utiče i na inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa da okonča rat, kao i da ojača pregovaračku poziciju Moskve, dokazujući Trampu da Rusija nije „papirni tigar“, kako ju je opisao ranije ove jeseni.

Iako je Tramp odustao od pokušaja da organizuje samit sa Putinom, razočaran time što ruski lider nije pristao na prekid vatre, ruski zvaničnici se nisu odrekli nade u dogovor.

Putin se možda nada da bi ruski uspeh mogao da ubedi Trampa da pristane na njegove zahteve, čak i ako ih Ukrajina i njeni evropski saveznici odbace.